Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Брегзит као главни адут шкотске независности

Намера Единбурга да се одвоји од Уједињеног Краљевства и буде део ЕУ ескалирала је након британског разлаза са унијом
Ако је Џонсон тако сигуран, нека дозволи да грађани опет кажу шта мисле, изазива Никола Стерџен британског колегу (Фо­то EPA-EFE/Fra­ser Brem­ner)

Док је за Британце брегзит историјски тренутак којим су након 48 година изашли из орбите ЕУ, за Шкоте је прилика каква се једном добија и коју намеравају искористити да остваре дуго жељену независност од Уједињеног Краљевства и опет се приклоне европској породици. Тамошња премијерка Никола Стерџен подсетила је, након што је Острво напустило јединствено европско тржиште и царинску унију, да су Шкоти на референдуму 2016. године гласали против изласка из уније због чега су решени да организују нови референдум о шкотској независности.

„Сада пролазимо кроз тежак разлаз против наше воље, у најгорем могућем тренутку, усред пандемије вируса корона и економске кризе”, рекла је Стерџенова. Шкотска је 2014. године имала референдум о независности и тада је нешто више од 55 одсто грађана гласало против. Она верује да ће брегзит дати ветар у леђа идеји њене владајуће странке СНП о суверенитету јер Шкоти више од жеље да буду део краљевства гаје намеру да буду део Европске уније. Притисак на Лондон веома је јак од када је, у мају, СНП убедљиво победио на локалним изборима.

Стерџенова намере своје владе брани чињеницом да је за готово пола века чланства у блоку земља имала само корист од приступа јединственом тржишту, укључујући слободу кретања.

„Након брегзита наши грађани биће мање сигурни и биће им ограничено право да раде, уче и живе у Европи”, указала је Стерџенова у нади да ће се ускоро опет придружити ЕУ као равноправни партнери.

Међутим, одлука о организовању гласања у Шкотској је у рукама британског премијера Бориса Џонсона који је одлучан да не дозволи да се Шкоти изјашњавају поводом овог питања иако се у анкети спроведеној средином децембра чак 58 одсто тамошњег становништва изјаснило да желе да се одвоје од УК. Они су такође, 2016. године, када су Британци изгласали брегзит, били убедљиво против разлаза – ову идеју одбацило је 62 одсто бирача. Џонсон је почетком прошле године већ одбио захтев да опет буде одржан референдум подсетивши да су 2014. одлучили да остану и да то морају да поштују, као и да су тада у Единбургу обећали да ће то изјашњавање бити једино у овој генерацији. Шкотима је и из Брисела стављено на знање да све и да победи опција за независност они тиме неће аутоматски остати део ЕУ већ ће за добијање улазнице морати да стану у ред иза свих осталих кандидата, првенствено Турске.

Џонсон сматра да би референдуми требало да буду дозвољени само „једном у генерацији”, поготову што је свестан тога да би Шкоти изазвали домино ефекат који би првенствено инспирисао Гибралтар, тачније Шпанију која је предлагала да прекоморска британска територија на њиховом југу остане у зони шенгена да не би постала „жртвени јарац” брегзита, у замену за заједнички суверенитет који би делили са Британцима.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Iz Skotske
Nikola Strgen ce kolapsirati uskoro kad pocne sudski proces njenog prethodnika Aleksa Salmonda protiv nje same i stranke koju joj je on (kao i poziciju prvog ministra) ostavio u nasledje posto je izgubio referendum o Skotskoj nezavisnosti 2014. Ona mu je (da se ne bi ponovo vratio u politiku i preuzeo joj primat) namestila optuzbe o seksualnom zlostavljanju partijskih aktivistkinja. Sve te optuzbe su se pokazale kao netacne i odbacene od suda - sad on tuzi nju i SNP - svoju bivsu partiju.
Kipreos
Pravda za Škotsku

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.