Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Инфлација, економске теорије и зановетна емпирија

​Највеће светске штампарије, оне у САД и ЕУ, могу штампати новац разливајући га по свету, размењујући шарену хартију за реална добра, задужујући наивне државе и смањујући ризик да вишак новца изазове високу домаћу инфлацију

Можда економија и није тако јадњикава наука како је то у 19. веку мислио Томас Карлајл. Може бити и да је чувени економиста Џон Галбрајт био превише самоироничан када је рекао да је академска, теоријска економија изузетно корисна … да економистима обезбеди запослење. На сличној ироничној линији могло би се рећи да је економија друштвена наука која пати од уображења да је егзактна само зато што своју голотињу скрива користећи математички инструментариј. Са финансијском кризом из 2008. године, а поготово са економским догађањима током 2020, отпао је и последњи смоквин лист заблуда о егзактности економије. Нигде се то не види тако јасно као у монетарној сфери.

Сваки економски ђак-првак је научио да прекомерно штампање новца мора довести до високе инфлације, те да је пут од штампарске пресе до раста цена кратак и да се прелази веома брзо. Тако је у теорији. Али зановетна емпирија се често и грубо шали са ученим теоријама и елегантним економским моделима. Упркос невиђеном штампању новца које је у западним државама почело још 2008. године, а у Јапану још од 2001, инфлације већ годинама нема. Финансијска тржишта се тренутно кладе да је још задуго неће ни бити. Истовремено, државе откривају да се могу задуживати много више него што их теорија учи и да за то, бар за сада, неће бити кажњене растом трошкова задуживања. Како објаснити ове „дефекте” непослушне емпирије?

Прво објашњење полази од тога да штампање новца неће довести до инфлације када су привредни капацитети недовољно искоришћени и када нема пуне запослености. Привреда има простора да на повећану тражњу стимулисану штампањем новца одговори повећаном производњом и понудом. Ово објашњење је тек скорашњи уступак емпирији. Одбацујући кејнзијанство, економски идеолози су се до јуче клели да штампање новца не подстиче ни тражњу ни економску активност, већ само раст цена.

Друго, централне банке могу штампати новац а да то штампање новца не утиче на тражњу и цене. То се дешава када пословне банке не повећавају битно своју кредитну активност и седе на резервама тог наштампаног новац. Ово је много лакше у периодима ниских камата када су трошкови „непласирања” пара релативно ниски. У таквом амбијенту ефекат штампања новца сличан је пумпању пробушене гуме.

Треће, највеће светске штампарије, оне у САД и ЕУ, могу штампати новац разливајући га по свету, размењујући шарену хартију за реална добра, задужујући наивне државе и смањујући ризик да вишак новца изазове високу домаћу инфлацију.

Четврто и можда најважније, вишак новца може завршити на оним тржишним сегментима чије цене не улазе у обрачун инфлације. На пример, раст цена некретнина не улази у обрачун инфлације. (Ефекат раста цена некретнина се може, али и не мора, одразити на пораст цена закупа који улази у обрачун инфлације.)

Још важније, када су каматне стопе ниске, када постоји огроман вишак новца у оптицају и када привреда стагнира, финансијски сектор улази у нови циклус шпекулативне хистерије. Новац се тако усмерава ка тржишту хартија од вредности чије цене расту. Ни тај раст не улази у обрачун инфлације.

Иако привреде стоје лоше, данас и очајно, иако су најразвијеније економије годинама у стању стагнације, берзански индекси ни изблиза не рефлектују ту тужну чињеницу, иако би, сходно теорији, то морао бити случај. Уместо чувеног берзанског процеса који се научно зове „откривање цена”, на сцени је процес у коме централни банкари откривају да им је пре свега стало да сачувају и увећавају богатство својих пријатеља, правећи се да брину о свима нама.

Да ли све ово значи да више нема опасности од инфлације, да државе могу трошити колико им падне на памет, да централне банке могу штампати онолико новца колико то желе и каматне стопе довека држати око нуле? Да ли смо то на прагу нових економских теорија? Не. Ђаво ће, у овом или оном облику, дођи по своје. Економске границе постоје, али нису тамо где су их до јуче самоуверени експерти научно и аксиоматски цртали.

Кључно је разумети да су државе, поготово државе у развоју, деценијама оковане климавим економским теоријама снажног идеолошког и интересног набоја. Србија је, на пример, уместо да анализира стварност, своју и туђу, преписивала стране књиге, слушала стране саветнике и њихове домаће гласноговорнике. Копирајући политику развијених држава Србија је тихо убијала своју привреду и на погрешним премисама градила економску политику. А ефикасна економска политика се не гради на теорији и доктринама. Она почива пре свега на емпиријским анализама и на активној развојној политици која методом пробе и грешке тражи оптимални модел развоја.

Економиста

https://nkatic.wordpress.com/

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Janko
Zamolio bih autora da napise analizu desavanja oko frilensera. To su ljudi koji donose stotine miliona EU u drzavu, drzava je mogla napisati normalan zakon, dati im doprinose ako ih vec placaju ali umesto toga ona se okomila na njih. Da li su im to trazili strani investitori, drzava je ostala bez novca, znaju da njihovi clanovi stranke nisu frilenseri pa im se moze... Ne razumem zasto im drzava uteruje mrznju prema Srbiju u glavu, to su mladi i sposobni ljudi, moglo se to lepsi nacin resiti.
Stefan Savić
Molim autora za tekst o koristima i manama ulaska u EU.
nikola andric
Paradoks ''monetarnog pariteta'' . I u matematiki postoje paradoksi teorije skupina. Kad su skupine ''prevelike'' pa obuhvataju sve ne moze da se zna o cemu se govori. Stampanje novca u Americi i EZ dovodi do zabune kako videti' vrednost novca i kontekstu inflacije? U staroj politickoj ekonomiji se reazlikvalo izmedju ''cene'' i ''vrednosti''. Ta razlika je napustena u neo-klasicnoj . ''Cene'' su postavljene u okvir ''ponude i traznje'' pa tako uveden ''zacarani krug''. Gde ces dinare?
straja
Svi znamo sve o EKONOMIJI,MATEMATICI...i tako to a da li vam je poznata ova "lema"... I beskonacni(matematicki)redovi imaju KONACAN ZBIR!!! S L E D I.....!! Tek toliko da znate da su mogucnosti MUCKANJA svim i svacim NEOGRANICENE ali sa KONACNIM rezultatima!!!
Pogled sa strane
Katić je rekao “car je go”. Sada će mnogi progledati. Saradjujem sa malim “start up”om koji ne pravi pare i bio sam zabrinut za njihovu sudbinu u ovom kriznom vremenu. Objasnili su mi da nemaju problema sa novcem jer je toliko para u opticaju da je najveći problem onih koji ga imaju kako da ga potroše. Treba samo znati kako ga uzeti. Katić je rekao još jednu veliku istinu: “ekonomisti kopiranti”, koja tako lepo odslikava srpsku domacu scenu. Sve znaju a rezultata nema.
Branimir
Ako nema inflacije, kako se zove pojava rasta potrošačkih cena (Consumert Price Index - CPI) ? Po potrošačkim cenama ono što je 1913. koštalo $0.99 , koštalo je oko $1.82/2003, $2.02/2007, $2.33/2013 i $2.39/2016... trend se nastavio, siguran sam. Zlatni Dolar iz 1913. se od napuštanja zlata i prelaska na falsifikovanje, kao što vidimo, topi k'o sladoled u avgustu. To što se cedi, oliže država. Tojest, potkrada nas uporno, decenijama. Od onog zlatnika iz 1913. ni pola nije ostalo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.