Српски популистички жал

Саучешће господо.

Најнеискреније саучешће свима који су се радовали осветничком налету беле фаланге верујући да ће ерупција њиховог беса омогућити останак на власти њиховог хероја Доналда Трампа.

Саучешће свима који жале што је у вашингтонском кошмару демократија превладала над политичким вандализмом и што ауторитарни импулси одлазећег председника више неће моћи тако снажно да инспиришу белосветске популисте и десничаре.

Иако нису поражени, легионари национализма и бахате надмености, острашћени командоси у операцијама против либералне демократије остају изолованији, глобално окуженији и политички угроженији.

После четири године током којих су с дивљењем пратили како лаборант у Белој кући експериментише вредностима слободног света, клонови који су копирали свог идеолошког патрона мора да се питају: Шта сада?

Српски трамписти настављају да из заседе аплаудирају одлазећем председнику који је и пре избора рекао да неће признати њихов резултат – уколико изгуби, а после пораза је мегафонском снагом тврдио да је „покраден”. Ништа необично, подржавају лажи као темељ политичког маркетинга.

То што је Трамп мотивисао своје заслепљене јуришнике и слао их на Капитол тумаче као витешки позив на борбу, исту коју анатемишу када „банде хулигана” изађу пред српску скупштину.

Да ли господо помишљате да оно што су на Капитол Хилу радили фундаменталисти протестантског „јеванђеоског појаса” сутра могу да буду литије православних зилота који и Александра Вучића сматрају „велеиздајником” спремног да им украде и преда Косово? Да ли бисте се томе обрадовали?

Запомажете да због већине коју демократе имају у оба дома Конгреса долази време „диктатуре”. Ћутали сте док је Трамп у време процеса његовог опозива Конгресу надмено претио „Ви не можете да опозовете мене. Ја могу вас”.

Контрола коју имају демократе наједном вас плаши и подсећа на тоталитарност, на једноумље које браните у Србији олако заборављајући да се разлике два политичка система мере светлосним годинама.

Оплакујете сиротог ријалити председника на начин који је он обожавао кад год би се суочио са отпором политичких ривала: градећи култ жртве и прогона какав је, тврдио је, постојао само у временима Понтија Пилата и Стаљина.

По новинама и порталима Трампа представљате као жртву „дубоке државе” и злих новинара, „непријатеља народа” како их је називао. Импулсивно сте очајни што му је трајно укинут твитер налог. „Твитер Ђука” је демонстративно, у знак солидарности,  сам себи укинуо тај налог који, зна он, контролишу „радикални левичари”.

Не питате се шта су били садржаји због којих је „Фејсбук” на 30 дана блокирао страницу лобистичке организације „Срби за Трампа”, исте коју су са толико нежности дадиљали овдашњи званичници покушавајући да спрече избор „Џоа Бајдена србомрсца”.

Уз све нерашчишћене етичко-информативне дилеме, никоме не пада на памет да су укидања налога засад најефикаснији начин спречавања ширења мржње и хаоса у друштву које је Трамп колосално опасно поларизовао.

Плашите се амнестије неких 25 милиона илегалних миграната, а ћутали сте док им је администрација одузимала децу и трпала их у кавезе. Како сте пословично склони теоријама завера, на сва звона преносите вест да су међу Трампове присталице убачени маскирани припадници насилне терористичке групе Антифа. Биће да вам је позната та техника.

Хвалите Доналда да није покренуо ниједан рат. Јесте, подсетићу вас, и то један од најопаснијих: рат против демократије.

Уместо да се покуњено склоните у кућицу јер ваш миљеник завршава срамно како је и заслужио брукајући Америку и демократију, ви по телевизијама и таблоидима трабуњате хвалећи  Трампово „емотивно” обраћање присталицама у коме их је позвао да напусте Капитол и да се после уништавања Конгреса врате кући – као хероји.

Захтеве за његов опозив ваши медији називају „Новим ударом на Трампа” и сретни сте када он поручи: „Желим да вам кажем да наше изванредно путовање тек почиње.”. Сеирили сте последњих недеља о Трамповом „резервном плану” и свим његовим надама у победу, а сада се молите да се „неће тек тако повући” и да ће можда формирати нову странку. Није искључено. Могуће је чак, на вашу радост а моје згражавање, да после свега што је учинио размишља да се кандидује 2024.

Ликујете што „бесповратно нестаје слика једне велике земље која је многима била идеал, и која је имала амбицију да своју слободу и демократију сеје и другима по свету”, како пише коментатор Спутњика на српском позадински нудећи други „идеал”.

Но, платно је враћено у демократски рам. Трампа напуштају многи републикански конгресмени и сенатори. Оградио се и потпредседник САД. Саветници подносе оставке, а ви господо?

Престаните да Трампом загађујете политички живот Србије. Било је доста!

Али, не брине вас толико Трампов пораз, мада бисте волели да није тако. Политичка победа на Капитол Хилу је не само лични дебакл председника, већ и тежак удар свим аутократама, националистима и популистима којима је био глобални покровитељ. Страхујете од последица тријумфа либералне демократије која је одолела нападу наговештавајући нову еру.

Вас брине шта ће се догодити овде, у Србији, чија власт губи утицајног идеолошког патрона. Стрепите шта ће бити када власт преузме Џо Бајден. Плашите народ „новим притисцима на Србе” заборављајући да је и ваш обожавани Трамп захтевао да Београд призна независност Косова.

Највише ипак бринете због тога што ће Бајден свуда по свету притискати за демократију, правну државу, независне институције, судство и медије, за људска права.

Но, жилави сте момци ви десничарски популисти. Плашим се да ће неки од вас после свега овога бити још уверенији да не сме да се допусти ширење истински демократске државе јер је она највећа брана ауторитарности.

Трамп је коначно признао пораз. Свако има право на своја политичка уверења али помирите се са том по вас болном, а мене радосном чињеницом.