Петак, 20.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈЕ КиМ

Сигнал слободе, вере и професије

Двадесет година РТВ КиМ је жива слика стварности Косова и Метохије и један од најбољих одговора који је новинарство могло да пружи у овом немирном времену
Са свечаности поводом годишњице РТВ КиМ (Фо­тографије РТВ КиМ)

Све је почело тачно пре двадесет година. Пао је дубок снег на Косову и Метохији. Испод накривљене „печурке” пропалог Градског саобраћајног предузећа Приштина пртину је направио шведски оклопни гусеничар паркиран у центру српског села Чаглавица. Људски трагови водили су у Дом културе, у три просторије и велику хладну неосветљену салу одакле се 17. децембра 2000. први пут чуло: „Слушате КиМ радио!”

С првог састанка редакције памте се само очи у полумраку: Маријана, Тања, Синиша, Влада, Ивица, Нектарије... Нема струје, агрегат „држи” предајник, миксету и неколико рачунара.

„Имали смо успоне и падове. Међутим, када се сагледа цео контекст протеклог периода, наш медиј се све време развијао. Потекао из ове редакције или је ’пио са овог извора’, на неки начин и данас нешто значи у независном новинарству на Косову”, сматра директор Исак Воргучић.

Одговарајући на херметичну гето изолацију, Срби су отворили десетине импровизованих сеоских радио-станица које су се, већином, могле чути неколико километара у пречнику. Заједно су савршена изолованост и вести светског значаја које нестају, готово без одјека. На сцени је „нова реалност”: страх и живот изван градова, убиства, отмице, а између села стални и понижавајући претреси, пунктови, жица, гласине и лажи, војске и оружје. Интернет је у лименом контејнеру у школи „Краљ Милутин”, нема телефона, а најсигурнији сигнал је на гомили камења иза олтара манастира Грачаница. На њој је најчешће отац Сава Јањић. Српска православна црква тражи различита решења да се чује глас с овог простора – један од тих гласова је и КиМ радио.

Унутар редакције се грчевито и брзо учи, ломе се страхови, крећу расправе, касне плате, стижу прва редакцијска венчања и љубави, одраста се професионално у терористичким нападима, у вестима које коначно излазе из гета.

„Могу ли да одем до куће, да спакујем документа и фотографије, па се одмах враћам”, питала је Маријана уочи неког најављеног хаоса. Јованка, прави радијски глас, добила је визу за Норвешку и отуда јавила како се – са својом децом дуго и без циља – коначно вози аутобусом градског саобраћаја. Будимир је хрватског политичара Владимира Шекса у програму најавио као „председник Сабора Владимир Секс”. Спасоје је препадао, измишљао и правио шале, а Ивана је волео микрофон... Маја, Тањица, Тијана, Ћирко чудесног гласа у вечитој свађи с тереном, Бојан је имао страх од свог талента, Зорица је од стреса одустајала много пута, а остаће заувек у професији, Виолета је митрополита Амфилохија у Девичу питала: „Откуд ви овде?!” Читавог живота ће памтити његов једносатни одговор, на мразу девичке храмовне славе! Као испомоћ у читању Дневника, Живојин је два пута рекао: „Триста рудара погинуло је на југу Србије”, уместо „на југу Русије”, и то на самом почетку емисије. Милица је сада лице телевизије са националном фреквенцијом.

„Ово је у неку руку и мој рођендан јер сам овде провео око седам година, био сам део ове медијске куће и имао сам ту срећу да сам овде имао од кога шта важно и битно да научим и можда сам и највише научио о новинарској професији управо овде и КиМ радио ће заправо остати увек део мог професионалног живота”, изјавио је јуче на свечаности Будимир Ничић, потпредседник Удружења новинара Србије и председник УНС-а на Косову. Он је испред Удружења новинара Србије уручио плакету поводом јубилеја.

Попадија Вања Крстић одржала је на радију уживо први концерт харфе. Неколико месеци касније њен супруг Саша добио је парохију у Гораждевцу. Превезени су радијском „ладом нивом”, на коју је натоварена огромна харфа. Иза њих је, у пратњи, био шведски оклопњак и војник на куполи за митраљезом.

Ватра погрома 17. марта 2004. додирнула је сваког појединачно, а новинари Јапанске националне телевизије снимили су страдале слушаоце како прате вести КиМ радија и како му верују.

Чика Новица из обезбеђења је у свим вестима чекао само једно – повратак свог сина Зорана. Отели су га 1999. из њихове домаћинске куће у Словињу и још се није вратио.

„Извините, је ли ово КиМ радио? Ја сам из Приштине, не могу да идем у цркву. Празницима и недељом супруга и ја устанемо, укључимо радио, слушамо ваш верски програм и молимо се Богу. Могу ли да оставим прилог за радио?” Тај дар је најважнија и трајна имовина радија.

На крају све се претворило у велики мозаик професионалаца, у путовање дуго двадесет година, у њему се на слободи и у страху рађала истина и професија. Ако вас некад на улици нешто питају неки млади људи – Милена, Марија, Александра, Живорад, Перица… – немојте их одбити, они ће говорити о вама, њих у редакцији чека вечито намрштени уредник Горан.

„Никако не треба заборавити чињеницу да је велики број наших колега, који се и дан-данас успешно баве овим послом у различитим редакцијама или институцијама, написао своје прве текстове и уснимио своје прве прилоге баш овде, у КиМ радију, односно РТВ КиМ. Ту бих додао и одбрану права на језик, те одбрану права на слободно мишљење”, сматра уредник РТВ КиМ Горан Аврамовић.

Јуче није било снега, али су трагови свих ових двадесет година остали у КиМ радију. У његовој архиви, публици, новинарима, имену и вредностима препознаје се какав су траг оставиле власти, какви су трагови професионалца, докле су и чијим траговима кренули и стигли Срби, странци и Албанци.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Витомир Комарчевић
Zdravlja, Sreće i Veselja! Izdržite braćo mila! Neka je Bog s vama!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.