петак, 07.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 17.01.2021. у 09:21 Ивана Албуновић

Цене брашна стагнирају упркос поскупљењу пшенице

(Фото А. Васиљевић)

Док житарице на светском тржишту достижу ценовни максимум а све светске берзе пријављују ново поскупљење пшенице, цене брашна у Србији и даље стагнирају и нису мењане неколико месеци.

Здравко Шајатовић, председник Удружења „Житоуније” рекао је за „Политику” да нема назнака да би брашно могло да поскупи, јер је понуда велика због смањења тражње не само у извозу већ и на домаћем тржишту.

Он истиче да је на тржишту житарица и даље много неизвесности. Инвестициони фондови у Америци и даље су активни и улажу у овај сектор. Када ће се повући, то нико не зна. Резултат тога је гомилање залиха јер произвођачи, што је логично, одуговлаче са продајом пшенице чекајући још бољу цену.

– И млинови, да су знали да ће бити тако, у јулу набавили више сировине по нижој цени. Али то су берза и ризик пословања - истиче наш саговорник.

Цена брашна није мењана, како каже, неколико месеци упркос поскупљењу пшенице. Брашно типа 500 (за џак од 25 килограма) продаје се по цени од 27 динара по килограму. 

– Било је покушаја да се цена подигне али нема купаца. Истовремено, и извоз је мањи у просеку за око 20.000 тона годишње. Очекујемо да ће извозни биланс за протеклу годину бити око 120.000 тона. Значајан део тржишта изгубили смо због Косова јер тамо и даље зарачунавају таксу од 40 евра по тони, што је економски неисплативо за наше произвођаче – каже Шајатовић.

– Када се све сагледа, тржиште се сужава. Чак имам утисак да се у Србији све мање једе хлеб, што потврђују и статистичка истраживања. Раније, у кризним временима била је потпуно другачија ситуација. Потрошња хлеба је расла а бележен је пад потрошње других намирница – истиче наш саговорник.

„Чујем и да се пекари жале да не могу да опстану са овом ценом хлеба. То свакако није због цене брашна јер када се изведе рачуница, трошак за ту сировину у векни од пола килограма је око 12 динара. Мислим да њих оптерећују остали трошкови који су у међувремену порасли”, објашњава Шајатовић.

Према подацима „Житоуније” у Србији је пре укидања маркица за брашно (пре две године) било активно око 170 млинова. Њихов број се смањује што се у Европској унији догодило пре двадесетак година када су на тржишту, без мешања држава, опстали само продуктивнији произвођачи брашна који су могли да примене савремену технологију и постигну квалитет.

– Код нас и даље има превише млинова јер су капацитети прављени за тржиште бивше Југославије где је Србија била највећи произвођач пшенице и брашна. Проблем је што је у међувремену сива зона одрадила своје па су опстајали неки млинови који реално нису могли да наставе да раде - закључује Здравко Шајатовић. 

Коментари1
2f061
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Filip Cosopt
Ne samo da se jede manje kruha, nego je dosta građana napustilo državu. Tako je i kod nas u RH. Do prije dvije godine u prodavaonicama i pekarnicama građani su mogli, u bilo koje doba dana i večeri, kupiti svježe pečenih kruh raznih vrsta. Već duže vrijeme, do navečer svi prodaju kruh koji se ispeče do 12h. Uglavnom.oko 18h police s kruhom su poluprazne ili prazne iako većina radi do 22h.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља