Недеља, 19.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

НИН објавио 3000. број

У времену брзог живљења дешава се да се листови преко ноћи рађају, али брзо и нестају, не успевши да пусте дубље корене међу читаоцима. Тим пре јубилеј Недељних информативних новина, односно НИН-а, чији се 3000. број јуче појавио на киосцима, у породици сличних издања изгледа готово недостижан.

Најстарији недељник на Балкану, истини за вољу, имао је два рођења. Група београдских интелектуалца основала је новине под садашњим називом још јануара 1935. године, али већ у септембру исте године уследила је забрана. Иако је у првом покушају лист изашао само 26 пута, идеја о озбиљном недељнику није се угасила. После ратних и друштвених превирања, нова генерација интелектуалаца обновила је НИН јануара 1951. године. Од тада, током бурне вишедеценијске историје у којој је било и успона и падова, критике и прозивке, смена и редакцијских подела, НИН је успео да уђе у 58. годину свог другог живота и стигне до трихиљадитог броја.

– Темељ на коме је НИН постављен био је озбиљан, јер су се од почетка око те идеје окупили озбиљни људи, а тако је и настављено. Главна моћ листа је у томе што је имао мање или више добре екипе новинара и врхунске спољне сараднике, али и што су странице НИН-а биле место на коме су се годинама водиле најважније друштвене полемике. Највећа вредност листа је окупљање људи различитих погледа пре свега на друштвена збивања, па тек онда и на политику. Иако је политика некако увек у првом плану, лист се бавио питањима која су важнија и од политике, а успео је, јер је увек имао „материјал плус” у односу на друге. А то је немогуће ако немате људе који мисле слободно и много знају – тако дуговечност листа објашњава Слободан Рељић, главни уредник.

(/slika2)Подсећајући да је лист настао као пројект да би се информисала, пре свега, друштвена елита, Рељић каже да је ово гласило „и нека врста легитимације моћи Београда и српске културне јавности”. Такву позицију учврстила је и престижна НИН-ова Награда за књижевност.

– Највеће искушење за лист је предстојећа приватизација. То је једна од ситуација у којој се прелази из стања релативно неограничене слободе у ново стање када се сва слобода „делегира” код власника који одређује, рецимо, и како ћемо се односити према одређеним деловима друштва и појавама. Али приватизација је неизбежна. Међутим, постоји и одговорност државе да преко своје агенције (за приватизацију, прим. М. П.) једна таква друштвена вредност каква је НИН и опстане. Рекао бих да нико, па ни запослени не може да предвиди како ће приватизација изгледати, све док се она и не деси. Нико из садашњег састава не може да буде равнодушан, јер то није само питање посла, већ и чињеница да су ту многи уложили велики део живота – каже Рељић.

Он је 22. главни уредник НИН-а, у поређењу са својим претходницима и „најдуговечнији”, јер је на том месту безмало шест година (од октобра 2002). Он сам ту чињеницу објашњава „различитим временским приликама”.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.