Лажни сведоци у истрази за напад на Банске дворе

Дан после земљотреса у Петрињи и два дана пред Нову годину, сви хрватски медији пренели су као ударну вест да је њихово државно тужилаштво поднело оптужницу против генерала ЈНА Љубомира Бајића и још петорице окривљених за ваздушни напад на Банске дворе, 7. октобра 1991. године.

Неуобичајено опширним саопштењем хрватско „одвјетништво” као да се правда пред јавношћу што је истрага трајала годинама, а оптужница подигнута три деценије после догађаја.

Београдски адвокат Душан Братић, који заступа генерала Бајића и све окривљене у случају „Бански двори”, указује да су докази оптужбе на стакленим ногама, а да су главни сведоци лажни и поткупљени.

Један од сведока је Мустафа Чандић, официр ЈНА са чином мајора, који је радио за Контраобавештајну службу Војне безбедности, а касније је био сведок Хашког трибунала у процесу против Слободана Милошевића.

‒ У својству оперативца КОС ЈНА, 1991. године, у месту Живинице код Тузле, подигао је експлозивом у ваздух камион оснивачу СДА у Тузли Харису Реџићу, данашњем политичару у БиХ, због чега је, да би избегао хапшење 1992. године, побегао из Београда преко Македоније, која га је предала словеначкој служби, ова холандској, а ова после обраде Хрватској, када је и дао први исказ о томе шта је чуо о Банским дворима, да би на крају завршио у Зеници. Дакле, реч је о плаћеном терористи и лажном сведоку по позиву служби – каже адвокат Братић.

Други сведок је официр српске националности Душан Радаковић из Бањалуке. Он је у истрази сведочио да су авиони тог дана наводно полетели са аеродрома „Удбине” и да је видео да су дошла на аеродром два лица у цивилу која по висини и конституцији одговарају двојици оптужених. За ово лажно сведочење, како каже Братић, Хрватска је Радаковићу доделила стан од 73 квадратнa метара у Задру.

‒ Одбрана поседује признање Душана Радаковића да је лажно сведочио по наговору пуковника хрватске Војне полиције Јадранка Карлушића. Уз његов плач и искрено покајање, имамо и непобитне доказе да је тај дан на „Удбини” било затворено небо због магле и облака, па се није могло полетати ни слетати – каже наш саговорник.

Трећи сведок је пилот Амадео Мандић, Хрват који је лажно посведочио да је чуо од другог пилота из Београда да су напад извели авиони ЈНА и ко су били пилоти, али одбрана и овде располаже непобитним доказима да сведок лаже.

‒ Хрватско тужилаштво би уместо лажи из оптужнице јавности требало да предочи своја права сазнања која је циљано прикрило ‒ да је тог дана било девет авиона у ваздуху изнад Загреба, а 13 изнад Хрватске, да су два „мига 21” полетела са Бихаћа, да је пред полетање адмирал Давор Домазет Лошо, оснивач хрватске војне обавештајне службе, обавештен од стране сарадника из Бихаћа, под кодним називом „Рођак”, о припремама за дејство по седишту Туђмана, али није обавестио његов кабинет о томе. Тужилаштво прикрива и да је радар Хрватске војске открио и пратио два авиона и њихов маневар из правца Вараждина, да су сведоци видели друге авионе, а не „супер галеб”, да од америчких бомби МК 82, наводно откачених из ваздуха, нема карактеристичних кратера – каже Душан Братић.

Зато истиче да је оптужница политички, а не правни подухват.

‒ О стручним наводима оптужнице најбоље говори изјава хрватског борбеног пилота, хероја „Домовинског рата” и оснивача „Првог зракопловног вода Хрватске војске”, пуковника Владимира Рајтара, одликованог од стране Фрање Туђмана, који пише: „Лаик сам у правним стварима, али нешто знам о зракопловству и морам признати да ми ова оптужница делује као стара зграда после потреса у Петрињи” ‒ наводи адвокат Братић.

Подсећа да је Банске дворе користио Фрањо Туђман као вођа терористичке организације која је организовала и вршила нападе на објекте ЈНА. Користио их је исто као и Анте Павелић од 1941. до 1945. године. Тамо је примао реферисања и издавао наређења и инструкције.

‒ Бански двори су, према законима и обичајима ратовања, били легитимни војни објекат дејства. Туђман је тог дана, 7. октобра 1991. године, само сат времена раније примио ратног команданта Вараждина, сада генерала Стјепана Аданића, који му је реферисао о стању на бојишту и тражио дотур муниције – истиче Братић.

Навео је само део кривичноправног аспекта случаја „Бански двори”, који има много важнији политичко-пропагандни циљ, а то је истиче наш саговорник, стварање још једног измишљеног мита за хрватску историју и распламсавање мржње. Подсећа да ЈНА није могла бити агресор у сопственој земљи – СФР Југославији.

Данас у Хрватској није могуће да адвокати из Србије бране оптужене, док хрватски адвокати могу заступати окривљене у Србији. Оптуженима у случају „Бански двори” већ су одређени хрватски браниоци по службеној дужности, који су сарадници служби и тужилаштава. Адвокат Братић је тражио од Хрватске да заступа оптужене пред судом у Загребу.