Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Србији ће маске надживети корону

Иако су апсолутној власти угља године одбројане, још много јесени и зима ћемо удисати свакојаке штетне честице
(Фото Пиксабеј)

С надирањем вакцина из неколико праваца, постало је јасно да ће корона изгубити светски рат, али да је безусловна капитулација још далеко. У нашем „грађанском рату“ с аерозагађењем (који је почео много пре ковид-окупације) такође је јасно да су апсолутној власти енергетике угља године одбројане, али да ћемо до коначне победе још много јесени и зима удисати свакојаке штетне честице.

На Међународној конференцији о климатским променама, одржаној 12. децембра, председник Вучић је истакао да ће Србија до 2050. постати нискоугљенично друштво. Мање ослањање на угаљ и нафтне деривате „побољшаће квалитет ваздуха и имати позитивни утицај на здравље људи“, поручио је председник Србије.

Нова стратегија предочена је без ограда и временски је орочена, али далеко од тога да овдашњи еколошки покрети већ могу да развију зелену заставу победе.

– Око 60 одсто наших извора енергије почива на угљу. Залиха лигнита имамо за још најмање 30 година и тог ресурса се нећемо и не можемо одрећи – каже проф. др Бранко Ковачевић, председник Надзорног одбора ЕПС-а и председник Академије инжењерских наука Србије.

Невоља је што у лигниту из костолачког и колубарског басена спавају „зли духови“ штетних, па чак и канцерогених једињења и честица, који се ослобађају сагоревањем у термоелектранама, топланама, индивидуалним ложиштима... Зато енергетски пејзаж Србије, нарочито током грејне сезоне, изгледа као да је осликан с „педесет нијанси црне“. Тога смо колективно постали смо свесни крајем прошле године, када су се у извештајима специјализованих међународних сајтова међу градовима с највећим аерозагађењем нашли Београд, Ваљево, Ниш, Нови Сад, Косјерић, Смедерево... Да је држава и пре ове интернет дојаве знала у ком грму лежи зец, признала је и премијерка Ана Брнабић. Како је недавно изјавила, проблем загађења ваздуха у Србији је вишедеценијски, али се ради на његовом превазилажењу. То потврђује и професор Ковачевић:

– У обреновачкој термоелектрани се улаже у постројења за одсумпоравање и елиминацију азот-диоксида и прашкастих честица. Нови капацитети у Костолцу имају све прописане филтере и системе за заштиту ваздуха. Технологија напредује и та нова постројења су еколошки прихватљива – истиче наш саговорник.

Он наглашава да је „озелењавање“ економије угља спор и скуп процес, а да додатни баланс представља и такозвана прљава индустрија.

– Јесте да запошљавамо људе у Бору и Смедереву, али је цена велико загађење – признаје проф. Бранко Ковачевић.

Неколико наредних деценија, дакле, протећи ће у балансирању између очувања здравља становништва и нужности опстанка економије. То неодољиво подсећа на хамлетовску дилему из актуелног таласа ковида 19. С тим што не постоји вакцина која би нас одбранила од загађеног ваздуха, нити ћемо стећи колективни имунитет на штетне честице. И зато, сва је прилика да ће заштитне маске у Србији – надживети пандемију. Барем док чистији ваздух не буде зависио од ветра, већ од алтернативних извора енергије који ће потиснути фосилна горива.

– Градове гуши и загађење из саобраћаја, јавни превоз и комунални транспорт морају да се престроје на електрична возила.  Запустили смо и производњу биомасе, која је такође енергент. Имамо и геотермалне воде у Војводини и на југу Србије. То је потенцијал за електране, а може да се користи и за грејање стакленика, као у Мађарској. То су велике инвестиције, али се исплате на дуже стазе. Рецимо, Београд може да се греје топлом водом из ТЕ „Никола Тесла“, уместо да се она испушта у Саву и уништава биљни и животињски свет у реци. Са остварењем те идеје се почело деведесетих па се стало, сада се с Кинезима ради на обнови тог пројекта – открива наш саговорник.

Када је реч о „светом еколошком тројству“ вода-сунце-ветар, професор Ковачевић каже да је хидропотенцијал наш највећи извор обновљиве енергије, али да се с њим мора крајње пажљиво поступати.

– Случај с мини-хидроелектранама је показао до чега долази када се ради нестручно, без надзора, без укључивања експерата разних профила који би сагледали шири еколошки и социјални контекст. Стручни аспект је код нас изгубио на значају, велики је уплив политике тамо где не би смело да га буде – упозорава проф. др Бранко Ковачевић.

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nemanja
Da se ne pravimo ludi, svi znamo u cemu je problem. Nekvalitetan i jeftin ugalj, pun jalovine, koji se ne kontrolise i za ciju distribuciju su zaduzeni stranacki udarnici
Боро
Да је овој држави заиста стало до очувања природе и уштеде енертије, дозволила би грејање породичних бојлера, тј догревање зими, на кућни развод цеви даљинског грејања, а не би то кажњавала као највећи грех против државе. Само тим малим чином би имали можда и 1-3% уштеде, што уопште није за бацање.
MileR
Nisu problem ložišta uglja nego je problem ugalj. Kao što reče jedan komentator, ne sećam se da je toliko zagađenje bilo pre deset, dvadeset i više godina. Sada nam je kriva i košava što ne duva, ali se sirovost lignita u prodaji i dalje ne kontroliše.
Мунгос
Много је Српских рудара погинуло у рудницима угља, копајући тај мрски угаљ који је ево уништио ваздух изнад Србије. Нису ни били свесни тога. Ајде тог ваздуха изнад Србије, него тај угаљ је уништио и ваздух високопоштоване Европске Уније.
Саша Микић
Гинули су рудари и на отвореним коповима, а највише у рударским окнима. Баш из тих рударских окана долазио је квалитетнији угаљ, који није толико загађивао ваздух, али неком није одговарало да се копа тај угаљ, па су рудници полако затварани. Остао је лигнит, који је један од најлошијих угљева и са високим процентом сумпора. Приликом сагоревања таквог угља, био он пречишћен или не, настаје сумпордиоксид чији ''мирис'' осећамо у београдском и ваздуху других градова.
Мунгос
Тек сам сада схватио да је проф. Бранко Ковачевић ангажован да промовише минорну електричну енергију произведену у ветропарковима.
Милош
Није, није... него још 15 електрана на Дрини. Знам. Звучи шашаво док не буде и у дневнику.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.