Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: Весна Продановић, генерална директорка компаније „Рио Сава експлорејшн” д. о. о. Београд

Рудник неће наудити ни води ни земљи

У преради ће бити примењена јединствена технологија која је тестирана у пилот фабрици у Аустралији. - Вишак воде из постројења након пречишћавања биће испуштан у неколико фаза, како би се постигао исти или бољи квалитет од класе водотокова у које се вода на крају процеса прераде испушта
(Фото Горан Златковић/Diplomacy&Commerce magazine)

Наш план је да животни век рудника, у коме ће се експлоатисати руда литијума и бора светског квалитета, буде дужи од 50 година. Реч је о инвестицији вредној више од 1,5 милијарди долара. Биће то један од стубова будућности, с ниском емисијом угљен-диоксида, каже у интервјуу за наш лист Весна Продановић, генерална директорка фирме „Рио Сава експлорејшн” д. о. о. Београд,  ћерке компаније „Рио Тинто” групе, чији су геолози пронашли лежиште литијума и бора „Јадар” код Лознице. Како је наглашено на састанку који је премијерка Ана Брнабић имала са челницима ове водеће међународне рударско-металске групације, пројекат „Јадар” је од изузетног значаја за Србију.

Упоредо с очекивањима великих економских ефеката, у делу јавности расте и страх од могућих штетних утицаја овог рударско-прерађивачког комплекса на животну средину. Највећа забринутост је да ли ће доћи до загађења подземних водоизворишта, из којих се опскрбљују житељи овог краја.

– У процесној индустрији се примењују строги законски оквири и стандарди. У складу с тим, биће предузете све мере које ће надлежне институције дефинисати кроз студију процене утицаја на заштиту животне средине. Уколико постоји и најмањи ризик на који немамо адекватан технолошки одговор, нећемо моћи да добијемо неопходне дозволе за почетак изградње рудника и експлоатацију – објашњава наша саговорница.

Конкретно, које мере заштите животне средине ће бити примењене?

Пре одговора на ово питање, морамо неколико ствари да објаснимо. Процена утицаја на животну средину обавља се током студије оправданости, односно развојне фазе пројекта. То је управо фаза у којој се пројекат „Јадар” налази од августа ове године. Студија се сада израђује, и ми у овом тренутку заједно са сертификованим експертима и надлежним институцијама радимо на утврђивању утицаја и дефинисању комплетног сета мера које треба да применимо како бисмо те утицаје отклонили или смањили на најмању могућу, законом дозвољену меру. Када студија буде завршена, имаћемо врло прецизне информације и о утицају и о мерама заштите. Наглашавам, ова студија је јавно доступан документ. Када буде завршена, биће организовани рани увид и презентација, о чему ће надлежно министарство посредством медија информисати грађане. Тренутно планирана улагања у изградњу система и опреме у области заштите животне средине су већа од 100 милиона долара. Можемо очекивати пораст инвестиција у овом сегменту у наредним фазама пројекта, након завршетка идејних и главних пројеката.

Каква технологија прераде јадарита ће бити примењена?

Технологија обухвата процес припреме минералне сировине у циљу добијања концентрата (дробљење и мокро класирање, без класичног флотирања), потом растварање, након чега следи кристализација крајњих производа. Прерада ће се одвијати у модерном постројењу и то јединственом, иновативном и стабилном технологијом која је тестирана у пилот-фабрици у Аустралији, а коју је развио тим водећих домаћих и иностраних стручњака. Чак 2.000 тестова је реализовано како би се обезбедило оптимално решење за добијање крајњих индустријских производа, литијум-карбоната, борне киселине и натријум-сулфата. Сам процес прераде прошао је пет независних ревизија релевантних стручњака за различите области. То значи да је наш тим стручњака унапредио досадашње методе прераде руда литијума и спустио температуру процеса са више од 250 на испод 100 степени Целзијуса, што је еколошки много прихватљивије решење.

Из којих извора ће се користити вода за прераду руде?

Пројекат ће обезбеђивати техничку воду из три извора – пречишћених рудничких вода насталих редовним одводњавањем подземних просторија рудника, сакупљањем атмосферских падавина и из алувиона реке Дрине – ту не мислимо на корито већ на околне наносе, то јест на подручја која су раније девастирана експлоатацијом шљунка, и чији се ресурси не могу користити за прераду у воду за пиће. У току су хидролошка и хидрогеолошка истраживања која ће показати очекиван баланс прилива вода из наведена три извора. Ова испитивања тек треба да покажу да ли је снабдевање водом из алувиона Дрине могуће и изводљиво. Зона у којој се обављају хидрогеолошка истраживања у циљу потврђивања извора снабдевања, изабрана је на основу претходних истраживања, које је урадио Институт за водопривреду „Јарослав Черни” из Београда.

