Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Рикардово вино за Божић

Одмах ме пријатељски опомиње да никако не поменем да је овима Божић, а ја одговорим да нисам ваљда луд да католицима честитам празник, а припремио сам им намерно текст из румунских новина да је Папа Војтила радио у нацистичкој фабрици отрове за логоре. После текста сам пустио песму „На планини на Јелици”.
фото ЕПА ЕФЕ - Г.Л.

Те године су ми супруга и деца отишли у Србију за Божић, а ја остадох сам у Мелбурну. Колега са посла, Чилеанац Рикардо, на моје изненађење, позвао ме да дођем код њега на божићни ручак. На најлепши начин сам га одбио, осећао сам се мало непријатно, нисам желео да им сметам јер Божић се овде прославља само у кругу најуже породице, а ја сам му супругу и троје мале деце знао само из слика и приче, а и живео је на другом крају града па ме је и мрзело да тако далеко идем. 

Рикардо је као и већина Латиноамериканаца католик и то онај, што би рекли загриженији, а са посебним поштовањем за светог му оца Папу. Кад сам га одбио био је толико навалентан („жалосно је да будем сам за Божић, причао сам деци о теби, волела би да те виде”), па сам на крају одлучио да се жртвујем и одем. Ваљда ће то на добро да испадне.

Накуповао сам пригодне поклоне и дођох у пространу породичну кућу на крају града где су ме сви заједно пред вратима дочекали. Деца су се искрено обрадовала поклонима, Рикардо ја смо пре ручка попричали у башти јер је у Мелбурну врело за Божић. Испили смо неколико чилеанских ракија, онда дође и богати ручак после којег пређосмо на чувено Чилеанско вино.

Фото ЕПА ЕФЕ - Ј.К.

Деца су ми се хвалила својим школским цртежима, Рикардова супруга је била поносна на своја плетења, а Рикардо и ја смо дискутовали о Сребрници, фудбалу, послу... 

Чашу по чашу и дођосмо и до вечере. А онда, закључисмо да нисам у стању да возим па на инсистирање фамилије остадох ту и да преспавам. Ујутру устајем мамуран, доручкујем са целом породицом, чак на брзину показујем најстаријем сину математику, кћеркици цртам. Растајемо се као најрођенији, пакују ми храну и вино, договарамо се да нас посете када ми се породица врати.

Седам у ауто и крећем право у центар града где је радио станица на којој се емитује програм „Глас Равне горе” где сам уредник и водитељ. Стижем мало раније, сасвим довољно да у студију утаначим детаље око програма. У студију ме чека вредни председник радио групе који углавном да одговара на позиве и ту је да помогне ако нешто затреба. Он је уједно и председник локалне четничке организације.

Одмах ме пријатељски опомиње да никако не поменем да је овима Божић, а ја одговорим да нисам ваљда луд да католицима честитам празник, а ионако сам им припремио намерно текст из неких румунских новина да је Папа Војтила радио у нацистичкој фабрици која је производила отрове за логоре. После текста сам пустио песму „На планини на Јелици”. Једва дочеках крај програма, јесте оно Чилеанско вино одлично, али ако се претера није лако, па једна чекам да одем кући да се наспавам. 

Фото ЕПА ЕФЕ - Д.Л.

Излазим из станице, звони телефон, јавља се Миљан, брат из Сиднеја који је дошао у Мелбурн за празнике. Из позадине чујем песму „Иде војска од Никшића” , весело друштво се окупило на фарми сат вожње од Мелбурна. Каже слушали су програм, захваљује се на песми којом сам га поздравио и наравно обавезно да дођем, чекају ме.

Довезох се некако до фарме, дочекују ме као ослободиоца. Вадим оно Рикардово вино да пробамо, сви су одушевљени и питају ме одакле је.

Кажем им да сам био код пријатеља католика на божићњем ручку па ми је то вино дао, а сви се онда грохотом насмејаше јер знају да имам смисао за хумор. 

 

Предраг Вучинић, Мелбурн

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 

 

 

Коментари64
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Гордана Радојичић
Скоро не прочитах овако снажну исповест. Једна је истина да човек има порив да заштити своју верску и националну заједницу између осталог и јавним радом на радиу а иста та истина те тера да признаш танани осећај среће када те срдачно загрли и онај на другој половини једне исте приче. Сви смо ово доживљавали и годинама имали то задовољство у земљи које више нема под оним именом. Сада нам уместо јединства у братству са истојезичнима, живот нуди Чиле, Боливију и Сирију. Шта ти је чоек но искра...
Branka
Da, ispovest je prava rec za ovu pricu
Јовиша Видић од Рудина
Најљудскије би било да си се захвалио пријатељу и да си га позвао да Те посети на Твој Српски Божић. Не могу рећи православни, јер не славе сви православци кад и Срби. У штабу Драже Михајловића био је Звонко Вучковић, Хрват коме је Дража увек у загрљај честитао Божић и обрнуто. На моју крсну славу (Свети Лазар) су долазили: Швеђани, Финци, Хрвати, Грци... Сви су поштовали: како мене, тако и свештеника, као и обичај који ми православци упражњавамо.
Dusan Nesic
Pa Grci su pravoslavci i to prvi ! Kod njih i precednik mora da bude od oca Grka pravoslavne vere !!!
Bosanka
@Holandjanin (38%) Naravno da bih! Ne mogu da vjerujem da me uopste pitate nesto takvo. Ne samo da bih otisla, vec se radujem upoznavanju drugih vjera i obicaja. Lijep pozdrav za Vas!
Bosanka
Naravno da bih! Ne mogu da vjerujem da me pitate nesto takvo. Ne samo da bih otisla, vec se radujem ako imam priliku da upoznam obicaje drugih religija i naroda. Lijep pozdrav za Vas!
Holandjanin(38%)......
Vidi se da komentatori ne znaju kakav je to praznik Bozic.Kod prijatelja mozemo ici na slave,rodjendane,proslave ali ne i na Bozic.Imao sam srecu da je moja kuca slavila Bozic u kontinuitetu i posle drugog svetskog rata.Deda nam je objasnio da na prvi Bozic nigde ne idemo u selo(kod komsija).Cak i da se niposto ne odazivamo ako nas neko pozove sa puta.To se ne valja.Na drugi Bozic je mogao doci polozaonik(dete iz komsiluka)i zivotinjski polozaonik.Nasa draga krava(muzara) Ruska.Mnogaja ljeta...!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.