среда, 12.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 23.01.2021. у 18:00 Борислав Коркоделовић

Економска гравитација на Истоку

Кинески зид (Фото EPA-EFE/Roman Pilipey)

Према Макинзи глобалном институту који проучава економске трендове, током већег дела 20. века привредни центар света био је у Северној Америци. Међутим, према прорачунима института, глобални центар се последњих деценија сели у Азију.

Да се центар економске гравитације креће даље на Исток додатно ће утицати чињеница да се неки од економски најважнијих делова Азије – Народна Република Кина, Јапан, Јужна Кореја, те чланице Удружења земаља Југоисточне Азије (АСЕАН) брже опорављају од пандемије ковида 19. Таквом тренду треба да допринесе највећу зона слободне трговине, недавно потписано Регионално свеобухватно економско партнерство (РЦЕП) у Азијско-пацифичком региону, највеће у међународној привреди.  

Потписивање РЦЕП-а у вијетнамском главном граду Ханоју 15. новембра можда није изазвало толико наслова као резултати избора у Сједињеним Америчким Државама. Но, оба догађаја би могла бити симболична уколико се човечанство окрене од унилатерализма и оживи процес глобализације.

РЦЕП је закључен током 37. састанка на врху АСЕАН-а одржаног даљински посредством интернета. Потписнице споразума су чланице АСЕАН-а – Индонезија, Тајланд, Малезија, Сингапур, Филипини, Брунеј, Вијетнам, Мјанмар, Лаос, Камбоџа – са Народном Републиком Кином, Јапаном, Јужном Корејом, Аустралијом и Новим Зеландом. На иницијативу АСЕАН-а преговори о РЦЕП-у су почели још 2012. године. 

Споразум обухвата земље чије привреде укупно вреде 26,2 билиона долара или око 30 одсто укупног домаћег производа (БДП) у свету, а са 2,2 милијарде житеља су дом близу трећине становништва планете Земље. Чланице РЦЕП су, када се БДП мери паритетом куповне моћи (ПКМ, по тржишним ценама), прва на свету НР Кина, четврти Јапан и седма Индонезија. Међу 20 глобално највећих привреда су, такође, Јужна Кореја (14.) и Аустралија (18.) 

Потписивањем РЦЕП-а ствара се азијски еквивалент Европској унији (ЕУ) и Северноамеричком удружењу слободне трговине (НАФТА, који чине САД, Канада и Мексико), али и већи од њих. РЦЕП ће елиминисати 91 одсто царина на увоз разне пољопривредне и индустријске робе између држава потписница у року од 20 година и успоставиће заједничка правила за електронску трговину, инвестиције, услуге и интелектуално власништво.

Индија, друга најмногољуднија земља на свету и трећа по величини БДП-а, сходно ПКМ, је учествовала у преговорима о РЦЕП-у, али је при крају одустала од споразума забринута да ће штетити локалној индустрији и произвођачима. САД нису чланица РЦЕП-а, јер су у време покретања преговора о РЦЕП-у, планирале одвојени споразум о Транспацифичком партнерству (ТПП), из кога их је председник Доналд Трамп извео по уласку у Белу кућу у јануару 2017.

НР Кини, најмногољуднијој и највећој привреди у РЦЕП-у је то прво чланство у некој зони слободне трговине. Очекује се да ће Кина играти још већу улогу, посебно што гледа на РЦЕП и као на прилику да разграна своје трговинске путеве усред опадајућих економских односа са САД. Значајно је још што РЦЕП представља први споразум о слободној трговини између Кине, Јапана и Јужне Кореје, доминантних индустријализованих економских сила.

Уколико буде оствариван у нормалним околностима, РЦЕП би требало да донесе значајне добитке. Према неким рачунарским симулацијама, споразум би могао да дода 209 милијарди долара годишње светским приходима, а 500 милијарди долара светској трговини до 2030.

У суморно времене двоструке кризе, здравствене и економске, рођење РЦЕП-а представља зрак светлости. Пакт држава АСЕАН-а и њихових партнера, три у североисточној Азији и два у јужном Пацифику, је велики подстицај регионализму у време када се тај концепт и пракса суочавају са низом проблема, о чему сведочи и искуство ЕУ последњих година.

У земљама потписницама очекују да ће нова групација убрзати њихов економски опоравак, јер су у већој или мањој мери погођене кризом близнакињом. Нада је да ће са уклањањем трговинских баријера и превазилажењем бирократских препрека бити повећан прекогранични проток робе и услуга што ће довести до појачаног економског раста и више могућности за заједнички напредак.

По појединим азијским аналитичарима, то је такође поновна потврда важности мултилатерализма, који је такође био изложен огромним притисцима у последње време. Кроз РЦЕП, државе АСЕАН-а могу почети да схватају приближавање североисточним суседима, Кини, Јапану и Јужној Кореји, с једне стране, и јужнопацифичким комшијама Аустралији и Новом Зеланду, с друге стране. То не само да има економског смисла, већ би означило дубље географске корене и културна значења.

Исти аргумент важи и за државе североисточне Азије, чија је интеракција са АСЕАН-ом на културном и друштвеном нивоу и даље донекле ограничена. Можда би преоријентација имала највећи значај за Аустралију и Нови Зеланд, уколико путем РЦЕП-а схвате да су њихови први суседи у АСЕАН-у и североисточној Азији.

Истина, постоје значајна политичка и безбедносна питања са којима се суочавају поједине државе РЦЕП-а. На пример, различито се односе на Кину по спорном питању Јужнокинеског мора.

Такође, постоје дугогодишњи спорови између појединих држава РЦЕП-а који повремено прерасту у трење. Улогу играју поједине државе, нарочито САД, и групације ван РЦЕП-а, укључујући делове медија увек спремних да искористе спорове међу чланицама новог пакта ради слабљења његових институција.

Насупрот таквим тенденцијама, а доприносећи регионализму и мултилатерализму, РЦЕП може утрти пут позитивној преоријентацији својих држава чланица. То би додатно повољно утицало на глобалну економију и светску политику.
Аутор је новинар и уредник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари4
263c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Иван Грозни
Још је овај савез далеко од тога да озбиљније конкурише ЕУ. Земље ЕУ имају слична друштвена уређења, демократске су, између њих не постоје царинске баријере, а већи део ЕУ користи исту валуту.
Sale Marino
Opet se stvaraju neki blokovi koji konkurisu drugima, ogromne amebe bez duse i srca koje bezumno pokusavaju da istovremeno dobiju i sto vise za sebe i da oslabe konkurenciju. Taj model nas vec milenijumima vodi ka propasti koja je sada vec blizu. Kako ja sada vidim stvari, ili ce ljudska rasa nauciti da sa modela konkurencije predje na model kooperacije ili nas za stotinak godina vise nece biti...a znajuci ljude, znam za sta ce se vecina opredeliti. Zbogom, bilo je zanimljivo dok je trajalo.
Car sloba
Hvala na odličnom tekstu, koji se u većini naših medija ne može naći.
Uporedba
Gravitacija ekonomskog rasta je na istoku ali ne gravitacija ekonomije. Primera radi Ekonomija SAD je veca od glavne ekonomije istoka Kineske, Japan je otprilike kao Nemacka ekonomija, Britanija ima vecu ekonomiju od Indije ostale ekonomije istoka koje se pominju su "luk i voda" u poredjenju npr sa zapadnim ekonomijama grubo receno Atlanske obale (Skandinavija, Beneluks, Francuska, Spanija i Italija plus unutra Austrija, Svajcarska, Poljska, Ceska...a rast je na istoku zato sto su bili mnogo ..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља