Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: пуковник професор др МИРОСЛАВ ВУКОСАВЉЕВИЋ, начелник ВМА

У рату смо без фронта и позадине

Ми смо у првим и задњим борбеним редовима, а остали нам помажу у борби против невидљивог непријатеља
(Фото Министарство одбране)

Због пандемије вируса корона Војномедицинска академија је била принуђена да направи потпуну реорганизацију начина рада и од марта до сада медицинари ове куће раде прилагођено потребама задатка који је ВМА добила. У разговору за „Политику” пуковник професор др Мирослав Вукосављевић, начелник ВМА, истиче да је сваки дан нов изазов, али не по цену квалитета услуга које пружају.

ВМА је средом била дежурна за хитне случајеве, а сада фактички имате дежурства сваког дана за нековид пацијенте?

Последњих десет година ВМА је средом била дежурна установа за све грађане којима је потребна хитна медицинска помоћ и тај дан нам је свима био поприлично тежак јер капацитети хитне помоћи ВМА нису предодређени за пријем тако великог броја грађана, који понекад с разлогом одлажу одлазак лекару како би дошли код нас. Претходних девет месеци нама је среда сваког дана и преоптерећеност капацитета и особља свакодневица с којом се успешно боримо. Ми смо од самог почетка кренули у борбу с овим невидљивим непријатељем спремни, свесни чињенице да ћемо ми, здравствени радници пре свих, бити на првој линији фронта. Обично санитет прати војску у рату, а сад је обрнуто. Ми смо у првим и задњим борбеним редовима, а остали нам помажу у борби против невидљивог непријатеља, који је свуда око нас. Имамо рат без фронта и позадине.

Због којих проблема су грађани најчешће збрињавани на ВМА?

Као једна од две установе за пријем свих нековид пацијената, логично је да је у ВМА од почетка епидемије највећи број примљених пацијената с ургентним стањима и трауматолошким повредама. Примали смо све пацијенте из других здравствених установа, одређених за лечење ковид пацијената, као што су пацијенти на дијализи, хематолошки пацијенти, али највећи обим посла, поред Центра хитне помоћи, имале су клинике за ургентну интерну медицину, кардиологију, гастроентерологију (стања акутних инфаркта миокарда, онколошки пацијенти...). Иако је придржавање свих противепидемиолошких мера наш највећи лични допринос у спречавању ширења вируса корона, утврђена индикација за хитан пријем код пацијената је у одређеном броју случајева директна последица страха од заразе и избегавања посете лекару. Апелујем на све грађане да поред мера превенције посебно воде рачуна о својим основним обољењима, да на прегледе долазе у редовним терминима, а у Центар хитне помоћи ВМА с првим знацима тегоба.

Како сте успели да распоредите посао с обзиром на то да доста ваших запослених ради у ковид болници на Карабурми и у привременој болници Арена?

Војно здравство је велики систем и припремљени смо за сценарио епидемије јер смо увек били на услузи грађанима и на првој линији одбране. Још пре увођења ванредног стања могли смо да претпоставимо да ће бити потребно ангажовање на различитим фронтовима, а већ крајем марта и почетком априла оформљена је Војна ковид болница Карабурма. Њену окосницу чине припадници ВМА, а остали су из Центра војномедицинских установа Београд. У испомоћ у цивилно здравство из ВМА смо послали епидемиологе, инфектологе, дали смо кадар за највећу привремену ковид болницу на Балкану на Београдском сајму, а затим је уследило и формирање болнице у „Штарк” арени. Управа за војно здравство оформила је почетком јула и привремену лаку пољску ковид болницу у Новом Пазару, са амбулантама у Сјеници и Тутину, где смо с нашим кадром учествовали. Сећаћу се заувек ситуације у Новом Пазару, непосредно по нашем доласку, када је првог дана рада болнице примљено 86 пацијената, а болница је имала капацитет за 100 пацијената. За све ово време најважнија је била координација свих организацијских целина војног здравства. Мултидисциплинарност и тимски рад су највећи квалитети које ВМА има и управо је то помогло да се и ми као целина одржимо. Да је лако – није, сваког дана је борба и сваки дан је нов изазов. Много више посла уради знатно мањи број људи, али не по цену квалитета услуга које пружамо.

У већини болница је тешко одржати континуитет посла јер су многи запослени оболели од ковида 19.