Колико ће се воде испуштати назад у реку Јадар?

Важно је напоменути да ће у оквиру комплекса рудника „Јадар” постојати најмодерније постројење за пречишћавање отпадних вода. После третмана, биће вишег квалитета од воде у коју ће бити испуштене. Вода која ће се користити у постројењу за прераду кружиће у затвореном систему. Вишак ће након пречишћавања бити испуштан у неколико фаза, како би се постигао квалитет воде исти или бољи од класе водотокова у које се на крају процеса прераде испушта. Количина воде која ће се испуштати у Јадар неће бити увек иста, а према тренутно расположивим подацима максимална количина која се може испустити неће прелазити 2.000 кубних метара на дан.

Према проценама, колике количине воде ће се користити у процесу прераду руде?

Процењена потрошње током редовних операција износи 1,3 кубна метра по тони производа. Ми производимо три производа у исто време.

Како ће се околина заштитити од штетних материја са јаловишта и на који начин ће те штетне материје бити депоноване?

Отпад који ће настајати током експлоатације и прераде јадарита биће чврст у облику филтер погача, које ће на одлагалишту бити слагане, изравнате и сабијене помоћу глатких ваљака. Одређени део укупног отпада, приближно око 20 процената, биће коришћен у миксу специјално осмишљеном за запуњавање откопаног простора у руднику ради спречавања слегања површинског терена. Садржај тешких метала у отпаду ће бити приближно исти садржају који је присутан у самом земљишту. Неће се разлагати под утицајем атмосферских прилика, и имаће мирис земље. Иако је израда студије о утицају на животну средину у току, ми већ сада знамо низ мера које ћемо примењивати. Поред постројења за пречишћавање отпадних вода, подручје одлагалишта биће обложено непропусним материјалом који ће штитити подземне воде и околно земљиште. Постојаће и механизам за редовно праћење подземних и површинских вода и контролу квалитета ваздуха. Само одлагалиште ће се сукцесивно рекултивисати тако што ће се на деловима где је достигло планирану висину, садити различите врсте растиња – трава и жбунасто грмље како би се површина обновила. За мере заштите животне средине које су нам у овом тренутку познате, предвиђено је улагање веће од 100 милиона долара. Остатак мера, које ће бити дефинисане студијом о процени утицаја на животну средину, представљаће додатну инвестицију.

Да ли компанија „Рио Тинто” има стратегију наступа према локалном становништву, како би се директно размотриле све недоумице и отклонили страхови у вези са еколошком безбедношћу?

Компанија је у Србији присутна од 2004, када је откривен минерал јадарит. Од тада, ми смо у сталном контакту и комуникацији са мештанима на терену. Од прошле године редовно организујемо и дане „отворених врата”. Тада сви чланови локалне заједнице и сви заинтересовани могу да непосредно разговарају са стручњацима и консултантима „Рио Тинта”, поставе питања и сазнају више о пројекту, нашим плановима и потенцијалним утицајима пројекта „Јадар” на окружење.  До сада смо одржали 19 „отворених врата”, којима је присуствовало више од 450 грађана. Разговарали смо о животној средини, квалитету воде, ваздуха, утицају буке, биодиверзитету, просторном плану, културној баштини и правно-имовинским односима. Ови догађаји се одвијају у нашим инфо-центрима у Лозници и Брезјаку који су отворени управо с циљем да будемо доступни грађанима и на располагању за све теме које их могу интересовати у вези са нашим пословањем, али и у вези са другим потребама које евентуално имају. Разумемо да постоји забринутост одређеног броја мештана и да је њихова брига искрена. Планирамо да наставимо и интензивирамо дијалог и сарадњу са мештанима. У том духу смо пре месец дана започели оснивање комитета за заштиту животне средине. Позвали смо представнике локалних заједница из региона Јадар и Рађевине, као и њихове стручњаке, да се укључе у комитет и прате развој пројекта.

Једно од честих питања је и како ће компанија „Рио Тинто” обештетити власнике чије ће парцеле ући у састав рудника, као и какву ће надокнаду добити породице које ће морати да се иселе с подручја на коме се реализује пројекат „Јадар”?

