Уторак, 19.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Затворском стражару условна казна због насиља према адвокату

Многе колеге из различитих разлога, неретко из скептичности према извесности реакције државних органа, не пријављују догађаје, каже адвокат Душан Братић
(Фото А. Васиљевић)

Основни суд у Руми изрекао је Небојши Митровићу, стражару затвора у Сремској Митровици, казну од десет месеци затвора, условно на три године, за кривично дело ометање правде. Суд је утврдио да је Митровић 18. јула 2018. упао у канцеларију адвоката Србислава Спајића у Руми, претио му, вређао га, пљувао у лице и одбио његов захтев да напусти канцеларију, а када је адвокат покушао да позове полицију – ударио га је тако да му је из руке избио мобилни телефон.

Према наводима из оптужног предлога Основног јавног тужилаштва у Руми, адвокат Спајић је у то време заступао клијента у једном спору против окривљеног Митровића и то је био разлог за овај инцидент.

Представници адвокатуре из Радне групе за праћење свих напада на адвокате и унапређење кривичноправне заштите адвоката, која је недавно основана при Министарству правде, сматрају да је казна блага и непримерена друштвеној опасности овог кривичног дела.

Последњи напад на адвоката догодио се крајем прошле године испред Специјалног суда у Београду када је окривљени у процесу „ваљевској групи”  Зоран Јеличић ударио шакама у главу свог браниоца по службеној дужности Војислава Јововића. Јеличић је на суђења долазио из кућног притвора, а ухапшен је исте вечери због сумње да је извршио кривично дело ометање правде.

Према подацима достављеним овој радној групи, како наводи адвокат Душан Братић, од 1997. године до априла 2019. пријављена су 124 дела учињена према адвокатима у вршењу адвокатске службе, највише током 2018. године – 45, док су за прва три месеца 2019. године забележена 22 дела напада на адвокате.

– Број извршених дела је и већи јер многе колеге из различитих разлога, неретко из скептичности према извесности реакције државних органа, не пријављују догађаје, због чега они остају као тамна бројка криминалитета – каже адвокат Душан Братић, члан радне групе.

После убиства адвоката Драгослава Мише Огњановића у Новом Београду у јулу 2018. године, АКС је саопштила да су током претходних 15 година убијена четири адвоката, а забележено је 49 напада на живот адвоката, од чега је само 14 било решено. Било је и више покушаја убиства, подметања експлозива и бацања експлозивних направа, обијања станова и канцеларија, напада ножем и киселином, паљења аутомобила и претњи.

Адвокат Владимир Зрелец убијен је у центру Београда, на Врачару, у децембру 2015. године. За овај злочин правноснажно је на 30 година затвора осуђен Владимир Шарановић. Адвокатски приправник Немања Стојановић из Јагодине убијен је у септембру 2017. испред улаза у зграду, а адвокат Момир Лазић из Сенте убијен је на улазу у своју кућу 2007. године.

После убиства Драгослава Огњановића, које још није расветљено, адвокати су обуставили рад на недељу дана и захтевали од државних органа да што пре реше случај. Касније је основана и радна група која бави праћењем истрага, а уведено је и кривично дело напад на адвоката.

– У већини случајева сазнања која смо добијали дијаметрално су се разликовала од података МУП-а. На пример, од оштећених смо сазнавали да су извршиоци познати, да постоје материјални докази попут снимака камера и транскрипата тајног надзора комуникација прибављених на законит начин, чаура са лица места које по траговима одговарају пиштољу пронађеном код одређеног лица. Имали смо и информације да осумњичени за којима је расписана потрага годину дана свакодневно седи испред кафића поред канцеларије оштећеног адвоката, да су извршиоци лица повезана са старешинама у МУП-у, да су неки случајеви у оперативном смислу одавно расветљени, али се са привођењем осумњичених застало, да тужилаштво две године ургира да полиција достави претрагу базних станица за одређени број телефона осумњичених – наводи наш саговорник.

Као еклатантан пример наводи случај паљења путничког возила колеге Вељка Делибашића из Адвокатске коморе Београда, које је извршено 2016. године и после пет месеци у потпуности расветљено, али је потом престао сваки рад по предмету, до ангажовања радне групе.

– Примећене су и документоване неправилности у поступању полиције и тужилаштава, које имају обрисе системских грешака, а које поред неефикасности узрокују и додатно неповерење у полицију и правосуђе и демотивишу адвокате да пријављују дела и траже заштиту – каже Братић.

Указује да је евидентан тренд пораста броја дела извршених према адвокатима, па се намеће питање узрока тог криминалног феномена.

– Узроци су бројни, тајанствени и испреплетени, са својим специфичним особеностима и унутрашњим побудама извршилаца, али се чини да се издвајају два претежна узрока. Један лежи у односу између извршилаца и жртви, у том некада суптилном односу странке и адвоката и противне стране – каже Братић.

Истиче да зато репресија државе није довољна већ да је неопходна и провера познавања Кодекса етика адвоката и превентивно деловање адвокатских комора.

– Етички кодекс не штити само трећа лица од рђавог поступања адвоката и углед адвокатуре већ на посредан начин, наученим избегавањем ексцесних ситуација, штити и адвоката од испољавања агресије трећих лица, директних или индиректних учесника у поступцима – каже наш саговорник.

Други узрок за учестале нападе на адвокате види у томе што су власници капитала у привреди постали појединци, који су неретко интересно повезани са људима у државним структурама на свим нивоима и који проблеме свог капитала и пословања своде на проблем с адвокатима и другом страном у спору. Због тога су се, каже Братић, традиционални напади на адвокате ангажоване у кривичној материји последњих година прелили на оне који поступају у привредним и грађанским споровима.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mitar
Ima jedna narodna: “ pomesaj se sa pomijama pojesce te svinje”. Neko ce reci blaga kazna, ja mislim da je nije trebalo ni biti. Taj covek se na svom poslu srece sa prljavim radom advokata, vidi on i prljav rad tuzilastva i sudova, sve je njemu jasno ali je ovako reagovao iz nemoci. Velike bitange su se uvukle u Advokatske kancelarije i pravosudje a sitni kriminalci su u zatvorima. Treba puno rada da se stanje promeni.
Jovo
Bravo za komentar. Pitanje dali je to tako i bilo.
Иван Грозни
Да ли бисте исто написали да је нападнути адвокат био члан Ваше породице? Не сме бити толеранције према насиљу.
Tata
Pretnje, vredjanje, fizicki napad ukljucujuci pljuvanje u lice... I za sve to se dobije uslovna kazna? U Srbiji ce da ostanu samo kriminalci, bolesni, stari, i imigranti.
sramotno
Sramotna presuda od sramotnog sudije! Ne živim u Srbiji niti sam građanin Srbije. Ali ovakva presuda je skandalozna! Ima li Pravosuđe Srbije neki Sud časti, da postupajućem sudiji skinu sudijsku togu za sva vremena?!
Никола
А да ли сте чули другу страну или можда прочитали пресуду пре него што сте домели закључак да је пресуда скандалозна?
Kosta
Tako se u Srbiji vlast bori protiv kriminala.
Djuro Aleksic
Rizik profesije,a narocito ako brane mafijase I mega lopove.Ono jest da je lova velika,ali je I rizik.Kao I kod rudara kad sidju u podzemlje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.