Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кад светски медији цитирају „Политику”

На странама нашег листа објављени су интервјуи с највећим светским лидерима и звездама из света филма, спорта...
Владимир Путин (Фото AP/Mikhail Klimentyev/Sputnik)

Док су најславнија новинарска пера „Њујорк тајмс”, Асошијетед преса, лондонског „Тајмса”, женевског „Журнала” и париског „Соара” стрпљиво чекала да добију своју прилику, из кабинета Адолфа Хитлера саопштили су да ће фирер разговарати с господином Предрагом Милојевићем, дописником београдске „Политике” из Берлина.

Сусрет с вођом Трећег рајха Милојевић је после описао као занимљив и пријатан, али га то није омело да у својим текстовима разоткрије мрачну страну нацистичког режима који је тек почео да преузима све полуге власти у Немачкој.

„Све што овај човек каже постаје страшно важно и пророчански мудро, јер је он Хитлер. Око његове главе сплео се ореол месијанства. Његов живот био је сасвим обичан. Али у очима његових поклоника све је постало необично и узвишено. Хитлер је лепио малтером куће бечких ћифта. Хитлеру се понизно клањају и предано служе грофови и барони, баш зато што је био радник.

Ханибал је прешао Алпе и дошао пред врата Рима, иако није имао појма о географији. Хитлер је стварао најбурнији политички покрет у Немачкој, иако још није начисто ни с појмовима из политичког буквара. У томе је ваљда моћ ирационалног у стремљењу људском. Али, да је створен за вођу, види се и по томе што наговара студенте да се уче политици читајући звезде.

Џими Картер (Фотодокументација „Политике”)

Читајући своје табаке и књиге у библиотекама, они би могли да извуку поуке сасвим незгодне по националистички покрет.”

Због оваквих бритких, убојитих реченица, Предраг Милојевић, дописник „Политике”, проглашен је непожељном особом и морао је да напусти Немачку. Отишао је у Лондон и отуда писао још жешће против нациста и њихове политике.

Из Лондона је за „Политику”, с неизбежном дозом енглеског цинизма, говорио и Винстон Черчил о односима између Кинеза и Јапанаца док су царске трупе заузимале Шангај и Вухан.

„Јапанци се надају да ће имати поново задовољство да одржавају срећне и плодне односе с Кинезима. Ништа не може да их приволи да анектирају ни педаљ кинеске територије. Они су решени да одрже неприкосновеност и независност Кине.

Једино што они желе јесте образовање једне кинеске владе с којом би могли да одржавају односе доброг суседства. Поред тога они не могу да дозволе да Кинези раде нешто што Јапанци не воле, нити да не чине оно што би Јапанци волели. То је маска коју свету показује царска јапанска влада.”

Роберт де Ниро (Фото EPA-EFE/David Swanson)

Момчило Јојић, репортер „Политике” и један од најбољих српских новинара, обрео се у Америци 1939. године. Отишао је у Нови свет на неколико недеља и отуда послао у редакцију више текстова, а међу њима и разговор с – председником САД Френклином Рузвелтом.

Боравећи у Вашингтону Јојић је заједно с тамошњим новинарима отишао на конференцију за штампу америчког председника. Кад су ушли у салу, неко је Рузвелту рекао да је ту и један новинар из Европе, из Београда, а председник је пожелео да га упозна и позвао га у свој кабинет. Наравно, Јојић је то искористио и направио интервју.

„Рузвелт је седео забачене главе и гледао ме право у очи.

– Г. претседниче, ово је специјални дописник „Политике” из Београда.

– Мило ми је што вас видим овде. Надам се да вам се свиђа наша земља.

Захвалио сам претседнику Рузвелту на привилегији, а он је рекао, као стари добри пријатељ:

– Знам да озбиљно схватате положај ваше земље... Ништа не брините. Све ће бити добро. Ја свакога дана, свакога часа примам телеграме из Београда. Све ће да се уреди, па ћемо сви бити задовољни. Ништа не брините. Будите као код своје куће и ништа не брините. Све ће бити добро...

Папа Фрањо (Фото AP/Andrew Medichini)

Његова рука почивала је на мом рамену, а његове речи биле су сигуран доказ да су он и његова земља готови да пораде да свима људима, далеко и близу, буде добро. Захвалио сам му на пријатељским жељама, а претседник ми је с неколико речи пожелео да се у Америци осећам добро.”

Требало је да прође више од четрдесет година па да новинар „Политике” поново добије прилику да разговара с председником Сједињених Америчких Држава. Јуриј Густичић, дописник „Политике” из Вашингтона, заједно с дописником РТС-а, разговарао је у лето 1980. године с америчким председником Џимијем Картером.

Картер није тражио да му редакција доставља унапред питања. Збигњев Брежински, саветник за медије, само се распитао на које теме би се водио разговор, али није тражио да се унапред доставе питања за разговор с председником.

Амерички председник примио је дописника „Политике” у библиотеци, у партеру Беле куће одакле се пружа поглед на зелену ливаду, чувени травњак на коме амерички председник дочекује стране државнике. Две године пре тога на тој ливади дочекао је и Јосипа Броза, који је боравио званичној посети САД.

