Недеља, 17.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Зоран Миливојевић за „Политику”: Победити себе

Борба између два дела личности која се налазе у унутрашњем конфликту део је свакодневног живљења, али ако се он тиче неког веома важног животног питања и ако траје сувише дуго, може постати патолошки
(Срђан Печеничић)

Често људи који размишљају о себи или о некој другој особи доживљавају људско биће као једну целину која се увек понаша доследно. У стварности су људска бића много комплекснија. То се најбоље види када дође до неке врсте „унутрашње борбе”, када се особа „бори сама са собом”.

У оваквим ситуацијама морамо се запитати ко се бори с ким, то јест против кога. Борба са собом је заправо борба између два дела личности која се налазе у унутрашњем конфликту. Било да један део нешто жели, а други је против тога, било да два дела желе различите ствари, реч је о унутрашњој динамици која се често појављује у животу.

Сметња у систему

Унутрашњи конфликт није сам по себи патолошко стање, већ је део свакодневног живљења. Он може постати патолошки ако се тиче неког веома важног животног питања и ако траје сувише дуго. Из ових дуготрајних, патолошких конфликата може се развити неки други облик психопатологије. Међутим, обични унутрашњи конфликти су део онога што је Фројд назвао „психопатологија свакодневног живота”. Они немају моћ да развију неку патологију, али појединцу могу загорчати живот.

Данас на људску психу гледамо као на систем чији је један део у несвесном и који нам због тога није познат. Када бисмо реч „систем” превели с грчког, добили бисмо речи „састав” или „сустав”. Према томе, систем је скуп одређених делова који су стављени у једну целину у којој складно обављају своје функције. Појава унутрашњег конфликта унутар система значајно омета рад система, тако да људи који проживљавају унутрашње конфликте сами процењују да не функционишу најбоље. Унутрашњи конфликт је сметња и зато је потребно уклонити га на неки начин.

Многи људи на унутрашњи конфликт гледају као на борбу добра и зла, то јест на борбу доброг и разумног дела своје личности и оног другог, лошег и неразумног дела. Тај други део може се односити на импулсивну реакцију; нежељену емоцију; неприхватљиву жељу; лошу навику; неку зависност; песимистичне мисли итд.

У тој борби циљ је да добар и разуман део превлада онај други, неразумни и лош. Иако је некада сасвим исправно обуздати себе, проблем с којим се суочавају људи у овој унутрашњој борби је да је лош и ирационалан део особе често веома снажан, напуњен енергијом. Његова енергија обично долази од неке ирационалне емоције, жеље или мотива. Познато је да ирационално размишљање и замишљање производи много више снажних емоција, него што производи разумно размишљање.

Последица свега тога је да многи доживљавају свој унутрашњи конфликт као борбу рационалног и емотивног у себи, при чему доживљавају да емотивно има већу снагу. Ова подела је погрешна јер поред ирационалних постоје и рационалне емоције, када, на пример, особа осећа оно што треба, када треба, према коме треба.

Да бисмо боље разумели начине разрешавања унутрашњег конфликта узмимо пример удате жене, мајке двоје деце, која воли свог мужа и своју породицу, али која је приметила да се заљубила у колегу на послу. Она је своју заљубљеност доживела као нежељено стање, као претњу свом изграђеном начину живота. У покушају да потисне и „победи” своју заљубљеност, она је отворила разне дилеме у себи. Последица је да се неколико година борила са својом заљубљеношћу, а да је резултат те борбе био промењив.

Договор са собом

Други модел решавања унутрашњих конфликата, а који није унутрашња борба, полази од тога да и онај други, нежељени део, у горњем случају заљубљеност, има неку своју унутрашњу логику и сврху, можда и добру намеру. У другом, сличном примеру, госпођа је кренула да истражује зашто се уопште појавила заљубљеност и запитала се коју њену унутрашњу потребу задовољава та заљубљеност. Одговор до којег је дошла јесте да јој је живот постао досадан, да се свео на рутину, да одавно није осетила страст, да нема довољно забаве. Уместо да се бори са својом заљубљеношћу, она се одлучила да поправи свој брачни живот, да почне да брине о својој потреби за забавом, да се подсети на оно што заправо жели у животу. Не само да је њој било боље, већ и члановима њене породице.

Уместо модела „борбе са собом” некада је много боље применити модел „договарања са собом” уз истраживање дубљих разлога за појаву оног „лошег” дела себе. Унутрашњи конфликт јесте одличан увод за такозвани рад на себи.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mama
Naslov teksta je “pobediti sebe”, zaljubljenost udate zene je samo primer ali ocigledno ste se svi u tome pronasli sto govori vise o vama nego o tesktu. Zreli ljudi koriste model “dogovaranja sa sobom”, svako dublje preispitivanje sebe i svojih postupaka dovodi do zdravog resenja konflikta. Sto se brakova u Srbiji tice, srz problema je veoma cesto u pogresnim razlozima za ulazak u isti, posle se svi kao iznenadjuju sto nema ljubavi, postovanja a realno nema ih od samog pocetka.
Jasna Živković
Mene zanima šta ćemo ako je obrnuto, ako je žena ta koja je slobodna,a muškarac je u braku i zaljubljenost je obostrana. G din istražuje zašto se uopšte pojavila zaljubljenost i pita se koju njenu unutrašnju potrebu zadovoljava ta zaljubljenost. Odgovor je da život postao dosadan, da se sveo na rutinu, da odavno nije osetio strast, da nema dovoljno zabave. Umesto borbe sa svojom zaljubljenošću, on se odlučuje da popravi svoj brak. Šta ćemo onda sa zaljubljenošću, koja se javila kod dvoje?
Kaja
Nisam sigurna da li ste vi sad razocarani sto je muskarac ipak izabrao brak?....i jos nesto..nije sigurno bio zaljubljen....znam.
Dane
Dobro pitanje. Upravo u toj situaciji sam.
stvar jake bioloske potrebe
Svi iz zivotnog iskustva znamo da ima i zena i muskaraca sa veoma velikim seksualnim potrebama. Nikakve obaveze ne mogu ih spreciti da nonstop nalaze partnere za seks. Cesto se to nastavlja i u poznim godinama kad to ponekad dovodi i do komicnih situacija. Niti njih nesto brine niti imaju unutrasnji konflikt. Zive pravo i zdravo ne brinuci za one oko sebe koje su svojim aktivnostima povredili.
nastavak
Ako zena ima vise vremena, ako ima takva interesovanja, ona ce se mozda ali zaista u malom broju upustiti u neku ljub. aferu. To bas i NEma mnogo veze sa "podvojenom" licnoscu. Ima dosta veze sa biologijom, licnoscu, ali i materjalnim stanjem. Zene koje imaju mogucnosti, mozda imaju i ljubavnike..mozda. Rogonje moraju da cute i da se prave Tose zbog dece. Ali neverstva zena u kasnijim godinama su u manjem broju nego sto je to slucaj sa muskarcima. Mislim da to NEma veze sa podvojenom licnoscu.
MP 1
Meni je ovo izvinite smesno..a i neozbiljno. Ali hajde ovako, kao zena u godinama koja znam mnogo zivotnih prica. U Srbiji su ceste veze van brakova, cesti su i razvodi. Meni je to cudno jer razvod NIJE lak a posebno je traumatican za decu koja rastu. Ali hajde o nama zenama. Postoje zene kojima je potrebno vise muskaraca i one se upustaju u veze van braka. U proseku zene koje rade, imaju muza i dvoje dece ne stizu da se bave same sa sobom sem ako neko a obicno to bude ili majka ili svekrva ne

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.