Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРАЗНИЧНА ГЕОГРАФИЈА

Кад „пацифички Београд” први дочека Нову годину

Ако би се гледале само појединачне земље са приближним бројем становника као Београд, према последњем попису, пандани би били Бахреин, Гвинеја Бисао и Летонија
(Фото Н. Марјановић)

Када помало мамурни и поспани после новогодишњег славља и еуфорије првог јануара ујутро укључе ТВ, становници Србије у првим извештајима годинама чују готово исту реченицу: „Нову годину први су дочекали становници Самое и Кирибатија.” Већина наших житеља, сем оних који су заљубљеници у географију, не зна где се уопште налазе те државе. У најбољем случају, евентуално знају да су то тамо неке земље које су од нас удаљене отприлике као Аустралија.

Али, ако би се ова географска прича претворила у занимљиву географију, онда би један податак могао да буде интересантан.

Самоа је својеврсни Београд на Пацифику, макар када је реч о површини. Јер, за свега неколико стотина квадратних километара мања је од нашег града, а има становника отприлике као најмногољуднија престоничка општина Нови Београд. И малени Кирибати посматран из београдске призме могао би се упоредити са једном градском општином – његова површина за који квадратни метар мања је од два Обреновца и у тој пацифичкој држави живи за десетак хиљада становника мање него у београдској Раковици.

Ако би се поредила величина ужег подручја Београда и неких од најмањих светских држава, подаци говоре да су по томе нашем главном граду најближи Гренада, Сент Винсент и Гренадини, као и већини Срба знатно познатија Малта. Ове државе се простиру на нешто више од 300 квадратних километара, колико се рачуна да има наша престоница ако се посматра само централни део.

Уколико би се у овој празничној занимљивој географији гледало шире подручје града, поређење би се променило. Пошто се као укупна површина ширег подручја Београда наводе 3.222 километра квадратна, по том параметру наша престоница нема тачно у квадратни километар пандана међу независним државама. Најближи су јој Самоа са око 2.850 квадратних километара и Зеленортска острва са око 4.030 квадратних километара. Па, уколико би се Београђани „избезобразили” и решили да се отцепе од остатка Србије, на листи земаља по површини наш главни град углавио би се баш између ове две државе.

Када би се посматрао само број становника и ако би се у обзир узео последњи попис становништва у нашој земљи, занимљива географија поручује – у један Београд стали би становници двадесетак светских држава попут Ватикана, Палауа, Науруа, Монака, Сан Марина, Андоре, Тувалуа, Лихтенштајна, Сент Китса и Невиса, Маршалских острва, Доминике, Сејшела, Тонге, Сент Винсента и Гренадина... Изузимајући поменуте европске мини-државе, за већину осталих неевропских многи становници наше земље нису чули или су чули тек када је у центар пажње дошло признање Косова и повлачење признања његове једнострано проглашене независности. Тонга је изузетак. Она је, ако никог другог, привукла пажњу бар српских љубитеља, а пре свих љубитељки спорта, када је заставу ове земље пре четири године на отварању Олимпијских игара у Рију пронео науљени и мишићави теквондиста Пита Николас Тауфатофуа, обучен у традиционалну ношњу ове земље и наг до струка.

Ако се не би сабирало, већ се гледале само појединачне земље са приближним бројем становника као и Београд, према последњем попису, пандани би нашој престоници били Бахреин, Гвинеја Бисао и Летонија.

Када би се лупа у овом имагинарном путовању светом и поређењу са нашим главним градом померила на појединачне престоничке општине, и ту би штошта занимљиво могло да се уочи. На пример – малени централни Врачар је београдски Монако. Наравно, не по луксузу, богатству, монденском духу, већ искључиво по параметру површине. Врачар се може подичити да је чак и мало већи од, по величини сличне му, ове богате европске кнежевине.

А када би се ујединили наш Стари град и Савски венац, они би били површински као Науру, микродржава у Океанији. Управо она држава коју су многи недавно тражили на мапи света када је повукла признање Косова и када је на друштвеним мрежама у нашој земљи постао познат Аноу Дебао, становник ове земље чији профил је поделила шаљива страница „Негујмо србски језик”. За кратко време он је добио више хиљада пратилаца из наше земље, односно знатно више пратилаца него што његова држава има становника – Науру има готово упола мање становника од Сопота, београдске општине са најмање житеља (али баш колико је сопотских житеља, толико „фоловера” на Инстаграму Дебао тренутно има).

Ако бисмо се пребацили на највећу градску општину, онда би нас занимљива географија одвела на Сејшеле јер та, за многе само са слика, дивна земља по површини је готово у квадратни метар једнака Палилули. По становништву, Сејшели су ипак као два Младеновца.

Сва ова грандиозност и насељеност Београда и његових општина пада у воду ако би се призма занимљиве географије пребацила на највеће и најнасељеније државе и најмногољудније градове света. Довољно је рећи само Токио, Њу Делхи, Шангај, Истанбул, Сао Пауло, Мексико Сити... У све њих и у још неке светске мегалополисе, када је реч о становништву, стало би не неколико Београда, него неколико Србија.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Deki
Za svega nekoliko stotina kvadratnih kilometara! Auuu!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.