Док је дописник „Политике” чекао да га прими председник Картер, у сали је приметио двојицу малих дечака и једну девојчицу како босоноги јуре по сали. То су били Картерови специјални гости, деца из његове родне Џорџије. Интервју председника САД Џимија Картера објављен је уочи његове званичне посете Београду у јуну 1980. године.

Никита Михалков (Фото EPA-EFE/Yuri Kochetkov)

Мало је новина у свету које могу, као „Политика”, да се похвале како их цитирају сви најважнији светски медији. Тога октобарског дана 2014. године није било озбиљнијег медија на кугли земаљској који није цитирао „Политику” и речи Владимира Путина које је упутио америчком председнику Бараку Обами.

Руски председник, у интервјуу који је дао новинару „Политике” Мирославу Лазанском, оптужио је Америку да покушава да уцењује Русију санкцијама због Украјине и упозорио да је то – узалудно.

Агенције Франс прес јавила је да је Путин за угледни српски дневник упозорио да је „вакцина против вируса нацизма ослабила у неким европским земљама”, Би-Би-Си је нагласио да је Путин у „Политици” оптужио Америку да покушава да уцењује Русију.

Асошијетед прес је издвојио део о излазу из највеће кризе између Русије и Запада још од хладног рата, а лондонски „Фајненшел тајмс” Путинов наступ у „Политици” протумачио је као „борбено расположење”. Ројтерс је цитирао делове у вези с транзитом гаса, а „Лос Анђелес тајмс” навео речи о неслози великих нуклеарних сила...

Осим овоземаљских смртника, поруке мира, љубави и човекољубља са страница „Политике” недавно је упутио и лично римски папа Фрањо. Поглавар Католичке цркве поручио је да мржња и насиље нису начин за решавање сукоба, већ генеришу спиралу још већег насиља. Неправда се никада не може решити неправедним поступцима, поручио је папа.

Дијего Марадона (Фото EPA/Daniel Dal Zennaro)

Оно што су данас Бил Гејтс или Марк Закерберг, пре тридесетак година био је Акио Морита, први човек јапанског гиганта „Сонија”. У разговору с дописником „Политике” из Токија, Миланом Мишићем, Морита је испричао своју узбудљиву животну причу о успеху који је кренуо из подрума једне робне куће, разорене у бомбардовању, где је с пријатељем отворио радњу за поправку радио-апарата.

Нису само утицајни милионери, државници и верски поглавари били на мети „Политикиних” новинара. Читаоци „Политике” имали су привилегију да читају разговоре с бројним научницима, уметницима и спортистима, од Дијега Марадоне до Новака Ђоковића, затим с бројним глумачким звездама попут Роберта де Нира, Џорџа Клунија, Катрин Денев, Никите Михалкова...

Овакве ствари сведоче о томе да реченица да је „Политика” национална институција није некаква пука фраза, него чињеница на коју су поносне генерације њених новинара.

Коментари28
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Рус Михаил
У своје време моји пријатељи совјетски новинари у Београду су у многоме користили за своје извештаје у првом реду баш "Политику". Интересантан детаљ: да би што раније отпремили у Москву свој материjал, одлазили су по новине на београдску железничку станицу, где се"Политика" могла набавити чак пре отварања градских пијаца. За мене је овај лист увек био пример врхунског новинарског квалитета на светском нивоу.
Tomislav Miladinovic
Srecan Rodjendan Politiko! Podjem u prvi razred 59. i pocnem da citam Politiku. Nesto ranije poceo sam da navijam za Partizan. Krenem u prvi razred, prvi dan prilazi mi ucitelj Bora i kaze, poznajes deda Milutina iz tvog komsiluka? Odgovorih potvrdno. Od danas nosices mu Politiku kad podjes kuci posle skole. Ne mogu opisati kako sam se vazno osecao. Deda Milutinu sam dostavljao Politku ali samo posto je prvo ja prelistam. Da ne navijam za Partizan i da ne procitam Politiku to je prosto nemoguce.
Павле Ј. Павловић
Пре више од 30 година скоро сваког дана нашао сам Политику у париским киосцима да унапређем у знању очевог језика, јер сам из француске мајке. Сматрао сам њу као једне међу најбољих дневних листа у свету. И дан данас, за упореду по мени остају само немачки "Цајт" и швајцарски "Ноје Цирхер Цајтунг", јер нажалост "Фигаро", да не помињем " Монд", сасвим су квалитетно пропали. Нажалост опет, нема где да могу да купим "Политику" у Паризу. Штета. Честитам за 117. рођендан.
Blanka
Volim procitati politiku online kad se probudim u kaliforniji. Nije u redu sto cenzurise citaoce. To je veliki minus. Mene su Hrvati totalno cenzurisati. Ne mogu napisati komentar, jer su isprogramirali petlju na FB. Politika je bila najznacajniji izvor informacija za vrijeme pametnog nam Tita i Jugoslavije. Ruzvelt je uz kenedija bio predsjednik, sa osobinom ljudskog bica. To vazi i za Kartera. To objasnjava prijatno iskustvo novinara. Ovo svakako ne umanjuje znacaj Politike na Balkanu.
Спартанац
Једине новине које читам. И читаћу и даље их ако се не покваре или не постану таблоид.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.