Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

У почетку бјеше ријеч

Зашто је после уласка Србије у комунистичку Југославију скоро све што је имало придев српски промењено у „Србије”

Овако почиње Свето Јеванђеље по Јовану па наставља „И ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч”. Ово и верницима и атеистима говори о снази речи и о томе да је правилно дефинисање неког појма у основи њeговог разумевања и поруке коју  онај ко реч изговара  упућује слушаоцима или читаоцима.

Управо тога сам се сетио када сам ових дана шетао Адом Циганлијом. Испред мене  се указала  карактеристична зграда на којој великим словима пише „Веслачки савез  Србије”, а одмах испод на енглеском „Српски веслачки савез”. Не много заинтересован човек неће обратити пажњу на то. Чиниће му се да је то исто. Али да ли је?

Ако је то исто зашто је после уласка Србије у комунистичку Југославију скоро све што је имало придев српски промењено у „Србије”. Када је далеке 1876. године на иницијативу др Владана Ђорђевића, иначе Цинцара, створен претходник Црвеног крста он се звао „Српско друштво Црвеног крста”. После стварања Краљевине СХС друштво је преименовано у „Друштво Црвеног крста Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”. Али је суштина остала иста. Из тога назива се види да Црвени крст припада: Србима, Хрватима и Словенцима. Стога је било логично да се после распада, последње федералне заједнице у којој је Србија била, Црвени крст поново назове „Српско друштво Црвеног крста”. Али ономе ко је имао доминантну позицију је придев српски очигледно сметао. Стога је назив промењен у Црвени крст Србије, дакле припада држави а не њеном народу. Односно припада национално неодређеној популацији. А она може бити српска. Али може бити и не српска. Ако у њој рецимо Албанци постану већина или се рецимо етничке пропорције толико измене па ниједна етничка група није већина, односно где су сви мањина. Није редак случај да се држава служи чак именом друге нације, а да доминантна национална или верска група у тој држави са именом нема никакве везе.

Тако је нпр. после освајања дела Византије од стране муслиманских Селџука на њеном тлу формиран султанат Рум, то јест Римски султанат. Дакле освајачи муслимани Селџуци су задржали име државе коју су покорили, јер Византинци су себе доживљавали као Ромеје, односно Римљане.

Исто се десило са скоро свим институцијама које су Срби створили за себе. Али су предности тих институција подједнaко користили и не Срби који су живели у Србији. Тако су Српске државне железнице у СФРЈ преименоване у Југословенске железнице. Потпуно природно као свуда у свету. Дакле то су железнице које припадају Југословенима. Ни комунистима није сметало што тај назив у себе не укључује: Албанце, Мађаре, Турке.... Јер у основи Југославије леже Јужни Словени, а зна се да ове мањине нису Словени. Дакле, било би сасвим логично да се Југословенске железнице после обнове независне Србије 2006. поново назову онако како треба „Српске државне железнице”. Али је властима, појам српски који се јасно везује за нацију, засметао па су железницу назвали „Железнице Србије”.

Исто је са скоро свим називима: Србија шуме, Фудбалски савез Србије, Рукометни савез Србије... Само су САНУ и Српско лекарско друштво задржали старе називе у којима постоји јасни присвојни придев српски. А било је огромних притисака да се и ова два назива промене. Српско лекарско друштво је одолело, али САНУ није. Она је за разлику од Српске краљевске академије за утеху ипак остала српска. Неко ће рећи нема краља! Па шта? Истина је да су тада ти монарси стварали српску државу на челу српског народа и мањина који су заједно са Србима прихватали идеју Срба да им национална држава треба. И већ због те улоге требало би академији вратити то име.

На примедбу да нема краља кажем, нема ни књаза па је без обзира на то крагујевачко народно позориште вратило стари назив „Књажевско српски театар”. Онако како га је именовао књаз Милош. Зашто то не би урадило и Народно позориште у Београду. Ево морам да кажем место у коме се налази, јер како да се зна да ли се ради о нишком или београдском. А када се уђе у његов хол са улице, на зиду, са десне стране, стоји лепа мермерна плоча писана пред Вуковским писмом. На њој пише да је кнез Михајло дао новац да се позориште изгради. Јасно наглашавајући „српско” народно позориште. Ја не могу да разумем ко има право да мења опоруку донатора?

Они који су избацивали придев српски мисле да ће нпр. умилостивити народне посланике Албанце да буду лојални Србији, грдно се варају. Ти људи су против Србије. Један од њих је рекао да му смета називање скупштине српском. Пре неку годину „Политика” је у рубрици „Међу нама” објавила писмо читаоца који каже да име Србија вређа националне мањине и да би га требало укинути. И државу другачије именовати. Дакле циљ је да нестане Србија. „Председник Албанског националног већа са седиштем у Бујановцу изјавио је да је његов председник Еди Рама, и да га не интересује то што на свим документима пише да живи у Републици Србији.” Ту се види колико је држава погрешила што је из пасоша избацила појам „српско држављанство”. Зато што  ни држављанство Србије не  задовољава  ове људе. Они  би да се Прешево нађе у Албанији.

Професор универзитета, оснивачнаучне дисциплине Политикологија религије

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидоч
Државне институције треба да носе име по држави, а институције, удружења које припадају искључиво једном народу да се зову по том народу. Много би било важније да се повећава број Срба, а не како се шта зове.
Aleksandar Miljevic
Odlican tekst, pravo u metu
Gustav Floberka
Dragi profesore, pridev "srpski" je u stvari etnički neutralan. Na primer, čovek može da govori srpski jezik a da je etnički Japanac, ili da bude srpski državljanin a da je etnički Azer, ili da pripada srpskoj crkvi a da je etnički Englez...
Milan Rabrovo
Dakle Srbija etničkim Srbima, a građani Srbije a "Ne-Srbi" neka prave svoja pozorišta i organizacije? Ili da idu domovima svojih predaka? Čudi me da autor teksta nije svestan subtilne ali važne razlike između ova dva pojma, a možda u stvari i jeste i namerno promoviše segragaciju građana Srbije po poreklu. Ne zaboravite, pored njemu dragih i ponovo kolektivno ocrnjenih Albanaca, u Srbiji živi i još poneka druga etnička manjina, koja je rado građanin Srbije.
Filip Cosopt
Slažem se sa profesorom.Zbog identiteta držve, državnih institucija,nacije.Tako je u svim ili u većini država EU.Kod nas je sve tako npr.Hrvatske Željeznice, Hrvatska Pošta, Hrvatski Telekom,...Iako u svakodnevnom govoru svi govore:Idem na poštu, na željeznički ili glavni kolodvor.U Srbiji te izmjene ne bi trebale nikome smetati,trebaju to prihvatiti.Svi koji žive u Njemačkoj prihvaćaju:Deutsche Bahn,Deutsche Post,...
mila simic
Narod Nemci je uopsteni naziv za vise naroda. Narodi su Bavarci, Prusi, Svabe, Hesi, Westfalci, itd. Isto je i u Vel. Britaniji, USA, Francuskoj, Italiji. Ni u jednoj od tih zemalja nije uzeto ime jednog ili vecinskog naroda, vec nosi ime koje pretstavlja sve te narode. Znaci, ni jedan narod se ne smatra, vecim ili vaznijim.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.