Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Веровали или не

Хиљаду пресуда Србима са инкриминацијом да су као припадници ЈНА и српских паравојних јединица, у циљу стварања велике Србије, убијали и мучили недужне

Хрвате и непотребно уништавали њихову имовину, погубнија је по истину него она Гебелсова „много пута поновљена лаж постаје истина”У децембру 2020. године пред хрватским судовима заказане су главне расправе у 14 предмета због ратних злочина у којима је обухваћено укупно 59 оптуженика: пред Жупанијским судом у Загребу заказане се расправе у седам предмета против 46 оптуженика, пред ЖС у Осијеку у четири предмета против седам оптуженика и пред Жупанијским судом у Сплиту у три предмета против шест оптуженика. Четворици се суди у присуству и сви су екстрадирани из других држава, а свим осталима у одсуству. Сви оптужени су припадници бивше ЈНА или „паравојних јединица” бивше РСК. Ако не сви, онда су велика већина држављани Републике Србије. Од свих оптуженика којима се суди 25 година по завршетку рата у Хрватској, медији у региону, па тако  и у Србији, нотирали су само једног оптуженика и то генерала бивше ЈНА Борислава Ђукића, којег је Жупанијски суд у Сплиту, 4. децембра, у поновљеном поступку, поново прогласио кривим за рушење бране Перућа и изрекао му казну од 10 година затвора, годину дана више него на претходном суђењу.

Према извештају Државног одветништва РХ од 18. септембра 2017, у тој држави су  од 1991, од када се у њој воде поступци због кривичних дела ратних злочина, па до 30. јуна 2017. године  покренути кривични поступци против 3.556 особа: под истрагом их је било 47, а против 1.349 истрага је обустављена, док су против 2.066 особа подигнуте оптужнице, од чега је 608 проглашено кривима и осуђено, 828 ослобођено (укључује и обуставе због смрти или преквалификација у оружану побуну), против 630 оптужених првостепени  поступци су били још у току. Упоредбе ради, Хашки трибунал је, за отприлике исто време деловања,  са целог подручја бивше СФРЈ, оптужио 161 особу, од чега их је 90 и осудио.

Према извештају ДОРХА (Државно одветништво Републике Хрватске) о раду државних одветништава у 2009, од 1991. покренут је кривични поступак против укупно 3.844 особе: под истрагом 475, истрага обустављена против 1.589; укупно оптужено 1.747, од чега су још под оптужбом било 573 особе, осуђено их је 555, а 644 ослобођено (укључује обуставе и преквалификације). Према извештају ДОРХ о раду државних одветништава у 2010. години и првих пет месеци у 2011, од 1991, покренут је кривични поступак против укупно 3.422 особе (433 у присуству а 2.990 у одсуству): под истрагом 354 особа; истрага обустављена против 1.176 особа; укупно оптужено 1.858 особа, од чега их је још под оптужбом било 629 особа,  осуђено их је 558,  а 708 ослобођено (укључује обуставе и преквалификације).

Упоређујући податке о укупно процесуиранима из извештаја ДОРХ-а за 2010. и 2009, иако оба обухватају период од 1991, простом математичком операцијом збрајања и одузимања долази се до резултата да су 2010. мање укупно процесуиране чак 422 особе него што их је било претходне године.

Укупан број процесуираних, по логици ствари и природним законима, не може се смањивати. А имајући у виду да су се сваке године отварале на десетине нових истрага (само у те две године поднесено 111 нових истражних захтева), тај број се могао само повећавати.

Из тог периода „математичке агробатике” хрватског правосуђа присећам се телефонског позива једног пензионисаног хрватског генерала са молбом да му из „Веритасових” евиденција дам информацију да ли је његов пријатељ, Србин из Крајине, процесуиран за ратни злочин пред хрватским судовима. У неверици, питам га „Извините, господине, чији рекосте да сте генерал”, а кад ми потврди да је хрватски, кажем му па што то не питате надлежне органе у својој држави, а он ми одговори „више верујем вашим подацима”.

По рачуници Иве Јосиповића из маја 2007, у то време професора Правног факултета Свеучилишта у Загребу (касније и председника Хрватске), у Хрватској је од 1991. до тада од 3.666 особа против којих је поступак био покренут за кривично дело ратних злочина, било 3.604 (98,31 одсто) особа „које су за време домовинског рата учествовале у агресији на Републику Хрватску, те 62 (1,69 одсто) особе које су били припадници хрватских оружаних снага”.

ДОРХ је последњи пут у саопштењу од 30. јуна 2011. изнео податке о процесуираним припадницима ХВ-а: кривични поступак покренут против 108 особа, истрага у току против 20 особа, истрага обустављена против девет особа, оптужено 79, још под оптужбом 37, осуђено их је 31, док их је 11 ослобођено или је поступак обустављен. У исто време (након волшебног нестанка 422 особе са списка процесуираних) било је укупно 3.513 процесуираних, што значи да је заступљеност припадника ХВ-а у укупном броју процесуираних била „чак” 3,07 процената.

