среда, 12.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 11.01.2021. у 09:22 Гвозден Оташевић

Последње суђење официру ЈНА у Словенији

У току сукоба ЈНА и ТО Словеније 1991. код Новог Места, председник Словеније Милан Кучан нудио је Драгомиру Грујовићу телефоном 500.000 марака ако преда складиште, али је овај то одбио
Пред одељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду: Драгомир Грујовић десно, његови браниоци Борут Шкерљ из Новог Места и Светозар Ж. Павловић из Београда (Фото Г. Оташевић)

ЧАЧАККапетан прве класе Драгомир Грујовић (60) из Чачка последњи је официр Југословенске народне армије којем ексјугословенска република још суди под оптужбом за ратни злочин, али ни три деценије касније не одмакоше од почетка.

Он је крајем јуна 1991, као старији водник у складишту ЈНА где је чувано 7,5 милиона литара горива, у Мокроногу код Новог Места у Словенији, запретио да ће пола дежеле дићи у ваздух ако буде био нападнут од стране Територијалне одбране Словеније, и у ватреном двобоју ранио претпостављеног капетана Бранимира Фурлана, Словенца.

Грујовић је сачувао и складиште и војску (45 војника из разних југословенских република), Фурлан је остао жив и касније постао начелник Генералштаба Војске Словеније, а Грујовић живи своје пензионерске дане у родном Чачку.

И не секира се одвећ, иако је Суд у Новом Месту још пре четврт века одредио притвор за њега, а Интерпол у међувремену расписао две потернице. Терете га за ратни злочин и покушај убиства, све по Кривичном закону СФРЈ из 1976. године, којој је Словенија у сепаратистичком рату 1991. окренула леђа.

Најновији претрес одржан је почетком децембра 2020. у Окружном суду у Новом Месту, пред већем судије Наталије Пицек Кинк, где је оптужницу заступао тужилац Игор Вертуш а Грујовића, по службеној дужности, бранио Борут Шкерљ из Новог Места. Ево како је то изгледало по судском записнику до којег је дошла „Политика”...

Председница сената (већа) почиње заседање и констатује да су приступили сви позвани, изузев оптуженог за којим је расписана потерница.

Констатује се да је оптужени 17. августа 2020. послао суду писани одговор и даје сагласност да се главни поступак обави без његовог присуства при чему његов одговор гласи: „И до сада сте судски поступак водили без мог присуства, и радите како ви мислите. За мене је важно да сам сачувао све војнике и средства, и моја савест је чиста”.

Окружни државни тужилац наводи да тужилаштво његов одговор не сматра као његову сагласност за одржавање главног поступка без његовог присуства, већ да му је свеједно шта се у Окружном суду у Новом Месту догађа. Као друго, с обзиром на то да се оптуженом на терет стављају два тешка кривична дела, и да су одбрана оптуженог и изјава оштећеног Бранимира Фурлана дијаметрално супротни, сматра да је потребно присуство оптуженога.

Шкерљ: „Као бранилац морам одговорити на ставове тужилаштва. Драгомир Грујовић се слаже да се поступак води без његовог присуства. Дао је одговор у писаном облику, тврди да у његовом поступању не постоји никакво кривично дело, већ да је својим понашањем одбранио све војнике и да је његова савест чиста.

Одбрана сматра да ниједна оптужба посебно, по стандардима данашњег кривичног права, не би могла да опстане пред судом, јер нема основних обележја кривичног дела ратног злочина против цивилног становништва по члану 142. КЗ СФРЈ.

Одређени су му притвор и расписана потерница што физички онемогућује долазак Грујовића на суђење. Улазак на подручје ЕУ за њега би значио хапшење и одузимање слободе, најмање за један месец. На крају, одбрана мора усмерити суд на пресуде Хашког трибунала у случајевима кривичних дела ратних злочина на подручју Југославије.

Тамо је обликована опширна судска пракса и без двоумљења јасно је да ратни злочин није извршен. Одбрана упозорава на недопустиву дужину трајања поступка и кршење људских права Драгомира Грујовића и предлаже да суд изведе главну одбрану и закључи поступак”.

