Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хрватски суд отео Југобанци још 700 милиона евра

Сви досадашњи захтеви српском правосуђу за признање хрватских пресуда представљали су само припремање терена за последњу одлуку из Сплита, каже адвокат Иван Симић
Зграда некадашње банке у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Трговачки суд у Сплиту одузео је Југобанци из Београда 700 милиона евра у посебном стечајном поступку, а такву пресуду потврдио је јуче и Виши трговачки суд Републике Хрватске у Загребу, сазнаје „Политика”. То је последњи и најјачи ударац на имовину српске банке која је у Хрватској имала неколико великих филијала и била давалац огромних кредита хрватским институцијама и предузећима, међу којима је, између осталих, Бродоградилиште „3. мај” у Ријеци.

У образложењу се наводи да је у посебном секундарном стечајном поступку утврђено потраживање Министарства финансија Републике Хрватске над имовином стечајног дужника Југобанке, у износу од 5,8 милиона куна, и то „на темељу Уредбе о претварању девизних депозита грађана код банака у јавни дуг Републике Хрватске”. Досуђени су и трошкови поступка у износу од 21.000 куна.

Иако су заступници Југобанке нагласили пред судом у Сплиту да ова банка већ три деценије није могла да управља својом имовином у Хрватској, која не поштује Споразум о питањима сукцесије, као и упркос чињеници да се главни стечај води пред судом у Београду, хрватско правосуђе је доследно спровело отимање имовине правних лица са седиштем у Србији.

Иако Хрватска дугује Југобанци, а не обрнуто, суседна држава је већ неколико пута послала у Београд решења о наплати трошкова за суђења у Загребу.

Као што смо већ писали, Привредни суд у Београду је неколико пута донео решење да не призна страну судску одлуку, а коначну реч о томе даће Привредни апелациони суд. Сада ће на наплату стићи и трошкови поступка у Сплиту.

– Отварање „посебног” (секундарног) стечаја над имовином Југобанке у Хрватској, спорно је само по себи. Током трајања овог стечаја у Хрватској, није пронађена никаква имовина Југобанке од које би се могла формирати стечајна маса, управо из разлога што је конфискована сва имовина коју је Југобанка поседовала у Хрватској, било у погледу непокретности, било у погледу потраживања по основу пласмана или депозита – каже адвокат Иван Симић, један од заступника Југобанке и стручњак за питања сукцесије.

Неколико пута је и на саветовању судија Србије, у организацији Врховног касационог суда, истицао да ће се српско правосуђе кад-тад суочити са пресудама које стижу из Хрватске као резултат озакоњене конфискације и непоштовања Споразума о сукцесији. Наглашава да је парница против „имовине Југобанке” у Хрватској, за коју није утврђено да ли уопште постоји и у чему се састоји, само још једна исфабрикована одлука у једној врсти хибридног правног рата који хрватско правосуђе води против српске имовине.

– Управо последња одлука Високог трговачког суда учврстила ме је у овом уверењу. Захтеви за признање хрватских пресуда, којима је отета имовина Југобанке, како би се наплатили трошкови „отимања” Хрватској, представљају само „припрему терена” за признање ове последње одлуке вредне 700.000.000 евра. Kада ће ова одлука доћи на признање пред српски суд, само је питање времена, а српско правосуђе је свесно ове чињенице која је предочена на саветовању Врховног касационог суда 2018. године – наводи Иван Симић.

Указује да је хрватски суд у најновијој пресуди учинио још један преседан – тиме што је ставио ван снаге решење о извођењу доказа и донео пресуду без иједног изведеног доказа.

– Свакако је значајно за саму судску праксу то што је суд у Сплиту одбио да уопште одлучи о приговору застарелости. Не могу да искључим да се у претходном поступању дела српског правосуђа, које на силу жели да призна одлуке хрватског суда, стичу одређена обележја, која су у директној вези управо са будућим захтевом за признање ове судске одлуке, нарочито што је у оквиру правног поретка Републике Србије могуће признати одлуку о одузимању српске имовине у Хрватској, а која је у директној супротности са одлукама српског правосуђа којима је хрватским предузећима „додељена” имовина у Србији – закључује наш саговорник.

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ДбР
5.8 милиона куна је око 770 хиљада, а не милиона евра.
Almeida
@Zoran Isto tako je Investbanka Beograd opljačkala preko 40 000 deviznih štediša u Tuzli (BiH). Mnogi od njih su već skoro 30 godina građani Srbije. Međunarodni sud u Strazburu je donio presudu i naložio Republici Srbiji da mora vratiti otete devize, sa kamatama, ali država Srbija to godinama ignoriše. Lopovi nemaju nacionalnost.
Мило
Jugobanka,to je bila banka u koju sam imao povjerenje.Све пошиљке које сам из Њемачке слао у моју земљу,стизале су на вријеме и примаоци су их добивали на руке,без бирократије.Штета што је више нема.А ето,сад ћитам,краду је.
Иван С. Белић
@ Jelena, а знате ли ви колико некретнина наших судија, адвоката и у опште експонираних личности у политици и друштву има у Хрватској, на Јадрану. И то им се не дира али се зато наплаћује кроз апсурдна потраживања и тако систематски поткопава држава Србија. Ово само показује да Србија није независна јер наш правни систем не служи сопственој земљи а држава са тим не сме да се обрачуна !
Нафташ
Па добро, је ли сада треба да окренемо други образ? Тон овог чланка је као позив на капитулацију без борбе! Чак и наслов је дат у прошлом времену, као да је ово гећ готова ствар! Зар се ово, као и сличне "непристрасне" пресуде хрватских судова, не може терати до Стразбура?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.