Недеља, 17.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Не пристај на компромисе

Џенис Џоплин је врло рано показала да је много напреднија од малограђанске тексаске средине, у којој је расла дижући глас против расне сегрегације
Џенис Џоплин: њена богата индивидуалност тражила је свој израз (Фото: Лагуна)

„Кад душа може да погледа свет и тамо види и осети бол и усамљеност, и кад може да посегне дубоко унутар себе и пронађе глас којим ће певати о томе, та душа може да лечи”, једно је од најлепших сведочења о уметности Џенис Џоплин, које је изрекла америчка певачица и гитаристкиња Мелиса Етериџ.

И заиста, у биографији „Џенис, њен живот и музика” ауторке Холи Џорџ-Ворен, у преводу Горана Скробоње и у издању „Лагуне”, као да се са сваком сличном изјавом о моћном таленту ове свестране музичарке чује тај њен глас невероватног распона. Он слушаоца шчепа, продрма, па га баци у дубине духа за које није ни знао да постоје.

На почетку љубави њених родитеља, отац Сет Џоплин саветовао је њену мајку да не пише о ономе што свакодневно ради већ да му саопштава ствари о којима мисли. Такав отац, „тихи интелектуалац”, заљубљеник у историју и Бетовена, нетипичан за средњу класу Тексаса, педесетих и шездесетих година, управо је на тај начин васпитавао своју кћер – да интензивно мисли. Њихови разговори усмеравали су малу Џоплин ка читању и сликању, ка испољавању уметничког талента, који је подржавала и музикална мајка, први глас у црквеном хору.

Џенис је била најстарије од троје деце, касније је добила сестру и брата. Отац Сет јој се од почетка обраћао као сину првенцу. У складу са тим, она је расла као мушкобањаста девојчица, као девојка дружила се са мушкарцима и излазила је са њима у клубове у којима је свирана црна музика. Речи и ритмови који су је дубоко погодили и инспирисали читавог живота. Прве наступе и постепени успон каријере градила је са бендом „Биг брадер”, као „један од момака”, али је њена улога у групи била кључна, њен вокал имао је невероватан утицај на људе. Друг Џим Лангдон рано је приметио тај дар и говорио је: „Од самог почетка кад је то било само седење крај грамофона, на поду дневне собе, или на задњем седишту са нас четворо или петоро, никада нисам ни мало сумњао у то да Џенис има глас светске класе и да са тим гласом може да уради шта год хоће.”

Поред Одете Холмс, чији ће глас касније постати једно од обележја Покрета за грађанска права, и Хадија Ледбетера, познатијег као Ледбели, Беси Смит била је њен највећи узор. Да би коб Џенисиног младог живота била страшнија, а умрла је са 27 година од предозирања, било је то на дан када је навршено 33 године од сахране њене легендарне хероине. Касније је била очарана Отисом Редингом. Млада жена, за коју Холи Џорџ-Ворен каже да је грло користила као апстрактни сликар, била је Афроамериканка у души, а врло рано је показала да је много напреднија од малограђанске тексаске средине, у којој је расла дижући глас против расне сегрегације.

Када је убијен Мартин Лутер Кинг, у модерном новом клубу у Вилиџу, званом „Генерација”, бенд „Биг брадер” свирао је уз Би Би Кинга, Хендрикса, Бади Гаја, Ала Купера, Пола Батерфилда, Џони Мичел... који су га ожалили свирком.

Одрастање у Порт Артуру за напредну Џенис било је стресно. Била је сувише напредна, талентована и необична за нафташки градић и врло рано је почела да прави проблеме. Њена богата индивидуалност тражила је свој израз, лутала је кроз промискуитет и бисексуалност, уписивала је колеџ, па би прекидала студирање, опијала се и лумповала, а знала је и да се потуче. Дрога је дошла касније. Све је то утицало на њену репутацију и убрзо ће свој идентитет потражити у великим градовима попут Сан Франциска, Чикага и Њујорка.

Осећала је дух бит генерације и веровала да јој до сржи припада. „На путу” Џека Керуака књига је која је имала велики утицај на формирање личности Џенис Џоплин, потомка првих америчких пионира. Није ни слутила колико ће касније њен живот личити на ову авантуристичку прозу, јер су турнеје биле кључне за њену каријеру. Живи контакт са публиком, њен наступ који је бивао све ослобођенији, одећа и плес, били су супротни њеним све израженијим осећањима безнађа и анксиозности.

Боба Дилана срела је у време док су обоје били још непознати, на фолк фестивалу у Монтереју, и рекла му је: „Обожавам те, а једног дана ћу и ја бити славна.” Он је одвратио: „Аха, сви ћемо бити славни.” Управо је овај фестивал учинио Џенис популарном, затим, Хеј-Ешбери сцена у Сан Франциску, њујоршки клубови и студији, Вудсток. Говорила је да је певање у њој производи осећај прве заљубљености.

Велики део њеног трагалачког живота чиниле су кратке љубавне везе са мушкарцима и женама, у њене љубавнике убрајали су Леонарда Коена и Џима Морисона, мада је овај други из ње извлачио оно најгоре. Ипак, њена биографкиња истиче да је Џенис имала дубоку потребу за стабилном везом и породичним животом, али је упорно радила против тога. Могло би се рећи да је имала две велике љубави Питера де Бланка, који је уништио њену визију кућице са белом оградом и цвећем, и Дејвида Нихауса, који је пак представљао обећање бољег живота и помагао јој да престане да узима дрогу. Али као светски путник није могао да буде уз њу. После његовог писма, које је коначно после дуже времена добила, и у којем је позивао да види Непал у октобру и рекао јој да је воли, узела је фикс који ју је дотукао.

За утеху, њен глас и слобода уверења живе у генерацијама певачица као што су Лусинда Вилијамс, Ејми Вајнхаус, Лејди Гага, Алиша Киз...

„Не пристај на компромисе. Само то ти преостаје”, добре су Џенисине речи, за крај једне и почетак нове године.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

n ercegovac
Nije baš uteha da joj duh živi kroz Ејми Вајнхаус - više liči na crni humor.
Stevo
Dzenis Dzoplin, Hendriks... su deo najvece tragedije covecanstva - hipi pokreta! Mnoga zla koja su danas deo tzv ljudskih prava i sloboda izviru iz njega! Covek je velik samo kad zivi u skladu sa onim sta govori i misli! Bob Dilan &co su danas finansijska elita Amerike, glavne face na Vall Streetu, a poceli su karijeru kao istaknuta perjanica borbe protiv potrosackog drustva! Svet nije nimalo bolji zbog njih! Vreme je da se oslobodimo stereotipa o ovom zlu!
Sasha
Ovo je bilo tako dubokomisleno. Iz ovih sto pa naricujem Dilanovu plocu.
Елевтерије
НОНСЕНС!! Види се да не познајете материју ... И онда је боље да се не коментарише оно што се не разуме. Све ове, у Вашем погрешном контексту, поименце наведене музичке величине припадају Историји Музике и Културе, дадоше велики допринос демократским променама на Планети, и немају везе са Wall Street -ом. Потпис: Наставник Музичког образовања. Позз

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.