Недеља, 24.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Недовољно зелених киловата с Ђердапа

Учешће енергије произведене из обновљивих извора у финалној потрошњи је пре две године било на нивоу од 20,32 одсто, а требало је да буде 24,3 процента
(Фото П. Павловић)

Вест да влада с децембарским рачуном за утрошену електричну енергију значајно повећава накнаду за зелену енергију (за више од 4,6 пута, са 0,093 на 0,437 динара по киловат часу) коју плаћају сви потрошачи преко рачуна с правом је покренула бројна питања читалаца који су своје коментаре остављали на сајту „Политике”. Занимало их је да ли се хидроелектрана „Ђердап” користи као извор зелене енергије, али и зашто би плаћали ову струју страним и домаћим приватним компанијама по значајно вишој цени него што је ЕПС-ова, за градњу ветро-паркова, соларних панела или малих хидроелектрана кад већ имамо свој „Ђердап”.

Један од бивших директора у Електропривреди Србије мр Жељко Марковић, лидер за сектор енергетике и ресурса у „Дилoиту” каже да су „Ђердап”, као и друге хидроелектране у саставу ЕПС-а, обновљиви извори енергије (ОИЕ) и да производе зелену енергију.

– Дакле, нема сумње да је енергија из великих хидроелектрана у систему ЕПС-а урачуната у енергију која се производи из обновљивих извора. Нажалост, и са том енергијом, учешће енергије која је произведена из обновљивих извора у финалној потрошњи је, према последњим Еуростатовим подацима за 2018. годину, било на нивоу од 20,32 одсто. што је прилично далеко од циља за ту годину од 24,3 процената – каже Марковић.

Иако се, додаје, из године у годину повећавају капацитети из обновљивих извора, перманентни пораст потрошње финалне енергије Србију и даље држи удаљеним од зацртаног циља.

– Нашој земљи није наметнуто које ће обновљиве изворе да развија, већ је државна стратегија била да се, имајући у виду да располажемо хидропотенцијалом, акценат стави на мале хидроелектране, јер је киловат час струје који је произведен из њих најјефтинији у поређењу са киловат часовима произведеним из сунца и ветра, па би самим тим и субвенције које се дају за стимулацију инвестиција у мале хидроелектране, биле мање –  објашњава наш саговорник.

Новац за субвенционисање изградње производних објеката из обновљивих извора енергије се у скоро свим земљама, па и код нас, обезбеђује из таксе за обновљиве изворе енергије, коју плаћају сви грађани.

„Наиме, напори у целом свету, па и код нас, су усмерени на то да се ограничи глобално загревање на 1,5 степен Целзијусових у односу на прединдустријски ниво –циљ који захтева да се постигне нулта емисија угљен-диоксида до 2050. године. У том погледу, и наша земља се обавезала да на путу ка прикључењу ЕУ, испуни одређене циљеве а то је да енергија добијена из обновљивих извора учествује са 27 процената у односу на укупну бруто финалну потрошњу енергије. При томе морам да напоменем да се то не односи само на потрошњу електричне енергије, већ на потрошњу свих видова енергије, топлотну, за транспорт итд.”, објашњава Марковић.

– Свакако, уколико желимо да достигнемо зацртане циљеве из области повећања учешћа енергије произведене из ОИЕ, морамо субвенционисати изградњу електрана које производе енергију из ОИЕ, а ту се у првом реду, намећу соларне и ветро-електране. Тим пре што се појефтињењем технологије смањују трошкови инвестиције, па самим тим и рок њене отплате. Нажалост, тај рок је и даље дужи, тако да ћемо и у будућности морати да субвенционишемо производњу из ових електрана. Оно што је добро је, што се из године у годину тај износ смањује напретком и појефтињењем технологије – каже он.

Такса за зелене киловате 100 пута већа у Словенији

По износу те таксе за ОИЕ по киловат сату утрошене електричне енергије Србија је са 0,08 еуроценти у зачељу табеле. Највећи износ те таксе плаћају Италијани, 12,64 евро центи по киловату, Португалци, Шпанци, Словенци, Аустријанци, Немци итд. Просечан износ те таксе на нивоу ЕУ износи 4,02 евро центи по киловат часу.

Кад је реч о региону, напоменимо и то да је такса за ОИЕ у БиХ 2,5 пута већа од таксе у Србији, у Хрватској скоро 18 пута, а у Словенији скоро 100 пута – закључује Жељко Марковић.

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Evo ideje kako onih 80% 'prljave' energije pretvoriti u zelenu ! Unesto uglja (zagađivača) koristiti gas, briket i pelet koji su u EU proglašeni za EKO-loška goriva i problem rešen !
Mile lala
Cist namet na vilajet i lop..vluk. Samo udri po narodu. A sto su nerad, neodgovornist, plate u odboru i plate neradnika neizmerno velike - nikom nista. Sto vise nemaju gde sibicu u kancelarije a nekmoli stolicu, nemas gde da stavis, to nikom nista.
Jedva cekam poskupljenje
Pa kada bi u fokusu bila reparacija i unapredjenje sistema prenosenja energije od proizvonog pogona do potrosaca samim tim ne bi imalo potrebe za podizanjem cene struje na svakih par meseci dok ti sistemi neminovno i dalje propadaju. Ako me secanje sluzi, pre 2-3 godine je bilo receno da nam je gubitak u transferu energije preko 40% (mozda i vise). I gde je logika da narod placa zelenu taksu da bi drzavala taj novac davala kao subvencije za mini hidroelektrane, koje nece biti u drzavnoj svojini?
Radovanka
Po meni svi to "naucno" dozivljavate. Ja u svemu ovome vidim samo zelju drzave da dodje do vise para. Otuda traze neke imaginarne i ,za sada, najmanje objasnjive razloge. Kasnije ce to postati mnogo providnije. Pa,zlatno je doba.
Lori
Re: cirilica: morali bi domacinstvima sa solarnim panelima da placaju energiju koju ubacaju u mrezu. A ne samo da naplacuju. U Berlinu je bicikl u teretani prikljucen na mrezu, pa se dobrotvorno ubacuje energija u javnu mrezu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.