Петак, 15.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Боље ојачати него лечити привреду

Треба бити пажљив и не давати помоћ линеарно, већ селективно. – У случају најављеног пакета треба, осим туризму, помоћи и сајамској привреди јер и у овом сектору не раде, а сад су изостављени
(Фото А. Васиљевић)

На почетку године све земље се пресабирају шта ће даље у борби са последицама вируса. Тако је Џенет Јелен, кандидаткиња за министра финансија САД новоизабраног председника Џозефа Бајдена, а раније је била шефица Федералних резерви, позвала посланике у Конгресу да дејствују с обимним корона пакетом подршке, истичући да економске користи од тога далеко надмашују ризике од повећања терета дуга.

„Без даљих акција ризикујемо дужу, болнију рецесију и дуготрајније економске ожиљке. Ни новоизабрани председник ни ја не предлажемо овај пакет олакшица игноришући питање терета државног дуга. Али тренутно, с каматним стопама на историјски најнижим нивоима, најпаметније што можемо да учинимо јесте да дејствујемо обимно”, нагласила је.

Она је рекла да, иако је износ дуга према бруто домаћем производу (БДП) порастао, није повећан терет камата за сервисирање дуга које Министарство финансија плаћа, захваљујући нижим каматним стопама. Додала је да ће то помно пратити док економија буде у процесу опоравка.

Да ли мале земље попут наше могу да примене амерички рецепт издашне нове помоћи привреди имајући у виду да се ипак ради о најбогатијој држави света чији је јавни дуг деценијама већи од њиховог БДП-а, а не брину се претерано због тога. Да ли је боље и у нашем случају спречити последице него касније „лечити” привреду можда с погубнијим последицама и скупљом ценом?

Горан Радосављевић, професор Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), каже да се прошле године показало да све земље у свету немају бољег рецепта за борбу против последица короне осим бацања пара из авиона. То не значи да је то право решење, већ да нико није нашао паметније решење. Ниједна економија није баш рекла „то је рецепт за ову кризу”.  Олакшавајућа околност је да је цена новца на историјски ниском нивоу тако да државама није битно да ли су дале своја средства или су се задужиле, мада су се махом задуживале.

„Србија је прошле године направила минус у државној каси од девет одсто БДП-а и мора да води рачуна да средства која даје као помоћ привреди користи на максимално добар начин. По мени је много већи проблем како се та средства троше, продуктивно или не, и који је ефекат свега тога. На пример, прошле године је раст промета у малопродаји износио пет одсто, а држава је издашно помогла и тај сектор. Зашто је држава и њима давала минималац за раднике, одложила кредите, све мере су могли да користе, а то је био трошак за државу. Други делови привреде, као угоститељи, забележили су велики пад у пословању и њима је помоћ потребна. Тренутно је битно коме дајете паре. Да ли их дати свима којима су потребне или само онима који могу да преживе? Ако ће нека компанија после кризе да пропадне, јер се тржиште променило, зашто јој дати паре, да ли само зарад тренутног чувања радних места. Тачно је да су неке богате земље попут Немачке, Велике Британије и САД делиле паре шаком и капом, али то су богате земље и оне то себи могу да дозволе”, каже Радосављевић.

Србија је по званичним подацима потрошила шест милијарди евра да би спречила да БДП падне за око милијарду евра, каже он. Рано је да се израчунају ефекти и то ћемо моћи тек за годину, две. У првом таласу кризе и затварања помоћ свима је вероватно била једина могућа. Није било ни времена ни знања да се другачије реагује. Сада када би минималац дали свима то би значило неразумевање тога ко креира радна места. Ако држава предузетнику са петоро запослених даје паре за минималце радницима, а њему ништа, он ће фирму да затвори без обзира на то. Мере у овој години морају да буду таргетиране, прошло је и довољно времена да може да се види коме треба помоћи и на који им начин, сматра он.

Код нас се стално мери и колико је повећан јавни дуг због задуживања, а Радосављевић каже да су сви кад је избила криза заузели став да је приоритет спасавање привреде, а сад је већ прошло годину дана од избијања кризе и треба наћи праву меру: „Хајде да не потрошимо још две или три милијарде евра, већ да то оптимизујемо”.

– Када се говори о америчком јавном дугу треба имати у виду да САД увек своје трошкове преносе на земље трећег света. Док год је долар резервна валута у свету било какав поремећај на монетарном тржишту САД се пребацује споља повећањем и спуштањем каматних стопа. Ми смо супротан случај, ми смо међу тим земљама на које се пребацује трошак, јер су наши дугови у доларима, еврима и када се поремети однос долара према другим валутама наш јавни дуг расте. Зато ми морамо да развијамо домаће тржиште дуга, у сопственој валути,  јер је боље задужити се три одсто на динарску него један одсто на евро обвезницу. То су нијансе које ће нас сачекати једног дана када будемо почели да враћамо дугове – каже Радосављевић.

Иван Николић са Економског института каже да Србија има и резерве и фискални простор да се још задужи а да не угрози средњорочне изгледе стабилности, али да ипак не можемо да се понашамо као Америка.

„Узимајући у обзир околности и штету која може настати логично је дати помоћ. Треба бити пажљив и не давати линеарно, већ селективно. У случају најављеног пакета помоћи треба се надовезати на последње мере из претходне године за туризам, угоститељство и с њима повезане делатности. Овога пута и сајамска привреда би требало да добије помоћ, јер и они не раде, а били су изостављени”, каже Николић.

Додаје да је динамика опоравка неизвесна и тешко је стајати иза процена. Зато треба бити одмерен у давању помоћ, боље је бити штедљив, каже он.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Cica iz Backe
Ta i ja bi da citam ove novine sa slike uz clanak. Moze l' mi neko kasti di mogu da ih nabavim?
Nikola
Ključno pitanje je kome služi ovakva pomoć. Preduzetniku / mikro preduzeću je povoljnija varijanta i pre prve pomoći bila da svima podeli otkaze, pošalje sve zaposlene na biro i vrati ih posle krize. U tom slučaju ne bi imao obavezu isplate poreza i doprinosa, na koju se obavezao zadržavanjem istih. Dakle, i taj paket je služio isključivo državi, kao što će i ovaj.
nikola andric
Koja teorija novca se pretpostavlja kod ovih nagadjanja? Americki dugovi kao i dugovi evro grupe glase na dolare odnosno evre koje obe centralne banke , kazimo, stampaju. Tako imamo paradoksalnu situaciju pomanjkanja novca na jednoj i obimnim novcem na drugoj strani. Posto stedjna ne proizvodi nikakve rendite kursevi akcija dostizu astronomske ''velicine''. Koja teorija novca je moguca bez kamatne stope? Zbog toga nije cudno da niko od ''analiticara'' ne navodi teoriju novca od koje polazi.
Уа политичари
Ово је зачарани круг. Држава не треба да спашава фирме, тј. новац треба да даје само онима који су угрожени. До сада је давала свима а то значи да су новац добијали и Лидл, Макси и сви они којима профит није пао ни за пару!!! Срамота!!! Новац треба давати само животно угроженим фирмама и то по систему удела. Добијаш 100 милиона а држава 50 % фирме. Нећу да ја и моја деца враћамо туђе дугове. Нећу. Не желим.
Београђанин
Реч кандидаткиња не постоји, професије у српском језику не мењају род дакле кандидат.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.