Програм откупа земљишта је осетљиво и важно питање за све који учествују. Зато је наш циљ да на крају процеса обе стране буду задовољне, и да домаћинствима буде обезбеђен исти или бољи квалитет живота и рада у поређењу са оним који су имали пре пресељења. У овом процесу водимо се законима Републике Србије, најбољим глобалним праксама, стандардом учинка пет Међународне финансијске корпорације (ИФЦ стандард пет, група Светске банке), као и стандардима компаније „Рио Тинто” који чак превазилазе стандард међународне финансијске корпорације који дефинише мере и добру међународну праксу, фер компензације и побољшања услова живота људи који прођу кроз процес селидбе. Начин на који ће се износи компензација израчунавати детаљно је објашњен у документу који смо поделили са свим власницима земљишта. Оно што можемо јавно да изнесемо, јесте да компанија покрива следеће трошкове: накнада за земљиште и остале непокретности на земљишту по пуној заменској цени, бонус за пресељење под дефинисаним условима (пресељење у року од четири месеца или мање), додатна накнада за домаћинства, порез за пренос власништва, трошкове трансакције. Програм откупа земљишта и имовине обухвата и пружање подршке власницима земљишта у решавању имовинскоправних односа, као и пружање подршке власницима у процесу обнављања или унапређивања извора средстава за живот људи на које откуп земљишта утиче. Планови обнављања извора средстава за живот припремани су заједно са домаћинствима на која пројекат утиче и то кроз њихово подстицање да активно учествују у процесу дефинисања плана и искажу потребе свог домаћинства и локалне заједнице.

 

Коментари63
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидарко
Ако се приликом доношења одлука буду поштовале законске процедуре, рудник литијума неће добити дозволу за градњу. Памтном довољно.
Tanja Nestorović
O reputaciji Ro Tinta bi štošta imali da kažu građani Bugenvila, pacifičkog ostrva koje je prošle godine izglasalo nezavisnost od Papua Nove Gvineje. Njihova sudbina u vezi je sa rudnikom Panguna, nekada jednim od najvećih i najbogatijih nalazišta bakra i zlata na svetu, kojim je upravljala ova britansko-australijska kompanija. Iako je rudarstvo u Panguni završeno pre 31 godinu, i to nakon što su sporovi oko profita rudnika i njegove štete po životnu sredinu doveli do decenijskog građanskog rata
Darko
Rio Tinto nema uticaja na ovo. Da se razumemo, stanovnici Bugenvila nisu bili zadovoljni sto profit od rudnika (40% izvoza Papua Nove Gvineje) ide drzavi a ne njima. Krecu sukobi izmedju pobunjenika i drzave, Rio Tinto je prinudjen da ode i ostavi rudnik takav kakav je. Rudnik sada zagadjuje, ali nisu oni krivi sto su oterani. Sada bi posle toliko godina da ih vrate. Da se razumemo, nije Rio Tinto naivan. Izbegavaju odgovornost posle toliko godina, ali krive su vlasti, drzavne i lokalne.
dragan stankovic
Samo razlika izmedju ove "Model rudnika" u Australiji i naseg jeste taj sto se rudnik u Australiji nalazi usred pustinje daleko od bilo kog naseljenog mesta a nas se nalazi usred sela.
Draskone
Kakav hvalospev. Ne postoje čiste tehnologije za iskopavanje irude metala i dobijanje istog. BILO KOG METALA. To su najprljavije tehnologije na svetu. Ako bi sve bilo tako čisto onda niko nebi ni kopao litijum, pošto bi bio daleko skuplji od bilo kojeg iz sveta, i opet bi bilo zagađenja. A tek je posebna priča o superprljavoj razgradnji istrošenih baterija. Kompletan tekst za mene je jedna velika obmana. Mislim da nije lako odoleti milijardama dolara.
cofi
taj rudnik ce saziveti bez sumnje i bez obzira na okolinu. velika je lova u pitanju. Stanovnistvo treba da insistira na sledecim pitanjima: 1) rudne rente i kako je koristiti? (Srbija bi mogla da se orijentise ka norveskom naftnom fondu.. ma da sumnjam da bi nasa "elita" pristala na to) 2) zastita zemljista od poplava, niko o tome ne govori, 3) industrije dodatne vrednosti - ne treba Srbija da bude izvor sirovine, a da joj ostaje jalovina dok bele fabrike nicu na zapadu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.