У трећем таласу, који је уједно и најгори, како због тежине клиничке слике пацијената, тако и због вирулентности короне, нормално да долази и до заражавања нашег особља. Иако се запослени у ВМА придржавају свих препоручених противепидемијских мера, сада више није могуће утврдити епидемиолошки траг заражавања као што је то био случај у време мањег броја зараженог становништва. То је посебно значајно када су у питању пријеми хитних случајева и када је збрињавање временски ограничено. Тада спроводимо додатне мере предострожности јер се симптоми заражености вирусом корона код пацијената могу развити и током постоперативног лечења и тада поступамо по свим протоколима за лечење ковид 19 позитивних пацијената. Након збрињавања, а у зависности од клиничке слике, усмеравамо пацијенте на даље лечење у ковид болнице, а особље на тестирање на корону.

Да ли сте запослили нове стручњаке, као што је био случај са цивилним болницама?

Захваљујући ресорном Министарству одбране, кадровско појачање стигло је у правом тренутку. Током прошле године у Управу за војно здравство на неодређено време примљено је 400 лекара, сестара и другог помоћног особља, а ове године, пријемима у марту и у новембру, ојачани смо за још 230 особа. Највећи број њих радни однос засновао је у Војномедицинској академији, неки су до сада били ангажовани по уговору и чекали су пријем у стални радни однос, а велики је и број сасвим нових људи у војном здравству. За похвалу је и што су се сви веома лако уклопили у војнички систем који је ове године и захтевнији него иначе. Планирамо да већ почетком наредне године примимо у стални радни однос на упражњена формацијска места више од 130 лекара, медицинских техничара и осталог помоћног особља, а све захваљујући великом разумевању и подршци потпредседника владе и ресорног министра одбране др Небојше Стефановића.

За када је одложена реконструкција ВМА, коју сте најављивали у „Политици”, а која је требало да почне 2020. године?

Зграда ВМА има око 180.000 квадратних метара, пуштена је у рад пре скоро четири деценије и свако инфраструктурно улагање је добродошло. Чак и најмањи радови на редовном одржавању, а којих имамо на свакодневном нивоу, захтевају посебно разматрање не само техничких система и инсталација већ и координацију и експертизу различитих служби – грађевинске, техничке и других. У односу на текуће одржавање, планирана реконструкција је капитални пројекат који би од наше и ваше ВМА направио енергетски ефикасну зграду и донео значајне уштеде јер ВМА, као што је некима познато, троши електричне енергије као град од око 20.000 становника. Носилац задатка је Министарство рударства и енергетике, а радну групу пројекта, која се редовно састаје, чине и представници Министарства одбране, Министарства финансија, представници Канцеларије за управљање јавним улагањима, представници Немачке банке за развој...

Да ли су потписани уговори о реконструкцији?

Почетком јуна 2020. године закључком владе усвојен је меморандум о разумевању Министарства рударства и енергетике и Немачке банке за развој. Прву фазу спроводи Министарство рударства и енергетике са Министарством одбране, а урађена је и студија и финансијска процена, као и сви даљи плански кораци. Почетком децембра објављен је тендер за предквалификациону фазу избора уже листе консултаната на пројекту, тако да се очекује почетак пројекта у првом кварталу идуће године. Ресорно Министарство одбране са Министарством рударства и енергетике, и уз подршку целе Владе Србије, мисли на нас и на томе смо им неизмерно захвални.

Не одлажемо хитне операције

Да ли сте принуђени да одлажете операције и прегледе који нису хитни и како пацијенти могу да закажу прегледе и пријем у болницу?

Преко Пријемно-тријажног одељења долазе пацијенти којима је неопходна хитна медицинска помоћ, а на Поликлиници ВМА се редовно заказују прегледи у специјалистичким кабинетима. Хируршке интервенције које нису хитне заказују се такође редовним путем, али с обзиром на то да је ВМА одређена пре свега за пријем свих пацијената са ургентним стањима, оперативни програм се свакодневно планира према приоритетима. Затим се у складу са пријемом хитних случајева, али и у зависности од расположивог броја медицинског особља прави даљи распоред рада. На пример, знатно је умањен број анестезиолога јер је велики број ангажован у болници на Карабурми, па је самим тим немогуће организовати оперативни програм као да радимо пуним капацитетом. Упркос свему томе, не одлажемо хитне операције већ континуирано организујемо рад уз повећање броја дежурстава.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vox ex populi
A ni komanda vam nije bog zna kakva.
branislav
Pokazali ste zrelost u borbi sve dok vam Kineski lekari nisu rekli da nemožete spremni deo VMA da izolujete zbog centralne klime?!Onda su vam po naredjenju političara došli Rusi da dezinfikuju celu zgradu,jer vi to neznate?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.