Ротшилд купује опрост грехова

Челници светских корпорација и чувар „кључева царства небеског” удружили су снаге не би ли у минут до дванаест Земљи некако повратили изгубљени рај. Ово би могло да буде најкраће тумачење вести која је пред крај 2020. године стигла из Ватикана. Најмоћнији светски бизнисмени Светој столици су обећали да ће бити мање грамзиви и да ће добар део профита убудуће усмерити у борбу против климатских промена и помоћ обесправљенима и сиромашнима.

„Хитно је потребан економски систем који је поштен, поуздан и способан да одговори на најдубље изазове са којима се суочава човечанство и наша планета”, поручио је папа Фрања поводом формирања Савета за инклузивни капитализам.

Циљ овог необичног спојa капитализма и хришћанства налик је некој модерној верзији средњовековних индулгенција. Само што новац за опроштај грехова које корпорације чине неће ићи у црквену касу већ у промовисање одрживог развоја, климатских акција, квалитетнијег образовања, родне равноправности, смањење социјалних разлика...

У савету којим ће по папином благослову управљати Лин Форестер де Ротшилд има 27 чланова који представљају компаније чија је тржишна вредност 2.100 милијарди долара и које широм света запoшљавају око 200 милиона радника. О каквој екипи моћних људи je реч, под омофором римског бискупа, говори да су у савету извршни директори Бенк оф Америка и „Џонсон енд Џонсона” Брајан Мојнихан и Алекс Горски, милијардер и оснивач „Сejлсфорса” Марк Бениоф и челник „Мастеркарда” Аџај Банга, председник „Рокфелер фондације” Раџив Шах... Ови „чувари инклузивног капитализма” ће се сваке године састајати са папом Фрањом и кардиналом Петером Тарксоном у Римској курији задуженим за промоцију хуманог развоја како би разменили искуства и наставили остварење визије одрживог развоја.

„Удруживање различитих религија како би се нашли одговори на горућа питања насушна је потреба у данашњем свету. Вера се не може користити за раздвајање људи. Вера треба да нас зближи”, објашњава Банга, који у „Мастеркарду” годишње зарађује 22 милиона долара, своје учешће у савету.

Челник „Џонсон енд Џонсона” Мојнихан каже да се придружио овој групи својих колега под моралним вођством Свете столице зато што се тиме ствара морални оквир за капитализам који ће помоћи да привређивање и пословање  буде у складу са јудео-хришћанским вредностима.

Главнокомандујућа за пресвлачење немилосрдног корпоративног бизниса у капитализам „са људским ликом” обојеног у еколошку зелену и социјалистичку црвену боју је извршна директорка холдинга „Е. Л. Ротшилд”. Лин Форестер де Ротшилд каже да се Савет за инклузивни капитализам залаже за промену садашњег економског система у складу са циљевима одрживог развоја које су прокламовале Уједињене нације. Форестерова осуђује садашњи капиталистички систем у којем је онима који раде потребна помоћ државе да би саставили крај с крајем.

„Компанија им је на листи ’Форчун 500’, а њиховим запосленима је потребна социјална помоћ. Да ли се они то шале? Зашто би друштво то требало да плаћа ако акционари малтретирају раднике, трују купце или уништавају планету? Бог није створио корпорацију, она је изум друштва која акционарима даје ограничену одговорност”, прича Лин Форестер де Ротшилд.

Да се аларм за узбуну одавно упалио потврђује и суморни извештај Светске банке да се јаз између богатих и сиромашних све више повећава. Због климатских промена и пандемије ковида 19 број екстремно сиромашних људи у свету који живе са мање од 1,9 долара дневно ће се до почетка 2021. године повећати за 150 милиона.

Захтев Светог оца да капитализам буде у служби планете и људи већ су послушале неке компаније. Тако је „Џej-Пи Морган” обећао да ће у наредних пет година уложити 30 милијарди долара у унапређење расне равноправности, док је су „Епл” и „Мајкросфт” изложили планове како да за 10 година постану карбонски неутралне. „Мастеркард” ће уложити 500 милиона у развој заједница Афроамериканаца, а „Ди Пон” ће до 20130. године увести одрживост као главни критеријум у свој ланац вредности.

Од Маркса наовамо капитализам је осуђен за многа зла у свету, од стварања огромне неједнакости у свету до климатских промена. Али лични интерес није била суштинска идеја економског система који је први пут кодификовао Адам Смит у 18. веку. .

Да ли ће папа успети да ове „заблуделе капиталистичке синове” врати на прави пут? Председница Савета за инклузивни капитализам, чије се лично богатство по „Бизнис инсајдеру” процењује на 600 милиона долара, искрена је: „Нећемо само укључити прекидач како би код људи нестала похлепа. Али, једна ствар која је лепа у вези са Ватиканом јесте хришћански принцип искупљења и праштања.”