Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Моћ знања” на увиду јавности

У лабораторији Института за примену нуклеарне енергије (Фото: Министарство просвете (за државну секретарку)

Mинистарство просвете, науке и технолошког развоја јуче је на свом сајту обелоданило предлог нове стратегије о науци, која носи назив „Моћ знања”, и отворило јавну расправу о том документу све до 12. јануара 2021. године. Они су позвали представнике државних органа, Српске академије наука и уметности, Националног савета за научни и технолошки развој, Заједнице института Србије, Конференције универзитета Србије, институте, факултете, стручну јавност да се упознају с Предлогом стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2021. до 2025. године, са Акционим планом од 2021. до 2023.

Заинтересовани примедбе, предлоге и сугестије могу доставити министарству путем посебног обрасца који се може преузети на званичној интернет страници те установе. Најкасније 15 дана по окончању јавне расправе министарство ће објавити извештај о њој на својој интернет страници и порталу е-управе, где је, такође, објављен текст предлога стратегије.

У уводном делу предлога је наглашено да је у 21. веку „потреба за врхунском науком још израженија, јер се даљи развој привреде и друштва све више заснива на знању као кључном ресурсу, док се увећава број друштвених изазова који се могу решити само новим знањем”. Уз напомену да је наука „важна компонента развојa Републике Србије”, која између осталог чува и њен национални идентитет, напоменуто је и да се „у време припреме овог документа светом ширила пандемија изазвана вирусом корона, претећи да трајно измени цивилизацију”.

На самом почетку је и наглашено да предложена стратегија предвиђа низ мера које ће истовремено ојачати институције да буду међународно препознатљиве и оспособљене да самостално решавају нове друштвене изазове, истраживаче да буду прихваћени на светском нивоу и истраживачке тимове да буду способни да учествују у такмичарским пројектима.

Стратегија је подељена на национални и међународни оквир, а у овом првом су, између осталих, предвиђени делови који се односе на паметну специјализацију до 2027. године и развој вештачке интелигенције до 2025. У међународном оквиру је, између осталог, истакнута и национална Мапа пута Републике Србије за интеграцију у европски истраживачки простор.

Предвиђен и институт за вештачку интелигенцију

Mото стратегије „Моћ знања” значи да колико знања имамо, толико ћемо добро као држава да се позиционирамо, будемо угледнији, просперитетни и богатији, појашњава проф. др Маријана Дукић Мијатовић, државна секретарка у Министарству просвете.

– Посебно бих издвојила нови институт за вештачку интелигенцију, који ће тек бити основан. Светско тржиште у области вештачке интелигенције вредно је 500 милијарди долара и уколико успемо да узмемо један проценат тог тржишта, то ће много донети Србији – каже проф. др Дукић Мијатовић.

Она наглашава да стратегија предвиђа и веће улагање у појединце, нарочито у младе истраживаче, не само из научног и економског, него и демографског разлога.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dusko
Kategorizacija naucnih radnika je zadnji put uradjena pre 10-ak godina, o kojoj viziji nase nauke se ovde prica. Mladi i dobri naucnici su razocarani i svoje karijere vide van ovog sistema.
nikola andric
Francuski pokret ''prosvecenosti'' je kod nas (pogresno) svacen kao '''nacitanost''. Otuda preterano vrednovanje knjizevnosti. Svako zna bar nekoliko nasih knjizevnika ali retko ko nase naucnike. Nauka i knjizevnost se razlikuju po kriterijumima vrednovanja. Za nauku je istina primarni cilj za knjizevnost nije. Knjizevnost spada u siroki domen ''umetnosti''. Narodna ''bolje ikad nego nikad'' je ovde najzad dobila ''pravo mesto''
Mirko
Nikola, tvoj komentar treba čitati rečenicu po rečenicu, sporo, polako sa razmišljanjem i razumevanjem. Stvarno rečenicu po rečenicu ! Stati posle svake i razmisliti. Svaka rečenica za sebe je vrhunac ! Vrhunac gluposti.
Muradin Rebronja
"Nije znanje znanje znati već je znanje znanje dati"!
Radovanka
Eksperimentisanju nikad kraja. Taman pomislim da je Suvar jednom za svagda nestao,kad eto novih i mladjih naslednika.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.