„Политика” даје више од онога што обећа

Наш лист не само што је једини из Југославије послао свог новинара у Уругвај на Прво светско првенство, него је, да би повећао интересовање за тај догађај и фудбал, приредио и наградну игру. Задатак за читаоце је гласио: „Какав ће бити крајњи резултат утакмица у Монтевидеу?”

У свом броју од 3. августа 1930. „Политика” је објавила: „Награђена су два потпуно тачна одговора: тачно је дат ред којим су класиране четири прве државе, тачно крајњи резултат и прво полувреме утакмице између Уругваја и Аргентине”.

Да не би нико био оштећен одлучено је следеће:

„Зато је „Политика” одлучила да место прве награде од 3.000 динара и друге од 1.000 динара подели прве две награде, сваку од по 3.000 динара, дајући према томе више него што је обећала. За остале награде од 200 динара нађено је девет одговора који су тачно одговарали на прва питања, а на последње (полувреме) дали ако не тачан, а оно бар резултат позитиван за Аргентину или нерешен, дакле приближан. Десетог таквог одговора није било”.

Тако су по 3.000 динара (примерак нашег листа је коштао 1 динар) зарадили Јулијана Јанковић, чиновница, из Далматинске 21 и Јаков Ешкенази, ђак, из Гвоздићеве 27, обоје из Београда. По 200 динара је отишло у Београд Христини Поповић (Комнен-Барјактара 8), домаћици Косари Костић (Краљевића Марка 8) и шоферу Арсенију Матовићу (Гучевска 10), у Нови Сад бонбонијерском мајстору Жарку Милетину (Змај Огњеног Вука 9), у Ушће код Краљева магационеру рудника Петру Медурићу, у Белу Паланку трговцу Алекси Станојевићу, у Десимировац код Крагујевца ђаку Дарки Ж. Нешовић, на Сушак ученици Трговачке академије Босиљки Живановић (хотел „Јадран”) и у Шабац трговачком помоћнику Живку Матићу (Карађорђева 19).

Две године касније изазов је био да се погоди ко ће да буде у финалу првенства државе у фудбалу (1932. се играло по куп-систему) и резултати с полувременима на обе утакмице. „Конкурс који је наш лист расписао почетком септембра ове године”, писало је 10. новембра 1932 у „Политици”, за наше читаоце-спортисте, наишао је на огроман одзив каквом се нисмо надали. Иако је конкурсни купон објављен свега у два броја, уредништву је до одређеног рока, 10. септембра, стигло укупно 56.227 одговора”.

Од толиког броја само је 19 погодило да ће у финалу да се састану Конкордија из Загреба и Хајдук из Сплита. За разлику од наградне игре из 1930, када су одговори примани до 26. јула, то јест до прве полуфиналне утакмице (Аргентина – САД), сада је рок био дан пре почетка шампионата (четвртфинале).

„Овогодишње утакмице за државно првенство биле су пуне изненађења, а највеће међу њима потпуни успех загребачке „Конкордије”, коју, у почетку такмичења, ретко ко да је рачунао у фаворите. Тако се и могло догодити да су „Конкордију” означили као првака само 102 наша читаоца”, оправдала је „Политика” прогнозере. „Тачног одговора уопште нема”.

Редакцији „Политике” није био циљ да уштеди паре, па је жири, састављен од њених чланова, зажмурио, рекло би се, не на једно око, него на оба, па је овога пута још више превазишла своје обећање. „Али су награде, прва од 5000 динара, пет других по 1000 динара и десет награда по 500 динара раздељене по најприближнијим резултатима”.

Главну згодитак је приписан Јосипу Ружићу, носачу из Пласа (као ближе одредиште наведено је: Хрватско Приморје), јер је једини погодио крајњи исход и резултат на полувремену једне финалне утакмице. Конкордија је добила обе са по 2:1 (у првој, у Сплиту, било је 1:0 за њу, а у реваншу, у Загребу, у првих 45 минута једини гол су дали гости).

„Остали читаоци нису погодили тачно ни једну утакмицу. Пет других награда добили су они читаоци који су погодили резултат једне утакмице, али им резултати полувремена нису најтачнији”. Тако је по 1.000 динара поклоњено: трговцу Ивану Рогуљи из Новог Сада (Косте Трифковића 2), инжењеру Александру Ржевском из Пожаревца (рудник Кленовник), посл. пом. Фрањи Шаусу из Земуна (Краља Петра 10), Мартину Хохштајну из Ретфале (кућни број 87) и ученику III разреда из Београда Шабетају Алмузлину (Вајфертова 3).

Са по 500 динара су чашћени: абитуријент Трговачке академије из Земуна Ђока Иванчевић (Краља Петра 10), чиновник из Београда Сергије Бочагов (Милоша Великог 53), пекар из Кучева Илија Зотић, учитељица из Новог Сада Анушка Остојић (Штросмајерова 10), кућаница из Андријеваца у Славонији Марија Пишл, домаћица из Ниша Даринка А. Калабић (Првовенчаног Краља 42), хазенашица из Загреба Боса Абрамовић (Рибњак 28), студент права из Загреба Фран Тучан (Котурашка 73), дуванџика из Београда Јелена Перуковић (Царице Милице 15) и ђак из Загреба Павао Хршак (Радићева (Дуга) 52).

Највише гласова у празно

Од учесника наградне игре 1930. највише их је веровало (4.492) да ће светски прваци да постану – Американци!? У Уругвај, домаћина турнира и победника на претходне две Олимпијске игре, 4.079, у тим састављен од Срба (зато што је седиште савеза те године премештено из Загреба у Београд хратски клубови нису пустили своје играче да играју за Југославију), 4.016, а у Аргентину 3.782.

Највише читалаца је 1932. сматрало да ће београдска Југославија да буде првак државе (27. 643). Други по броју гласова је био њен „вечити ривал” БСК (18.759), трећи Хајдук (5.893), четврти Грађански из Загреба (2.391), пети БАСК (320), шеста Конкордија (102), седма Викторија из Загреба (83) и осма Војводина (34).