Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колико исхрана утиче на тежи облик ковида 19

Српски научни тим истражује ову повезаност и позива грађане да учествују у њиховом пројекту
(Фото EPA-EFE/Daniel Dal Zennaro)

Какву улогу недостатак витамина Дe, цинка и селена у комбинацији са одређеним генетичким факторима игра у развоју тежих облика ковида 19.

Како би одговорили на једно од горућих питања, глобалним истраживачким напорима прикључио се недавно и српски научни тим у пројекту „Нутриков”.

– За реализацију овог пројекта неопходна је помоћ грађана који су прележали ковид 19 и који би желели да дају допринос овом научном истраживању – рекао је за „Политику” др Никола Котур, координатор пројекта „Нутриков”, који је окупио истраживаче Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и Института за медицинска истраживања Универзитета у Београду.

Грађани који су прележали ову болест, живе у Београду и имају од 18 до 65 година могу да се пријаве и допринесу добијању резултата важних за борбу против ове болести. Истовремено могу да сазнају да ли имају недостатак неког од микронутријената важних за здравље.

– Укључивање у студију би подразумевало да са научним тимом поделе своје навике у исхрани, детаљније опишу симптоме болести коју су прележали и учествују у биохемијским и генетичким анализама – објашњава наш саговорник.

Добро је познато да исхрана игра важну улогу у правилном функционисању имунског система и заштити од инфективних болести. Када је реч о микронутријентима важним за имунитет, најчешће се помињу витамини Це, Де и Е, као и гвожђе, цинк, селен и бакар. Недостатак неких од ових витамина и минерала повезан је са повећаним ризиком од хроничних, малигних и инфективних болести. Тај недостатак не мора да буде искључиво последица смањеног уноса већ и неких за здравље неповољних околности као што су – гојазност, нездрава исхрана, старија животна доб или присуство упалних процеса. Индивидуалне разлике у генетичком профилу такође играју извесну улогу у недостатку или смањеној биорасположивости микронутријената.

Наш саговорник каже да као превенцију болести многе земље спроводе програме обогаћивања намирница, сточне хране и пољопривредног земљишта различитим минералима и витаминима. Рецимо, витамин Де се додаје у неке намирнице да би се предупредио недостатак овог витамина, који се врло често јавља, а нарочито у зимским месецима. Европске земље у којима је изражен недостатак витамина Де, као што су Италија и Шпанија, имале су врло тешке последице ове болести, док су скандинавске земље, у којима се спроводи обогаћивање намирница витамином Де, имале значајно мање жртава пандемије.

Студија која је изучавала последице пандемије ковида 19 у различитим европским земљама утврдила је да постоји повезаност између недостатка витамина Де и повећане вероватноће од заражавања и смртног исхода. Још један сликовит пример тиче се разлике између Шведске и Финске у мерама обогаћивања пољопривредног земљишта селеном. У Финској се спроводи програм обогаћивања ђубрива селеном, те су пољопривредни производи богатији овим микроелементом, што може бити један од разлога за повољнију епидемиолошку ситуацију у овој земљи у односу на суседну Шведску, која не примењује овакве мере.

Котур истиче да многе студије у вези с овом инфекцијом још нису завршене, а доступни закључци су претежно добијени из студија на мањем броју пацијената, те се не могу сматрати дефинитивним. Ипак, витамин Це се већ користи као део терапије против ковида 19, а неки стручњаци саветују узимање овог витамина у превентивне сврхе. Што се витамина Де тиче, група стручњака је недавно у форми отвореног писма позвала доносиоце одлука да утичу на повећање уноса витамина Де јер сматрају да већ постоји довољно доказа да употреба овог витамина може помоћи у заштити становништва од ове болести.

– Ипак, препорука је да се додаци исхрани примењују уз савет лекара због могућих нежељених дејстава и интеракција са лековима. Поред тога, треба имати у виду да употреба суплемената не може бити замена за балансирану и здраву исхрану – закључује Никола Котур.

Покрени се за науку

Пројекат „Нутриков” је финансиран програмом „Покрени се за науку”, који је усмерен на унапређење јавног здравља. Они који желе да се укључе у истраживање, могу то да ураде попуњавањем пријаве на сајту www.nutricov.rs или њиховој фејсбук страници.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Артур
Цинк,вит.Д користим од прошле зиме.Ковид сам добио прије 10 дана.Само сам изгубио чуло мириса.Имам 53 године.
замишљени
Здрава исхрана и физичка активност за јачање општег здравља су најбоље мере против свих вируса и главне пошасти данашње цивилизације кардиоваскуларних болести и депресије. Потребни су и суплементи, поменути витамини, због начина живота и мањка истих у данашњој храни.
da da
Sve je ovo smuti pa prospi, Španija i Italija su sunčane zemlje, znači nemaju problem nedostatka vitamina D, a opet su loše prošli, kao i Grčka. Ova nagadjanja samo vode većoj prodaji vitamina i suplemenata, a verovatno i ova istraživanja finansiraju kompanije koje ovo proizvode.
Nikola Kotur
Populacije Španije i Italije zaista imaju nizak nivo vitamina D, što pokazuju rezultati studije iz 2019: "Current vitamin D status in European and Middle East countries and strategies to prevent vitamin D deficiency: a position statement of the European Calcified Tissue Society". Projekat Nutricov se ne finansira sredstvima farmaceutskih kompanija. Nikola Kotur, koordinator projekta Nutricov
Предраг Вулин
Статистички, од људи који имају крвну групу 0, оболио је најмањи, готово симболичан број. Можете ли објаснити?
PitamSe
... zašto nas naslovom navodite na pomisao da bismo iz članka nešto mogli da naučimo o uticaju ishrane na otpornost organizma prema kovidu 19?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.