Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Власник „Београђанке” купује и зграду БИГЗ-а

„Марера” улаже 50 милиона евра у куповину од Петра Матића и сувласника, као и у обнову тог културног добра, дела архитекте Драгише Брашована
Објекат са кога се данас радије скреће поглед (Фото: Б. Васиљевић)

„Марера пропертис” би, после „Београђанке”, почетком 2021. године требало да за 50 милиона евра купи још један симбол престонице – здање БИГЗ-а. То антологијско, али запуштено дело српске модерне архитектуре, некадашњу зграду једног од највећих издавача СФРЈ, а данас неформални културни центар, „Марера” ће обновити и претворити у пословни простор за издавање.

Тако би, према сазнањима „Политике”, могла да буде окончана вишегодишња потрага за новим купцем БИГЗ-а. Његов већински власник, вечито мистериозни Петар Матић, један од највећих играча на београдском тржишту некретнина, нашао је себи достојног такмаца у новој звезди овог сектора, „Марери”. Њен крајњи власник је, према подацима Агенције за привредне регистре, Владимир Зубрилин, руски бизнисмен који поседује и пасош Малте, споменут у афери „Панамски документи” о изношењу новца у офшор зоне.

Матић је, међутим, још једном доказао колико је вешт. Од државе БИГЗ је купио 2007. године за 310 милиона динара, што је тад износило 3,87 милиона евра. Пре шест година одбио је да свој удео од 80 одсто у БИГЗ-у – који има још три сувласника – прода канадској фирми „Типин корпорејшн”, спремној да у куповину и обнову тог објекта уложи 30 милиона евра. У међувремену је здање само пропадало, али је „Марера” ипак пристала да за њега да 50 милиона евра. Није познато колико ће од тога предати тренутним власницима, а колико ће уложити у обнову, али је оправдано претпоставити да ће највећи део те своте припасти Матићу и да ће проћи боље него што су му нудили Канађани.

Онако како је увек пословао, Матић и сад чува детаље овог посла у тајности. Из његове компаније „МПЦ пропертис” за „Политику” су изјавили само то да „интересенти за куповину постоје, процес је у току, али ми нисмо једини власник, има их више”. У „Марери” такође нису хтели ни да потврде нити да демантују сазнања „Политике” да је после двогодишњих преговора преузимање БИГЗ-а при крају и да су с његовим власницима постигли писмене и усмене договоре. Наш извор каже да се зна и кад би требало да почне велика обнова зграде у Булевару војводе Мишића – на лето следеће године, а окончаће се за 18 месеци. Здање има око 40.000 квадратних метара и његова спољашњост мора задржати аутентичан изглед јер је то дело великог архитекте Драгише Брашована уписано у каталог културних добара.

Обновљени БИГЗ ће се и боље уклопити у своје будуће суседство. До тачке прекопута њега планирано је да се протегне и „Београд на води”. Тик уз БИГЗ је до 2015. био Стари парни млин, који је откупила и у хотел „Радисон блу”, подигавши ту и нову пословну кулу, преуредила аустријска компанија „Соравија”, која је такође годинама покушавала да преузме Брашованово здање од Матића и сувласника.

Успех „Марере” у том послу наставак је стреловитог успона компаније, за коју се у широј јавности чуло девет година после њеног оснивања. Те 2018. биро „Реморкер аркитектс” који потписује све пројекте „Марериних” реконструкција добио је Награду града Београда за архитектуру за обнову бивше зграде „Трудбеника” у Булевару краља Александра 79.

До тада је „Марера” на себе укњижила и објекат у Булевару краља Александра 28, а у Ресавској су преуредили некадашњу зграду „Југохемије”. Купили су и бившу фабрику „Беко” и обликовали је у „Калемегдан бизнис центар”. Ове године завршили су преуређење објекта у Македонској улици 44. Пре неколико месеци од града су купили део „Београђанке”, коју ће 2021. претворити у модерне канцеларије за издавање. То је њихов стандардни начин пословања – куповина и обнова старих здања док не буду спремна да приме закупце савременог пословног простора.

Амбиције „Марере” још су веће. Прошле године уочи доласка Владимира Путина у Београд били су заинтересовани за улагање у приобаље у Блоку 18, у којем поседују пола хектара, али од тога још нема ништа. И овако, у адаптацију старих пословних објеката у центру Београда већ су, како наводе, уложили више од 75 милиона евра.

– „Марера” има прецизну стратегију и јасан профил. Али очигледно поседује и капитал који није производ органског раста у смислу да једну зграду изда и од тога купује другу. Из количине капитала који је овде пласирала у кратком временском периоду види се да јој је Србија битно тржиште – каже стручњак за некретнине који не жели да му се име помиње у новинама.

Будући изглед једног од симбола престонице 

„Соравија” одустала

Када је 2015. аустријска „Соравија” ушла у преговоре са власницима БИГЗ-а, изгледало је да ће од посла нешто бити јер му је подршку пружио и тадашњи градоначелник Београда Синиша Мали. Три године касније Мали је најавио да ће славном америчком архитекти Данијелу Либескинду бити поверена реконструкција тог здања. За градоначелникову еуфорију око Либескинда показало се да је полетела пре времена јер су у „Соравији” почетком 2018. потврдили да је то само идеја. Била и остала. Сада у „Соравији” кажу да су одустали од куповине БИГЗ-а. Потврдили су да је тачно да су са сувласницима имали потписане предуговоре, али да су они истекли и да од пазара није било ништа због, како наводе, „одређених спорова”.

Дух европске модерне архитектуре

Нова зграда Државне штампарије, као једне од најстаријих државних институција у Кнежевини Србији, основане још 1831. године, саграђена је између 1936. и 1940. године на простору комплекса урбане, индустријске и саобраћајне зоне код „Мостара”. Архитеката Драгиша Брашован је на овом здању први пут у београдској архитектури применио армиранобетонски скелетни систем конструкције, наводи градски Завод за заштиту споменика културе. Овим изузетним остварењем у време свог стваралачког врхунца Брашован се, више него било којим делом до тада, приближио духу европске модерне архитектуре. За споменик културе БИГЗ је проглашен 1992. године.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Раскућно васпитање
Највећи хит је када черупџије и шпекуланте називате вештим махерима који имају неко тајно умеће суперманагера. Дајте било коме магацин скупе робе и видећете како је успешно и лако распродаје, као искусни трговац. Слично је и кад се упадне у туђу башту па не водиш рачуна о лејама, расаду, цвету већ само чупај и трпај у џак.
Budimir
Kako da dodjem do tolikih para kao taj "misteriozni" Petar Matic , kako je on "zaradio" te pare , valjda na "misteriozan" nacin ???
Александар
А да вратите земљиште на којем је сазидана Београђанка, све са каматом, потомцима Теокаревића!? Упропастисте Југ Србије комунистичком индустријализацијом. И самим тим и сам народ. Уместо заинтересованих страна, власник је била држава, а данас тајкуни, а управници вазда политички намесници.
Vudro
Da vrate zemljište nekad bezvredno i ko zna pod kakvim hipotekama po sadašnjim cenama predratnim vlasnicima i to bez hipoteka? I sa zgradom od 30 spratova? Vi o pravdi slabo znate.
klut
BIGZ je vrlo tužna priča. Zgrada je građena kao poslovno i proizvodno postrojenje državne štamparije. Posle rata zgrada i proizvodna sredstva su valorizovani kao BIGZ. Nažalost, priča BIGZ-a je nakon 2000. tipična priča propale tranzicije. Zgrada, kompanija i proizvodna srestva prodati su bez ikakvog plana i bez ikakve evaluacije da li i u kojoj meri predstavljaju javno dobro. Ukoliko mašine BIGZ-a i dalje psotoje one bi danas morale biti zaštićene zajedno sa zradom.
Vudro
Ako te masone zaista postoje one predstavljaju starinu koja dobija na vrednosti iz dana u dan. I trebalo bi napraviti od njih u njihovom autentičnom prostoru muzej. Tako se prave pravi muzeji. Sve to ne isključuje koriscenje kancelarija za druge svrhe. Poenta je da se javno i privatno moze uklopiti, da zavod ne radi dobro ako ne štiti enterijer i sadržaj, a da je sve drugo pokazatelj lose sposobnosti i osnov sumnje da postoje rdjave namere.
Razmišljajte racionalno!
"one bi danas morale biti zaštićene zajedno sa zradom." Kuda sa tom propalom gvožđurijoam? Njihovo održavanja košta, a zgrada se može upotrebiti. Ako postoje neke stare mašine, sigurno da su već odavno u muzeju. Ili bi možda trebalo proglasiti nečijom radionicom i bacati pare na njeno održavanje?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.