Главни претрес се одржава без присуства оптуженог, одлучило је веће, председница је представила чланове већа. Бранилац је захтевао да се троје поротника претходно изјасни да ли су били, у часу осамостаљења Словеније, припадници цивилне заштите, територијалне одбране у полицији или маневарским јединицама, али су они, Марјан Дулар, Антон Дајчман и Мартина Леган Јанжекович изјавили да нису.

Бранилац је истакао да има приговор правне природе против оптужнице.

„Састављена је на начин у оквиру судске праксе у деведесетим годинама прошлог века. Нема ниједног конкретног доказа кривичних дела, нема никаквих података о томе, нити активне опасности по месно становништво. Напротив, Грујовић је у том времену имао добре везе са суседима, организовао је пријем и слање поште и пријем хране, дозволио је војницима да напусте јединицу, онима који су предали оружје. Страх је проузроковао само неко трећи, који је обавестио јавност о заоштреној ситуацији у складишту Мокроног”.

Тужилац је, са своје стране, навео да је оптужени пуцао у Фурлана с намером да га убије, само га је ранио и то је остало на покушају. „Наводи одбране да се то догодило за време ратног стања немају везе са тим догађајем, јер је ово било кривично дело којег је један припадник ЈНА учинио на штету другог припадника исте војске”.

Наставак главног претреса заказан је за 11. фебруар 2021. а затим 11. март.

У току овог сукоба, јуна 1991, председник Словеније, Милан Кучан, нудио је Грујовићу телефоном 500.000 марака ако преда складиште, али је овај то одбио без двоумљења. У Мокроногу нико није погинуо а одбрана има сведочење људи из суседства који су за време блокаде складишта више пута долазили на кафу код Грујовића и пријатељски разговор. И враћали се безбедно својим кућама.

Коментари30
7d6ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raško
Šteta što nije bilo više heroja u JNA kao Dragomir Grujović!
Војин
@ Nik Типично крватско резоновање. А/угарска је за све словенске народе била сурови израбљивач, за сељаке посебно, па је напр. порез за следећу летину заснивала на зимској цени пшенице, када је она била најскупља - једноставно дерала је кожу са леђа. У осталом Мађарска је, иако је партиципирала у власти, дигла "Велику буну" уз помоћ и Срба, под Лајошем Кошутом из истих разлога, када су устаници дошли под Беч. И ваљада си толико образован да знаш да је краљ Александар унео море у Југославију..!
Зоран
Свако ко је служио војску у Словенији знају какву патолошку мржњу Словенци гаје према војсци. На свако питање добијао сам или пљување на под или мрмљање „курба пасица худичева". Ми смо им дали државу, а они пљују по томе....а скоро су ме звали туристичком рекламом да посетим Марибор, ту где су пљували војску и махали Хитлеру? Море....далеко вам лепа ваша, и да се манете наших војника и јунака да вас не би прегазили поново, незахвалне креатуре људске-ловачким пушкама убијали младе војнике. Мрш!
boki
svaka ti je na mestu.
Smederevac
Da su preds.Milosevic i Nacelnik Generalstaba Jug. postovale Ustav morali su da pohapse sav taj olos iz Slovenije i Hrvatske . Cak je i SAD dozvolila 3 meseca da se sve to tako resi ali naivni i glupi komunisti iz Srbije ,naravno ,krenuli su putem koji je unakazio samo Srbiju?
Siki
Ovo je upravo i početak i kraj. Onaj ko je bio odgovoran, u ovom slučaju vrh JNA i Jugoslavije je dozvolio da se stvore antidržavne, brojne paravojne formacije u Sloveniji i Hrvatskoj i nije malim prstom mrdnuo da ih uništi u začetku što bi učinila i najsiromašnija afrička država. I pre nego što je prvi metak bio ispaljen Jugoslavija je već bila mrtva. S druge strane rukovodstvo Srbije je sve učinilo da spreči da se srpski narod sam organizuje i napravi svoju oružanu silu.
darko milošević
Pozdrav i naklon do zemlje, tadašnjem komandiru protivpožarnog voda Grujoviću, od vojnika Darka Miloševića V. P. 4799 Mokronog klasa 89/90.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља