Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Грчка увећала своју територију

Усвојен закон о проширењу граница у Јонском мору са шест на 12 наутичких миља
Атина тврди да не повећава своју морску територију на рачун других држава (Фото EPA-EFE/Tolga Bozoglu)

Од нашег дописника
Атина – Грчка је своје територијалне воде у Јонском мору проширила са шест на 12 наутичких миља чиме је први пут после 1947. када јој је припала група острва Додекаденис увећала своју националну суверену територију за 10 посто. Усвајање закона у парламенту је историјски корак и према речима грчког премијера јасан сигнал да Грчка неће дозволити да је у коришћењу тог права било ко ограничава јер намерава да га примени и на Криту као и на другим територијама.

Киријакос Мицотакис је навео да Грчка не повећава територију на рачун других земаља већ на основу одредби међународног права које тек сада доследно примењује ширећи територијалне воде. За сада само у Јонском мору, на 12 наутичких миља. Према Конвенцији УН усвојеној још пре четири деценије свака земља има право на овакво проширење које обухвата и искључиви економски појас што је важно када је реч о искоришћавању природних ресурса. Проблеми настају уколико се подручја више земаља поклапају, ако постоје нерешена гранична питања око којих земље не могу да се билатерално договоре.

Управо зато, усвајање новог закона и ширења територијалних вода у Јонском мору било је предмет вишегодишњих преговара после којих је Грчка ово питање недавно потпуно регулисала са Италијом. Реч је о зони око западне Грчке и Италије. Када је реч о разграничењу са Албанијом, иако је споразум о коришћењу искључивог економског појаса потписан још 2009. али није примењиван, договорено је да коначно решење тамо где постоји још неспоразума донесе Међународни суд правде у Хагу. Наиме, постоје отпори, а проблем су десетак камених острваца северно од Крфа која су последњих година постала популарна међу љубитељима једриличарства. Питање би требало да буде решавано у априлу, али остаје неизвесно како ће развој унутрашњих догађаја у Албанији утицати на овај проблем. Еди Рама је приликом боравка у Атини нагласио да проширење на 12 наутичких миља у Јонском мору представља апсолутно право Грчке и подвукао да, тако, и Средоземно море треба да уједињује народе.

У источном Средоземљу Атина је ово питање већ успешно решила са Египтом, али камен спотицања и даље остаје Турска. Анкара никада није признала међународне одредбе те територијалне воде Грчке и даље рачуна на шест, уместо на 12 наутичких миља и Атини поручује да ће сваки покушај да их прошири сматрати отвореним позивом на рат.

Није случајно да грчка влада даје законску снагу проширењу своје територије на западу само неколико дана пред поновно покретање прелиминарних разговора са Турском управо на ову тему. Премијер Мицотакис наглашава да нико нема основе да Грчку лишава тог права и поручује да нова, агресивнија спољна политика подразумева и знатно јачање ресора одбране и одбрану суверених права. Ауторитет који Грчка има у ЕУ, чињеница да су линије разграничења са Турском на реци Марици и у Егејском мору у пракси и источне границе целог континента, како је казао Мицотакис, су и питање безбедности и сигурности у региону.

Када је реч о предстојећој већ 61 рунди разговора са Турском, (почевши од 2002. а прекинути 2016) Атина поручује да са оптимизмом и крајње уверено прилази новом сусрету, али да о националном суверенитету не може бити говора. Атина жели да питање демаркације у Егеју и источном Средоземљу буде што пре решено и спремна је да сва спорна питања са Турском буду предата на решавање Међународном суду.

У овом тренутку Грчкој са острвима припада 21 одсто Егејског мора, а ако би се њен суверенитет према међународном праву проширио на 12 наутичких миља, то би значило да може да претендује на 71 проценат Егеја. С обзиром на то да се у зони Егеја и источног Средоземља налазе велика још до краја неиспитана налазишта гаса и нафте, јасно је зашто Турска одбија демаркацију и тврди да и она има подједнака права на природне ресурсе. Такође сматра да је давно оштећена споразумом према коме су острва у југоисточном Егеју припала Грчкој. Ипак, под притиском ЕУ и претње санкцијама због једностраних потеза и напетости коју изазива у региону шаљући истраживачке бродове у спорну морску зону, овог пута пристаје на разговор од кога, бар према писању овдашњих медија, у Атини нико много не очекује.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Moskovskaja
More nije teritorij već AKVATORIJ! Videćemo šta će Erdogan na ovo da kaže. Verovatno će zatvoriti i sebi i Grcima turističku sezonu. Gdle li će onda Rusi i Srbi da letuju?
Jao Nama
Svi uvecavaju teritorije a Srbija je smanjuje. jos niko nije odgovarao za taj zlocin prema otadzbini.
Mira
Valjda mislite Dodekanesos? Ili grcki otprilike Dodekanisa (dvanaest ostrva).
Бранислав Станојловић
Кад пре пола века бејах приморан у изгнанство нисам био оптимистичан да ћу дочекати крај комунизма. Дочеках га. Од онда чекам да Стамбол опет буде Константинопољ.
Aleksa Aleksic
Kako docekaste kraj komunizma? A Amerika sada? Cak bi i Lenjin bio ljubomoran na te likove iz USA.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Крај?
Прикажи још одговора
Stf
Napred grci!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.