2020 – година када смо схватили праву вредност здравља

Пандемија ковида 19 потресла је цео свет и зауставила свакодневицу у многим државама. Вирус је захватио наше народе, заједнице и животе, користећи се недостацима у нашој спремности за ванредне ситуације, слабостима здравствених система и неједнакостима у нашим друштвима. Настала је глобална здравствена криза. Сада када се ова година завршила и улазимо у 2021. годину, шта можемо да кажемо да смо научили, шта смо постигли и има ли наде на помолу?

Искуство је показало да здравље одређује развој, појединачни и колективни. На сваком кораку животног пута потребна нам је подршка за промоцију здравља и благостања. Похађање школе је драгоцено за социјализацију деце; пружање социјалне заштите је од виталног значаја када се губи посао; стварање окружења за подршку и квалитетну негу нуди старијим људима достојанство које заслужују.

Одговор на пандемију је захтевао много више од самог лечења. Увиди у људско понашање и културне норме били су пресудни за борбу против умора од ковида и дезинформација које се шире друштвеним мрежама. Научили смо да морамо ефикасније да укључимо заједнице да би оне саме биле део решења. И да ће мере, само када су научно оправдане и културолошки прихватљиве, бити ефикасне.

Здравствени системи су морали да се прилагоде брзином без преседана да би задовољили разнолике и сложене потребе. Успостављено је пружање здравствених услуга на два колосека где су основне услуге пружане паралелно са услугама усмереним на одговор на пандемију.

Наука и истраживање су били неопходни за наш одговор – од развоја дијагностике, истраживања у лечењу, до производње вакцина до сада невиђеном брзином.

Наши здравствени радници су цењени професионалци, који заслужују наше непоколебљиво поштовање и захвалност. Њима је такође потребна одговарајућа друштвена, психолошка, физичка и финансијска подршка, како би се заштитило њихово здравље и благостање и гарантовали одрживи, функционални здравствени системи током пандемијског одговора али и надаље.

Радници на првим линијама – наставници, социјални радници, радници у општинама и поштама, возачи аутобуса, запослени у продаји прехрамбених производа и многи други – који су раније били невидљиви и потцењени, одржавали су функционисање наших друштава.

Виђали смо инспиративне примере солидарности, људске домишљатости као и примере колективног и појединачног разумевања у свим крајевима европског региона СЗО. Људи су показали изузетну отпорност, оптимизам и великодушност.

Здравствени систем у Србији је био у могућности да одмах одговори на пандемију организовањем система на два колосека и континуираним пружањем здравствених услуга како ковид пацијентима тако и осталима. У врло кратком периоду изграђене су две нове болнице са циљем да се додатно подржи одговор здравственог система на пандемију у Србији. Поред здравственог и систем социјалне заштите је показао посвећеност спашавању живота старијих особа у домовима за стара лица, а СЗО ће наставити да подржава оба система у Србији у одговору на ковид 19.

Много је примера солидарности и великодушности са здравственим радницима, али и унутар заједница што показује да се у овим изазовним временима можемо ослонити на људе у Србији.

Година 2020. указала је на то да здравље није само брига појединца, већ захтева улагање заједничких напора.

Сви морамо играти улогу у обликовању будућности која нам је потребна. То се може постићи само стављањем здравља и равноправности у средиште свих политика. Здравствена стратегија Канцеларије СЗО за Европу „Уједињеном акцијом за боље здравље” темељи се на ономе што грађани очекују од својих здравствених власти како би градили јаке заједнице и здраво окружење. Због тога морамо људима да гарантујемо право на универзални приступ квалитетној нези, да убрзамо мере за смањење неједнакости у здравству и ојачамо вођство у јавном здрављу на локалном, регионалном, националном и међународном нивоу. Ово је амбициозан програм, али га заједно можемо постићи. Људи све чешће – и с правом – позивају своје здравствене власти на одговорност да испуне та очекивања и да „никога не забораве”.

Након искуства са ковидом 19, јасно је да је изградња снажних, одрживих, равноправних и одговорних здравствених система у интересу свих. Здравље је од кључне важности за остваривање економског развоја и друштвеног јединства.

Да би нас повела у новом правцу, Канцеларија СЗО за Европу окупила је различита стручна и политичка мишљења. Једно од њих је Паневропска комисија за здравство и одрживи развој, која се састоји од стручњака из различитих области, укључујући бивше шефове држава и влада, угледне научнике и економисте, шефове здравствених и социјалних установа и лидере финансијских институција. Комисија планира, имајући у виду утицај пандемије, промене које су потребне у друштву, са циљем да се здравље уздигне на врх политичке агенде. Пружиће смернице о начину инвестирања у здравство, здравствене системе и системе социјалне заштите у корист свих сегмената друштва.

2020. година нас је научила да здравље не можемо узети здраво за готово, и да је здравствена заштита заиста ефикасна и штити здравље само ако је свима доступна. Ако желимо да се заштитимо од будућих криза, не смемо никога да заборавимо.

2020. године ковид 19 је преокренуо све што смо сматрали нормалним.

Била је то година која је сваког од нас довела на проверу.

Нека нам остане у сећању по делима храбрости, оптимизма и великодушности радника на првим линијама широм света. Улазимо у 2021. годину са оптимизмом и надом надахнути сазнањем да је наш одговор на пандемију заснован на науци и снажно утемељен на учешћу заједнице.

И радујмо се блиском времену када ћемо моћи заједно са породицом и пријатељима да прославимо све велике и мале ствари у животу.

*Представник СЗО у Србији

**Регионални директор СЗО за Европу