Уз „Алана Форда” се лакше дише

Испод сакоа, на мајици нашег фотографисаног саговорника Рока Главана извирује реченица која и на први поглед упућује на то о чему би могао да буде овај разговор, а који с њим водимо у пандемијским условима, електронски – ми у Београду, он у Љубљани. Сви који су макар једном дошли у додир са легендарним стрипом „Алан Форд” свакако су наслутили да је то и наша тема. У овом конкретном случају реч је о изложби „Алан Форд трчи почасни круг” чији је Главан аутор, а која гостује у Музеју Југославије до краја фебруара.

Како наглашава Главан, и сам колекционар стрипова, изложбу организују, поред домаћина, Институт за културу и образовање из Љубљане, у сарадњи са Националном галеријом Словеније, Италијанским институтом за културу у Београду и Југословенском кинотеком, док је поставка била један од најпосећенијих словеначких културних догађаја у 2019. Пред нама су 152 оригиналне табле из раног периода (1969–1975), када је на изради стрипа радио препознатљиви италијански ауторски двојац Роберто Равиола Магнус и Лучано Секи-Макс Бункер, као и три насловна цртежа Паола Пифарерија. Подсетимо, први број овог сатиричног стрипа изашао је у мају 1969. и већ годину дана касније придобио је наклоност публике широм тадашње Југославије.

На наше питање одакле потиче грађа на изложби, Главан каже:

‒ Све оригиналне табле које су изложене су из једне приватне колекције из Словеније. Колекцкционар је сакупљао грађу више од десет година на аукцијама и галеријама у Италији. Пошто га добро познајем и пријатељи смо, причали смо о колекцији и о томе да би било добро нешто да урадимо с њом, то је био први корак. До изложбе направили смо их још пуно, пуно.

Откуд идеја за изложбени наслов?

Наравно, прва је асоциација филм „Маратонци” по тексту Душана Ковачевича, у режији Слободана Шијана. У књизи Лазара Џамића „Цвјећарница у Кући цвећа” и сам Шијан прича да му је „Алан Форд” био узор код поетике филма, па се ту надовезује први дeо одговора. Али оно што је за мене још важније, а надам се да је и за остале, јесте то да је ово стрип који инспирише неколико генерација и помаже нам да се пробијамо кроз свакидашњицу, политичке и друштвене глупости. То му наравно успева и то толико добро да је победник нашег времена и као такав има част и дужност да одтрчи почасни круг.

Шта у цртачко-уметничком смислу карактерише рад италијанског двојца Магнус-Бункер?

Сценариста Лучијано Секи-Бункер са својим изузетним смислом за тражење људских и друштвених недостатака и мана, као и смислом за сатиру, црни хумор, писао је одличне сценарије за овај стрип, који је баш због свега неведеног још и данас актуелан. Волим да га упоредим са Молијером. У својим комедијама Молијер је стално испостављао људске мане и пороке (шкртица, плашљивац, лицемерац, новац, власт, жене, пиће ...), па су због тога његови радови и сада нама блиски. Нисмо се свега тога отарасили ни у 21. веку. А исто то ради и Секи. Мада – да, увек је ту неко мада – мислим да никако не би стрип толико успео да није било одличног цртача Роберта Равијоле-Магнуса. Његов цртеж значајно подупире сценарио, на неким местима је толико снажан да су вероватно могли и да испусте коју линију текста. Помислите само на љутог Боба са вампирским зубима, ономатопеје које означавању нестанке неких ствари у шакама Сира Оливера (швис) или напор код гањања старог бицикла (пуф)... Текст и слика одлично су синхроизовани.

На изложби се могу видети и ретка издања из колекције Маријана Матића и Марија Рељановића. У чему је њихова драж?

Двојица одличних колекционара су се придружили и изложили мали део своје велике збирке стрипова и ствари које су у вези са стрипом. Како на нашој љубљанској изложби практично није било стрипа већ само оригиналних табли, предложио сам да се нама придруже и они. Изложени су, наравно, прво италијанско и југословенско издање, па преводи стрипа на различите језике (дански,француски, грчки...), али и неке занимљиве књиге о стрипу и ствараоцима. Одлична изложбена надградња.

Постоји ли нешто што бисте, поред поменутог, издвојили као посластицу ове поставке?

Пошто изложба приказује оригиналне цртеже стрипа који су служили за штампање на њима се могу још наћи и трагови оловке, исправке текста и цртежа, линија туша али највећа посластица је у људима самима. То је носталгија – оно што је остало у нама па се уз гледање тих цртежа препричавају међу посетиоцима различите анегдоте у вези са стрипом, омиљени цитати и епизоде… Све то ствара ону трешњу на врху шлага и то ми је најслађе. Али има и физичких посластица осим тога – рецимо, можете да посетите највећу светску изложбу оригиналних табли овог стрипа и да се за тренутак претворите у Броја Један и седнете у његова колица, која је послао директно из Њујорка за нашу изложбу.

На крају, шта мислите који је разлог за толику попуалрност „Алана Форда” на простору бивше Југославије?

Све што сам рекао чини разлоге за то, али да додам да је ту и надреална фарса, нагласио ју је Џамић, која је у великој мери присутна и у нашем животу и у хумору, па изгледа да је стрип део нас. Осим тога, ти ликови из стрипа – мада су били карикатуре – познати су свима нама. Свако од нас познаје неког Јеремију, Дебелог шефа, Грунфа, Боба Рока ... И све то је учинило да је стрип постао више наш него италијански. Ако могу још да додам – читајте „Алана Форда”, уз њега се лакше дише!

Онлајн разговор: стрип о ЈУ или ЈУ у стрипу

Као пратећи програм изложбе „Алан Форд трчи почасни круг“, вечерас од 19 часова сви љубитељи стрипа имаће прилику да на јутјуб каналу Музеја Југославије прате и онлајн разговор „Анатомија Алана Форда: стрип о ЈУ или ЈУ у стрипу”. Дискусију ће модерирати Лазар Џамић, стручни сарадник на изложби, а учесници ће бити Рок Главан, аутор изложбе, затим Саша Ракезић, алиас Александар Зограф, Давор Брикси и Марио Рељановић.

Учесници у разговору покушаће да осветле неке од кључних тачака које објашњавају специфичан статус „Алана Форда” на овим просторима.