уторак, 15.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ОДЈЕЦИ ТЕМЕ НЕДЕЉЕ „ЗАШТО НАМ ДЕЦА НЕ ПОЗНАЈУ СРПСКИ ЈЕЗИК”

Наставници не стижу да усмено испитују ученике

(Фото лична архива)

Све што је у последње време изашло на видело, посебно у вези са српским језиком, више је него довољно да се нови министар просвете замисли и да у сарадњи са струком – САНУ, Одбором за стандардизацију српског језика, катедрама и друштвом за српски језик и књижевност, а свакако и истакнутим наставницима из основних и средњих школа – организује озбиљну конференцију на којој би се указало на све узроке и пут ка темељитој промени оваквог стања. Нема више места да се нешто поправља крпљењем програма. Уочава то одговарајући на питања „Политике” проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика. Указујући на чињеницу да је српски језик запуштен, он подсећа да немамо утврђену језичку политику која је у одговорним и уређеним друштвима у центру је националне политике.

– Одбор за стандардизацију српског језика, као највише стручно тело које окупља све институције задужене за статус српског језика и његово проучавање, о томе је више пута говорио, обраћао се јавно држави, а и поводом других проблема у вези са статусом српског језика на то указивао. Нема одговорне језичке политике без учешћа струке у њеном осмишљавању. У држави није било слуха за наше иступе – напомиње Танасић.

Поред низа лоших одлука у вези са српским језиком, доказ непостојања добро осмишљене језичке политике, по његовом мишљењу, јесте и неспремност наше државе да донесе закон о језику и писму, на шта је дужна од усвајања Устава. Закон би дао основе и оквире за утврђивање и спровођење језичке политике.

– Уредили смо статус мањинских језика у складу с највишим европским стандардима, а статус српског језика као националног и службеног језика у Србији тако дуго не можемо да законски утврдимо. Је ли то случајно? – пита Танасић. Уверен је да је непостојање утврђене језичке политике и закона о српском језику главни узрок свих нагомиланих проблема у вези са српским језиком, па и лошег стања у школству.

– И недавна констатација, макар као предлог, да би неки будући новопазарски студенти тзв. босанског језика могли предавати и српски језик у основним школама говори о томе у каквом је понижавајућем статусу српски језик код нас – дочарава професор.

Каже да са неподношљиво малим бројем часова српског језика у основним и средњим школама није могуће квалитетно организовати наставу. Она се нужно своди на то да се готово протрчи кроз програм.

– Мој бивши студент, који постиже завидне резултате са својим ђацима, рече поводом овога да наставник мора да уложи 200 одсто времена да би ученици имали задовољавајуће знање. Довољан број часова би омогућио да не уче само нека основна правила него да, прожимајући на стваралачки начин језик и књижевност, стичу квалитетна знања која се не заборављају по завршетку разреда. Тако би могли да упознају српску културу, увиде значај српског језика у средишту националне културе и идентитета. Има ли наша држава визију образовања у области националних дисциплина, посебно српског језика? Није ваљда да су ови објављени резултати (извештај ЗВКОВ-а прим. аут.) показатељ државне визије – размишља Танасић.

Уз знатно већи број часова, као основни услов за квалитетну наставу, у најтешњој вези с тим напомиње и питање уџбеника, њиховог квалитета и издавача, а преко чега се не би смело ћутке прећи. За мотивацију је, каже, потребна и свест о нужности да се из школе изађе са добрим знањем српског језика, да је то важно и за сваки посао, али и да се не може завршити ни основна ни средња школа са високом оценом из српског језика без квалитетног знања, да није нужно да готово сви имају одличне оцене без одличног знања.

Кад га питамо зашто наставници више нису утицајни узори ученицима, него је та њихова важна улога препуштена којекаквим „инфлуенсерима”, одсечно поентира: „Како наставници могу бити узор ђацима кад виде какав статус образовање има у нашем друштву, кад знају да ни у школи није пресудно знање за високу оцену.”

Кад оцене нису мерило знања и објективног напредовања ученика, ако је аутономија наставника у оцењивању само декларативна, а кројаче образовних политика из дремежа не прене апел струке за озбиљном расправом, чији ће плодови бити приметно унапређење статуса и знања српског језика, очекује се да у будућим анализама Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања прецизније одмери колико је овдашњи систем лицемеран.

Коментари21
757ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Добрибоје
Jeдини прави Србски језик је ТИМОЧКО - ПРИЗРЕНСКИ! Оно што данас назимо исправним српским, је филозофирање и фантазирањр у језику. Српски лингвисти су највећи непријатељи Србије.
Milica
Neko ko piše Srbski i napravi dve greške u jednoj reči mema pravo da komentariše bilo šta. Piše se srski.
Ивана Радојевић
Српски језик
Дејан Р. Тошић
Суштински проблем који је поштована Миленија у свом ауторском тексту констатовала јесте не постојање закона о употреби националног језика док је законом уређена употреба језика и писма националних мањина и то у држави у којој живи 92 % Срба. Из тога произлази да је Србија једина држава у свету у којој је деци предшколског узраста онемогућено да уче да читају и пишу на свом матерњем националном језику и писму у најкритичнијем раном развоју деце,кад треба правилно да усвоје српски језик и писмо.
Ивана Радојевић
Непостојање.
Дека
Кад се др Танасић погледа у огледало, каже да је неко други крив. По овом уваженом председнику сви су криви сем Одбора на чијем је челу. Зашто Одбор не сарађује са ''најрелевантним институцијама'', него чега друге да покрену ту сарадњу? Да ли треба Предесдник Републике да се бави стандардизацијом Српског језика? Где се у тексту разрађује тврдња из наслова? Да ли је ово цео текст?
u prazno
Institut za srpski jezik godinama tj.decenijama piše rečnik srpskog jezika koji još nije završen a rezultat je ispod svakog nivoa i pun grešaka. Kada se bilo ko iz te struke javio da kaže svoju reč na otimanje samog naziva srpski jezik i deljenja na više do juče nepostojećih jezika?
Kvazimodo
Problem je mnogo dublji od ovog o kome se piše. Upravo ti nastavnci odnosno profesori srpskog jezika i književnosti na Beogradskom Univerzitetu podrivaju da se nešto promeni. Pitaće neko kako? Pa tako što oni uredjuju udžbenike za srednju i osnovnu školu i dobijaju masne honorare za to od stranih privatnih izdavača i tako što, takodje, oni podstiču taj neki novi i nakaradni način rada po školama koji upravo propagiraju ti privatni strani izdavači. Mi smo bili i ostali kolonija strane knjige.
@Kvazimodo Budimir
Treba praviti razliku između fakulteta, gde se zaista radi, i instituta, koji su leglo nerada. Samo je u Srbiji normalno da država plaća nekog u institutu da se bavi mongolskom istorijom ili da se srednjim vekom bave oni koji su latinski na fakultetu položili sa šesticom. Rešenje je staviti institute pod nadzor fakulteta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља