Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
У СУСРЕТ САВИНДАНУ

Заблистала дуго чекана светиња

Уређење унутрашњости Храма Светог Саве коначно је убрзано последњих година и ни пандемија није омела да се лане пред верницима појави монументални мозаик, осликан на укупно 15 хиљада квадратних метара
Храм Светог Саве (Фотографије Станко Костић)

После више од сто година ишчекивања, православни верници коначно ће моћи да кажу да су у част најомиљенијег српског свеца приведени крају радови на храму посвећеном делу и имену Светог Саве.

Крајем прошле године урађен је велики посао, најтежи радови су коначно завршени. После вишегодишњег труда постављен је мозаик на 15.000 квадратних метара сачињен од 50 милиона коцкица. Поред српског, црквенословенског и грчког писма, сада су видљиви мотиви посвећени српском архиепископу, као и неки који су јединствени у православном свету.

Градитељски изазов

Крајем осамдесетих година прошлог века, док је још био у изградњи, а Београд истакао кандидатуру за Летње олимпијске игре 1992. године, међу знаменитостима које је тада обишао први човек Олимпијског комитета био је и храм на Врачару. Председник МОК-а Хуан Антонио Самаран, у пратњи наше делегације, ушао је у храм, погледао у високе голе зидове, у огромну куполу и упитао јетко: „Када ће ово бити готово, за сто година?”

Београд је глатко изгубио трку за организатора од Барселоне, наравно, не само што храм није довршен, већ због много важнијих разлога, ситуације у којој се цела тадашња држава нашла, али се макар ово Самараново пророчанство није обистинило. Додуше због санкција и распада СФРЈ, недостатака финансијских средстава, изградња је трајала много дуже него него што се тада планирало, али три деценије касније можемо рећи да кад се нешто започне оно се уз добру вољу и приведе крају, ма како тешкоће биле велике.

Није био Храм Светог Саве најтежи градитељски изазов, има црквених објеката који су били захтевнији за градњу, али је по нечему врачарски храм ипак изузетан и специфичан. У суштинском смислу Храм Светог Саве изузетан је неимарски подухват, јер његово подизање прати важна дешавања у српском народу у последњих више од стотину година, па је ова црквена грађевина дубоко духовно испреплетана с историјским судбином Србије.

Историјат изградње препун је неочекиваних обрта, радови су почињали уз велике наде, а затим би уследиле неке нове историјске прилике које би натерале да се одустане и чекају боља времена.

На месту где су спаљене мошти Светог Саве подухват изградње започео је још давне 1895. године. Темељи су постављени између два светска рата, а до немачке окупације били су подигнути само главни стубови. Од грађевинске документације током рата спасен је само нацрт захваљујући Александру Дероку, који га је на време закопао у свом подруму. Остало је упамћено да је било и спорова око архитектонских решења, да би се на крају краљ Александар одлучио за пројекат с неовизантијским стилом и по угледу на Свету Софију.

После Другог светског рата настало је ново време када се на веру није гледало благонаклоно, тако да је тек 1984. године добијена сагласност за нови почетак. У мају 1985. одржана је света архијерејска литургија, којом је свечано обележен наставак радова на челу с архитектом, професором Бранком Пешићем.

Деведесетих година двадесетог века храм је добио своје спољне обрисе са златним крстом на врху. Због недостатка новца радови су поново прекидани. У јесен 2003. године храм је споља завршен, обложен белим мермером и гранитом, а онда је уследило дуготрајно уређење ентеријера, које је убрзано последњих година. Напокон, лане је осликан и мозаик на укупно 15 хиљада квадратних метара, а пре тога осликано је две хиљаде квадрата мозаика у крипти.

Мозаици израђени по руској техници

Храм је живописан у византијском стилу. Фреске се налазе у просторијама где се свештеници одевају, на зидовима звоничних кула и на још неколико изолованих целина.

По речима владике Стефана, старешине храма, мозаик је рађен у техници која се примењује у Русији, од природних боја и стакла, печењем тог стакла на високим температурама.

У средишту Христос Пантократор

У храму постоје три олтара, од којих је главни посвећен Светом Сави, а десно од улаза налази се олтар посвећен Ермилу и Стратонику, првим хришћанским мученицима на територији Београда, док је трећи олтар посвећен деспоту Стефану Лазаревићу, који је Београд учинио престоницом. Главни печат унутрашњости даје монументални Христос Пантократор, који наткриљује олтарски простор, а највећу површину на јужној, северној и западној страни заузимају три новозаветне сцене Васкрсења, Рођења Христовог и Успења Богородице.

Осамнаест позлаћених крстова

За храм се вежу бројне градитељске занимљивости па је тешко све и набројати, али да наведемо неколико: у приземљу и на галеријама Храма Светог Саве може да стане 10.000 верника, три хорске галерије могу да приме по 700 хориста. Унутрашња висина од пода до куполе је 65 метара, а спољна висина с крстом 79 метара. Храм има укупно 13 купола, осамнаест позлаћених крстова, у западним звоницима уграђено је 49 звона чија је укупна тежина око 24 тоне.

Ризница и гробна црква

У подземној етажи изграђене су крипта, ризница и гробна црква Светог кнеза и мученика Лазара, а када би се рачунало, електроинсталације, водовод, канализација, вентилација и климатизација у храму били би довољни опслуже један мањи град.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan Subotic
/ispravka/ Srbija godisnje gubi 45.000 ljudi, krajem veka svi preostali stanovnici ce moci da budu sahranjeni u porti crkve ili ispod spomenika. Bolje da se i tim parama i sa jos mnogo vise sredstava podstaklo stanovnistvo da ne bezi iz zemlje.
Milan Subotic
Srbija godisnje gubi 45. veka svi preostali stanovnici ce moci da budu sahranjeni u porti crkve ili ispod spomenika. Bolje da se i tim parama i sa jos mnogo vise sredstava podstaklo stanovnistvo da ne bezi iz zemlje.
Doris
Hram Svetog Save, spomenik Stefanu Nemanjiću, konačno posle 80 godina se Srbi vraćaju i konačno se posvećuju sebi i svojoj istoriji !!! Dosta i predugo je bilo šinjela sa rukama na zadnjici!
Коста
Да, заиста лепо је то. Кам' лепе среће да се враћају и свом писму.
Marija Stupatic i prijatelji
FANTASTICNO......FANTASTICNO.....Srbi budite ponosni na - ovo delo i vasu Veru!!!
Daca
Nasa lepotica.Stub.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.