Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стиже хиљаду рециклажних контејнера за стакло

Почела реализација пројекта управљања стакленом амбалажом у Србији, Северној Македонији и Босни и Херцеговини. – У Сомбору ће бити постављено 150 контејнера за стаклену амбалажу
Уместо са стране стаклени отпад би требало да буде у наменском контејнеру (Фото Пиксабеј)

У Србији се годишње рециклира 44 одсто стаклене амбалаже док је у Европској унији количина рециклираног стакла много већа и износи 70 одсто. Али није само Србија једна од држава западног Балкана где се стакло не рециклира довољно. Слична ситуација је и у Северној Македонији, где се преради 30 одсто, и у Босни и Херцеговини, где се на поновну обраду шаље тек 12 одсто ове амбалаже. Због тога је покренут пројекат „Управљање стакленом амбалажом на западном Балкану”, који предвиђа постављање око 1.000 рециклажних контејнера у Сомбору, Нишу, Бихаћу, Новом Травнику, Штипу и Илиндену.

Ову акцију покренула је Немачка развојна сарадња – ГИЗ, у сарадњи с оператерима амбалажног отпада – компанијама „Секопак”, „Пакомак” и „Екопак”. Пројекат се спроводи у Србији, Северној Македонији и Босни и Херцеговини и за њега су задужени НАЛЕД, Регионална развојна агенција Херцеговине (РЕДАХ) и Заједница јединица локалних самоуправа (ЗЕЛС) из Северне Македоније.

– У сектору управљања отпадом многе земље у Европи се суочавају с бројним потешкоћама када је реч о амбалажном отпаду. Ове изазове не може савладати један актер јер они захтевају удружене снаге и снажно и трајно партнерство. Због тога Немачка развојна сарадња подржава наше партнере да омогуће економски ефикасан ланац вредности рециклаже стакла – рекао је Кристијан Шилинг, шеф одељења за развојну сарадњу у амбасади Немачке у Београду, на недавно одржаној онлајн конференцији.

Да би се побољшала економичност у пословима рециклаже стакла, потребно је повећати количине сакупљеног стакла, али и створити услове за његову поновну употребу.

– Пројекат смо почели амбициозно и око 1.000 рециклажних контејнера кренуло је овог месеца да пристиже у Сомбор, Ниш, Бихаћ, Нови Травник, Штип и Илинден. Комплетна опрема биће постављена до краја марта, а с нашим партнерима оператерима, сигурна сам да ћемо лако остварити и један од главних циљева, а то је да у овим општинама увећамо сакупљене количине 20 одсто – истакла је Виолета Јовановић, извршна директорка НАЛЕД-а.

Један од градова у Србији који је пре осам година изградио рециклажни центар за репарацију, разврставање различитих врста отпада и њихово паковање је Сомбор. Због тога и не чуди што ће баш у њему, како је рекао је Антонио Ратковић, градоначелник Сомбора, бити постављено чак 150 наменских контејнера. Контејнери ће бити распоређени у граду, угоститељским објектима, али и у приградским насељима.

На конференцији су присуствовали сви партнери у пројекту, а међу њима представници предузећа СЕКОПАК, које је међу првима поставило стандарде за ХОРЕКА сектор (угоститељски сектор) у Београду и Апатинске пиваре, која је уложила новчана средства у ову акцију.

Пројекат управљања стакленом амбалажом спроводи се у оквиру програма развојне сарадње с приватним сектором који финансира немачко Савезно министарство за економску сарадњу и развој.

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan
44% ??? Baš me zanima kako dođoše do ovog broja. Verovatno su prvo pogledali kako region stoji po tom pitanju, a pošto mi moramo biti najbolji u regionu (na papiru, ali ne i u stvarnosti) neko je odredio - neka bude 44% (mnogo je kume)
Белимбегово
"...економски ефикасан ланац вредности рециклаже стакла..." Да ли та економска ефикасност заначи да профит треба да остваре ЈКП и приватне рециклажне фирме, или, можда, сви актери (карике) у ланцу? Зашто онда не организујете плаћање кауције за стаклену амбалажу, као и плаћање по комаду или килограму за неповратну амбалажу, на откупним пунктовима? Зашто би грађани бесплатно пунили контејнере амбалажном робом коју су платили по пуној цени, а све то под изговором чаробне речи "екологија"?
Стеван
@Бранка Васиљевић Где се то у Србији рециклира 44% стакла у на који начин? Од како знам за себе баца се стакло , барем у народу.
Milic
Najbolji nacin da sakupis koriscene flase je kaucaja. Samo i taj metod zahteva odredjenu organizaciju, a tu smo slbi tj lehji.
Dušan
Ja desetine godina ne bacam staklo u otpad nadajući se da ću ga uspeti nekako uvesti u ciklus reciklsže. Nudio sam ga sakupljačima sekundarnih sirovina, ali ga niko nije hteo. Sada ću ga o svom trošku prevesti iz Apatina u Sombor i ubaciti u kontejner. Inače, bilo bi dobro razviti sisteme da se za vraćenu staklenu flašu dobije i neki novčić. To bi znatno poboljšalo prikupljanje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.