Можда је и тај маневар помогао Хрватској да јој ЕУ изненада и неочекивано затвори поглавље „правосуђе и људска права” и тако убрза  улазак у ЕУ.

И Србија  још од 2003. има Закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине, по којем српско правосуђе може да процесуира држављане бивших југословенских република, али га је у пракси, иако у сусједним државама изазива опште незадовољство,  када су у питању злочини над Србима на подручју Хрватске, применила само једанпут.

Дотле Хрвати континуираним и несметаним процесуирањем припадника бивших ЈНА и СВК за сваковрсне ратне злочине поткрепљују свој званични државни наратив рата деведесетих по којем су водили одбрамбени рат од великосрпског агресора. Хиљаду пресуда Србима са инкриминацијом да су као припадници ЈНА и српских паравојних јединица, у циљу стварања велике Србије, убијали и мучили недужне Хрвате и непотребно уништавали њихову имовину, погубнија је по истину него она Гебелсова „много пута поновљена лаж постаје истина” .

Документационо-информативни центар „Веритас”

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Сава
Имао сам прилике да сретнем нормалне, опуштене људе из Хрватске. То су заиста малобројни потомци старог словенског племена, добри људи, чији претци нису упрљали руке крвљу недужних људи, жена и нејачи. Жалим остатак оних који себе данас називају Хрватима, који дишу злобом, испраних мозгова мрзећи све што наводно угрожава њихову чистоту.
Radoslav Racić
Nemojmo da saučestvujemo u jednom imaginarnog procesu. Hrvati simuliraju državu. Kad tad dokazaće se da je Hrvatska lažna država, jer je izbegla međunarodnu osudu nakon II Svetskog rata, kao nacistička I genocida tvorevina Vatikana I Trećeg rajha, sakrivši se u krilu Brozove Jugoslavije. Kako ratni zločini ne zastarevaju, I lažna država Hrvatska će odgovarati za genocid nad Srbima, zato što je ona naslednica NDH, a ne SFRJ iz koje se nasilno izdvojila. Tako stoji po pravu I tako će kad tad biti.
Ivan Pravedan
U 1. svjetskom ratu Hrvati su morali učestvovati na drugoj strani, jer su tada bili pod vlašću Habsburga, isto kao što su i Srbi bili pod Osmanlijama više od 4 stoljeća i morali činiti sve ono što su Turci tražili.Da bi izbjegli turski zulum bježali su na zapad i tamo bili dobro primani. U2.svj. ratu više je poginulo dalmatinskih Hrvata nego Srba iz cijele uže Srbije.Pročitajte knjigu Kučana i pođite posjetiti spomen kuću u Tjentištu (5.ofenziva). Dosta više prošlosti!
Radoslav Racić
Dva puta su Srbi spasili Hrvate od sankcija, budući na gubitničkoj strani u oba Svetska rata, naročito za zločine njihove NDH, a kako nam "braća" vraćaju -proterivanjem svega srpskog, pošto nije ambijent da pokrštavanju I ubijaju. O kakvom pomirenju govori gospodin Pravedan? Hrvati treba najpre klečeći da nas mole za oproštaj zbog Jasenovca I drugih srpskih stratišta u njihovoj lijepoj. Ali oni nemaju osećaj krivice, takav je to narod.
Прикажи још одговора
Žika
Mi smo mislili da granice možemo menjati puškom i silom kako nama odgovara. Skupo nas je koštala parola "Gde je srbin to je Srbija "
Stevo
@ Trifun, Car Sloba...moj ozbiljni komentar tice se rata u Hrvatskoj 91-95. Da se svi zlocini i pocinioci osude, a njih je bilo na obe strane. Vi svoje argumente koje ste naveli dostavite tamo gde treba i pomozite prognanom srpskom narodu! Ja se ne drzim Zulu etike: dobro je kad mi njima uzmemo kravu, ali je zlo kad oni uzmu nama!
Luis
Možda bi trebalo pojasniti neke pojmove. NDH ima veze s Hrvatskom koliko Nedićeva sa današnjom Srbijom. Svaki razgovor koji započnete tim pojmom vas isključuje. Hrvatska je referendumom izglasala nezavisnost, kad je forma Jugoslavije postala svima teret. Srbija je ukinula autonomije, ali ne i pravo glasa u Predsjedništvu. To je bio zadnji čavao u lijes stare Juge. Srbe nije nitko izbacio iz Ustava, već se spominje hrvatski narod i narodnosti. To je i Srbija izmjenila u svome pola godine prije.
LaCosta
Nedic nije donosio rasne zakone protiv Hrvata i nije imao politiku da treba trecinu Hrvata pobiti, proterati ili popravoslaviti. Rezim Nedica nije odgovoran za smrt velikog broja Hrvata. Kardelj i Krajacic su za nekoga odradio prljavi posao razbijanja Jugoslavije a ostalo su sve nijanse. Kakva crna tri glasa, kakvi bakraci. To nismo imali 1971. pa je hrvatski nacionalizam bujao. Srbi su na ZAVNOH-u 1944 proglaseni konstitutivnim narodom u SRH. Tudjmanov rezim je dovrsio sto je Budak zapoceo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.