Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Половина минималца је највећа помоћ за мала предузећа

Економисти критике махом упућују на то што ће помоћ добити сви пензионери и грађани, а то значи и сиромашни и богати
(Фото Д. Јевремовић)

Помоћ пензионерима и грађанима од 110, односно 60 евра, превозницима 600 евра по аутобусу, исплата три пута по 50 одсто минималне зараде и веће гаранције државе за кредите привреди „костур” су нових мера које је држава спремила за ову 2021. годину, другу у којој трају последице пандемије на економију. Најавио их је пре два дана председник државе Александар Вучић, истовремено упутивши критику неким министарствима да нису дали допринос привредном опоравку. Колико су четири мере јасне толико је саговорницима нашег листа нејасно на кога је мислио. Шта кажу економисти на нови пакет помоћи?

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да се ради о великом пакету, али да би помоћ требало да добију они који имају већи пад привредне активности. Ко је погођен требало би више да добије и на тај начин мере би имале и већи ефекат.

„Добро је што ће помоћ добити превозници, јер јесу угрожени. Лоше је што помоћ добијају сви грађани, и они имућни и они сиромашни. Боље је да се помогне привреди, онима чија су радна места угрожена, сиромашнима. Има смисла овога пута помоћи и великим предузећима ако су угрожена, а то се види из пада прихода. Нема оправдања за помоћ ИТ сектору, телекомуникацијама, фармацеутској индустрији. Цене хране су скочиле на светским берзама, као и основних метала. Свим микро и малим предузећима помоћ треба дати, јер се не може, због скромних административних капацитета државе, проверавати ко је угрожен, а ко није”, сматра Арсић.

Још се не зна тачно колико ће вредети будући пакет помоћи, али је извесно да ће за помоћ свим грађанима и пензионерима бити потребно 400–420 милиона евра, каже он. Прошле године је за то било потрошено 600 милиона евра. Већи трошкови значе да ће вероватно бити продубљен минус у државној каси и да ће се премашити планирани ниво дефицита од три одсто БДП-а, а биће повећан и јавни дуг.

„Део пара ће се бити обезбеђен задуживањем, део вероватно од пара пристиглих продајом Комерцијалне банке, а део прерасподелом постојећих ставки у буџету. Могуће и на рачун јавних инвестиција које су врло амбициозно постављене. Да се рачуна на задуживање јасно је и по томе што се најављује да ће ниво јавног дуга достићи 61 одсто БДП-а. Прираст јавног дуга је прошле године био мањи, јер су трошене и паре депозита државе и концесије од Аеродрома. Тих 61 одсто није претеран ниво дуга и ништа се драматично не дешава када држава пређе тај ниво”, каже Арсић који нови велики пакет помоћи доводи у везу с изборима у 2022. години. Познато је у теорији да државе чак и у старим демократијама више троше пред изборе, а та експанзија подстиче раст БДП-а, али расту и дугови.

Љубомир Маџар, професор Економског факултета у пензији, сматра да је добро што ће држава да прошири гарантну шему и што ће прихватити већи ризик за одобравање зајмова, јер ће на тај начин олакшати банкама одобравање кредита. Оне су се стисле, постале конзервативне, јер је ризик велики, а када за њих ризик буде мањи зајмове ће моћи да добију и они сектори који до сада нису могли и њима ће бити олакшано преживљавање.

Што се тиче исплате три пута по 50 одсто минималца то има смисла за неке секторе попут саобраћаја, туризма, хотелијерства, јер ако се предузеће уништи треба пуно времена да се поново створи, али помоћ да не треба сви да је добију, јер нису сви угрожени. Селективност је неопходна мада – истини за вољу – где она постоји отвара се простор за корупцију тако да је то мач са две оштрице, каже он.

„Давање 110 евра пензионерима и 60 евра свим грађанима подједнако је нерационална мера као и прошлогодишња од 100 евра. Апсурдно и непримерено је дати исто и оном ко има пензију од 25.000 и оном са 125.000 динара. Ако је жеља да се ублаже социјалне разлике то се не ради ад хок мерама, већ системски”, каже Маџар.

Наш саговорник не зна која то министарства нису дала допринос расту БДП-а, али пошто се вакцинисао пре два дана има само речи хвале за ефикасност, организацију, услужност медицинских радника у Дому здравља на Новом Београду, а самим тим и за организацију Министарства здравља.

Ђорђе Ђукић, такође професор Економског факултета у пензији, каже да је реакција државе пожељна када је извесно да је дејство пандемије продужено и да се земље евро зоне, посебно Немачка као наш главни партнер, споро опорављају.

„Половина минималца је добро решење за мала предузећа, јер је то једини начин да она преживе. И у другим земљама се она ослањају на помоћ државе. Што се тиче давања помоћи свим грађанима, такозвани новац из хеликоптера, то има смисла јер се подстиче потрошња у условима када сви штеде због ограничења кретања. Али као економиста сматрам да помоћ треба да добију само угрожени. Зашто дати онима са натпросечним примањима кад је реч о новцу из јавних извора за који се држава задужује”, каже Ђукић.

Подсећа да сада могу да се искористе благодати јефтиног задуживања, јер Европска централна банка најављује да ће и ове и наредне године задржати нулту основну каматну стопу, а наставиће и са програмом откупа дужничких папира.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Penzioner u najavi
Nije mi jasno zasto se pomoc daje svim penzionerima. Pa zar ne bi trebalo sve te pare sada davati onim penzionerima kojima je 4 god. otimana penzija. Gradjanima koji su radili 40 i vise godina su nametnuti, em penali, em im je od tako penalima umanjenim penzijama, zakidano. A sta imamo sad? I neradnicima sa malim penzijama i onima koji su vredno decenijama radili isti iznos pomoci? A kada se otimalo, onda su neradnici bili postedjeni, a zakidalo se onima koji su dugo uplacivali velike doprinose.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.