Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пословни објекат уместо зграде из које је убијен Ђинђић

Здање у Улици адмирала Гепрата 14 одакле је 2003. пуцано на премијера Србије предвиђено је за рушење
(Фото Н. Марјановић)

Зграда у Улици адмирала Гепрата 14 из које је пре 18 година пуцано на тадашњег премијера Србије Зорана Ђинђића биће срушена и на том месту градиће се пословни објекат. То је предвиђено недавно усвојеним планом детаљне регулације (ПДР) за део блока између Улице адмирала Гепрата, Кнеза Милоша, Балканске и Немањине који је пре три године иницирао и финансирао „Новастон”, независна платформа за управљање некретнинама и пројектима.

„Новастон” је у писаним одговорима нашем листу потврдио да је био наручилац тог планског документа, што уосталом пише и у ПДР-у, а на питање да ли је та компанија и када купила зграду у Адмирала Гепрата избегли су да директно одговоре.

Тврде да „не располажу информацијама о даљој реализацији пројекта”, али као компанија која се бави консултантским услугама у области управљања некретнинама, одржавањем објеката, маркетингом у Србији и региону то им, наводе, пружа могућност да сарађују са различитим клијентима на различитим пројектима. Да ли је бизнисмен Војин Лазаревић ангажовао „Новастон” да у његово име компанија наручи план и да ли је он купио здање у којем је био Завод за фотограметрију, а потом га наводно продао, како смо незванично сазнали – коментар о томе од Лазаревића изостаје јер није одговарао на наше позиве и поруке.

Радно идејно решење дела блока између Улице адмирала Гепрата, Кнеза Милоша, Балканске и Немањине 

Увидом у електронску базу катастра непокретности Републичког геодетског завода садашњи власник тог објекта је компанија „Ktesius Properties doo” основана септембра 2017. године, а њен власник је кипарска фирма „Ktesius London Investment Properties LTD”. У РГЗ-у кажу да је „Ktesius Properties doo” од 2018. власник те зграде, а да је између 2014. и 2018. као власник објекта у Адмирала Гепрата 14 била уписана „Руднап група”. То је компанија Војина Лазаревића.

Без обзира на то чије ће име на будућој градилишној табли да се појави, инвеститор ће имати обавезу да обележи место са којег је убијен премијер и лидер Демократске странке. Такав захтев имао је градски Завод за заштиту споменика културе, кажу у Урбанистичком заводу који је израдио плански документ. На основу просторно-програмске анализе дела тог блока коју потписују академик архитекта Бранислав Митровић и архитекта Дејан Миљковић, а која је била основ за Завод да изда услове, дато је „зелено светло” да објекат може да се поруши.

Он није појединачно заштићен као споменик културе, а налази се у оквиру просторне целине „Подручје уз Улицу кнеза Милоша” која је под претходном заштитом била све до 29. децембра 2020. када је план тог дана усвојен у Скупштини града. Додуше, та целина на предлог Завода у међувремену је послата Влади Србије која је усвојила предлог одлуке и прогласила целину културним добром 29. децембра 2020, истичу у градском Заводу за заштиту споменика културе. Пука случајност или не, али истог дана план је усвојен у градском парламенту, а целина којој припада уписана је у каталог културних добара, што и даље није препрека да се здање из којег је извршен атентат на Ђинђића сравни са земљом.

– Просторно-програмска анализа била је основ за израду плана и она је понудила изузетно решење сведене архитектуре које одговара окружењу. Архитекте су у новом здању предвиделе транспарентно приземље кроз које се из Улице адмирала Гепрата сагледава споменик културе Амам кнеза Милоша. Тај објекат враћа се граду и предвиђа се његова обнова, односно претварање у културни центар. Комерцијално-пословна зграда која ће заменити постојећу у Адмирала Гепрата 14 могла би да има око 10.000 квадратних метара и неће бити веће висине од зграде Министарства финансија која је репер у простору. У Парку Гаврила Принципа предвиђена је подземна гаража – каже Мила Миловановић из Урбанистичког завода, сарадник у изради ПДР-а за део блока између Улице адмирала Гепрата, Кнеза Милоша, Балканске и Немањине.

Без иницијативе да се обележи здање у Адмирала Гепрата

Горица Мојовић, сарадница покојног премијера Зорана Ђинђића и некадашња градска секретарка за културу, каже за „Политику” да није било иницијативе да се објекат из којег је пуцано на премијера заштити и претвори у музеј. Она сматра да би на будућој згради у Улици адмирала Гепрата 14 требало да буде постављено обележје да се зна шта се ту десило попут табли какве постоје на згради на Студентском тргу где је Ђинђић живео или здању Владе у чијем дворишту је убијен.

– То би био елементарни ред. Нажалост, од 2003. када је Зоран убијен, није била ниједна иницијатива државе или града да се на било који начин то здање обележи. Као члан Управног одбора Фондације „Зоран Ђинђић” покренула сам идеју да у згради где јој је седиште један спрат који је тада био у власништву „Пословног простора” Стари град претвори у музеј Зорана Ђинђића. Тај део зграде у Улици Змаја од Ноћаја користио је неки суд и, од данас до сутра, годинама се то развлачило и никада нисмо остварили ту идеју иако смо имали 200 артефаката које смо могли да прикажемо – истиче Горица Мојовић.

Коментари30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Svabo
Nadam se da ova zgrada koja vise podseca na javnu garazu nece zameniti ovu istorijsku zgradu, sedi 1. U Becu se ovako nesto nikad ne bi desilo.
Radenkovic Milivoje
Jedan od potpisnika predloga za rusenje ("Prostorno-programske analize dela tog bloka) je i akademik Brana Mitrovic. Uz puno postovanje za mog starog profesora, mislim da bi morao da se oglasi i objasni ovaj svoj postupak. Ili da se oglasi Akademija. Ako se nastavi "gromoglasno cutanje" nase Akademije, mozemo samo zakljuciti da je veliki novac i tu usao. I da se sa setom secamo starih vremena kada su u Akademiji sedeli casni ljudi kojima su narod i drzava bili ispred licnih interesa.
Dr Zoran Markovic
Nije toliko problem sto ce jos jedna lepa i kvalitetna zgrada u starom jezgru Beograda biti srusena radi zarade pojedinaca. Mnogo veci problem je sto se to radi uz pismenu saglasnost pojedinaca iz arhitektonske struke i "akademika". Srpska Akademija Nauka i Umetnosti se tako svrstala u rusitelje i mrzitelje svega sto je lepo i tradicionalno, i prihvatila novac (licni profit) kao glavno pravilo zivota u Srbiji danas. Jos pre 3.370 godina je pisano o "zlatnom teletu", a mi nista ne naucismo.
Robert
Ovo je totalno ludilo šta se sve dešava u BG. Takva zgrada da se ruši. Neverovatno.
Marko
Da znate šta je sramota, rekao bih sram vas bilo. Beograd ima stotinjak lepih starih zgrada, nema 10 000 kao Pariz i ne sme sebi da dozvoli da izgubi ni jednu više. Toliko zapuštenih placeva, urušenih straćara, a oni moraju ovu da ruše.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.