Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
БИСЕРИ ПРИРОДЕ

Чари Мокре Горе

Површина од 10.813 хектара обухвата мокрогорску и део креманске котлине, југоисточне области Таре, северозападне огранке Златибора и превој Шарган који се препречио између ове две планине
(Фото Завод за заштиту природе)

Парк природе „Шарган – Мокра Гора” у летњој сезони посети више од 80.000 туриста. Наиме, толико их се на „Шарганској осмици” вози „ћиром” ради „забаве, сербез одморишта и уживанције”, како је, крајем 19. века док још ни „гвоздени пут” (пруга) није постојао, предвидео пророк Милутин Тарабић из суседног села Кремна.

Све је почело тако што је прво, на иницијативу Завичајног удружења Мокрогораца, 2003. обновљен  део старе „ћирине” пруге уског колосека на траси Ужице - Сарајево, која је 50 година отварала врата у свет Мокрој Гори, пре него што је 1974. угашена.

Онда је на овом локалитету 2004. Емир Кустурица снимао филм „Живот је чудо”, допало му се место па је на оближњем брду Мећавник купио земљу и направио Дрвенград или, како га мештани називају – професорово село које је постало и културолошка и туристичка атракција.

Потом је 2005. Завод за заштиту природе издао Решење о претходној заштити подручја Шаргана и Мокре Горе да би се очувала природа и предели око Шарганске осмице. Уредбом Владе 2008. заштићени предео од изузетног значаја проглашен је за Парк природе „Шарган - Мокра Гора”. Његова површина од 10.813 хектара обухвата мокрогорску и део креманске котлине, југоисточне површине Таре, северозападне огранке Златибора и превој Шарган који се препречио између ове две планине.

„Шарган - Мокра Гора стављена је под заштиту ради очувања и унапређења разноврсности и лепоте предела, богатства дивљег биљног и животињског света, а посебно очувања угрожених, ретких и ендемичних врста и високих, старих шума црног и белог бора, очувања и одржавања квалитета воде, ваздуха и земљишта, објеката народног градитељства, ‘Шарганске осмице’ и етно-комплекса ‘Дрвенград’ и примера и облика традиционалног начина живота, планског уређења простора и одрживог развоја туризма, пољопривреде и шумарства, а у интересу науке, културе, образовања и рекреације,” стоји у образложењу.

Захваљујући заштити стало се на пут бесправној градњи, али и руднику никла.

(Фото ЗЗПС)

Министарство рударства и енергетике одобрило је 2004. компанији „Динара никл” да се на територији Мокре Горе бави геолошким истраживањима никла са намером да касније на тој локацији отвори рудник.

Председништво Српске академије наука и уметности тада је издало саопштење, које је потписао председавајући Никола Хајдин, у коме је упозорило надлежне да одлуке о трагању за рудом никла не треба доносити без консултација са научним институцијама. Из САНУ су подсетили на истраживање академика Драгомира Виторовића: „Анализа је показала да таква одлука доноси далеко већу штету него корист, јер већ геолошка истраживања у предвиђеном обиму – а да се не помиње њихово подизање на полуиндустријски ниво, озбиљно угрожавају флору и узнемиравају фауну, нарушавају изглед подручја и деградирају основне природне вредности и ресурсе, као и да експлоатација сличних, сиромашних руда, претвара зелене површине у Месечеве пејзаже”. САНУ је такође упозорио на то да се „у већини развијених земаља прљава технологија преноси у недовољно развијене земље.”

(Фото Милан Јанковић)

Кустурица је тада изјавио за Ројтерс: „Свим средствима ћемо одбранити ово девичанско земљиште од оних који би да униште природу, покупе паре и побегну”.С правом, јер заштићено подручје захваљујући специфичној геолошкој подлози и клими насељава разноврсан биљни и животињски свет. Присутно је више од 700 врста биљака. То пре свега подразумевало бујне четинарске шуме. У месту Јејињак расте џиновска јела висока више од 50 метара, пречника 1,30 метара. У крошњама дрвећа се вешто скривају велики тетреб, орао змијар, планинска сеница, укупно 60 врста птица од којих је 58 заштићено по разним основама. У шумама овог краја је дом дивокоза, видри, вукова, медведа…

(Фото ЗЗПС)

Међу објектима геонаслеђа по атрактивности се издвајају кањон Белог Рзава, клисура Сувог потока, прераст Ђавоља пећина и Хајдучка пећина, вртаче на Љутом пољу, тресаве Врачарића језера. Брзаци и водопади Велики и Мали Скакавац на реци Камишни плене.

Мокрогорски крај баштини и редак природни драгуљ – лековите воде Најпознатији извор „Беле воде” случајно је откривен, после изливања Камишине 1994. Зову га и извором Светог Јована Крститеља. Сада се овде налази и прелепа црква посвећена овом свецу. Затим „Радованова вода” која је слана, сумпорна „Глишова вода”...

Интересантни су налази фосилних остатака корала, морских звезда, шкољки… праисторијског мора Тетиса.

Уређеним пешачким и бициклистичким стазама, дужине 150 километара, може се обићи велики део Парка кроз који је у римско доба водила калдрма.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Митра
Наши природни ресурси су на земљи и нема потребе копати под земљом и тражити благо које нам је већ дато на дохват руке. Мећавник треба да буде узор како се користи "рудно" богатство и наук како се исто брани.
Radomir
Kada se pomene Šargan setim se mog dede Dragutina Bovanovića, mašinovođe, koji je vukao ćiru čuvenom osmicom. Mokra Gora, je za mene nerazdvojna od Emira Kusturice, koji neprestano sanja i ostvaruje svoje prelepe snove.
Наша а светска
Људи чине посао!!! Речице Старе планине су одбрањене као што се на Мокрој гори не копа руда никла. Шта ће бити са манастиром Троношом и реком Дрином кад Рио Тинто почне да експлатише рудник литијума?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.