Понедељак, 20.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Симбол света у покрету

Вода је у лирици граница која се прекорачује и тако спаја свој и туђи свет, каже Ана Вукмановић, ауторка студије „У трагању за извир-водом”
Дунав је својеврсна митска река Средње Европе (Фотографије Н. Марјановић)

Она даје живот, али и она га одузима кад побесни; мистична, онострана, мутна, бистра... – то је вода, најстарији елемент, који је постојао и пре стварања света. У студији Ане Вукмановић, „У трагању за извир-водом, Слике воде у јужнословенској усменој лирици”, (у издању новосадске „Академске књиге”), једна од кључних одлика воде јесте амбивалентност. Области истраживања ове научнице јесу фолклористика, поетика усмене лирике, антропологија и поетика простора. Суштинску дуалну природу воде она објашњава на следећи начин:

– Рекла бих да је сам човек, у свим временима, противречно биће и зато види свет као противречан. Томе треба додати да вода у природи заиста јесте променљива: јавља се у најразличитијим облицима, доноси плодност али носи и велику снагу разарања. Када човек живи са таквим несталним елементом, и када се сам бори са својим противречностима, чини се да ни у песмама није могао да пева другачије. Зато је киша росна, тиха, плодна када је неопходна за раст усева, али је мутна када је преобилна и усеве може да угрози, када је непогода од које се треба склонити. Ако се пева о реци која је мирна док је прелазе сватови идући по девојку, а која се усталаса када се сватови с невестом враћају својој кући, онда се пева о заиста непредвидивој реци, али и о напетости људи током свадбе као обреда прелаза. Тада младенци симболички умиру да би се поново родили у новом животу, на новом почетку. Слике амбивалентне воде спајају човекова искуства реалног света са експресијама његовог унутрашњег света ‒ каже Ана Вукмановић.

По њеним речима, вода се везује за различите бинарне опозиције. Она је горња, небеска, и доња, подземна, чиста и нечиста, жива и мртва, вода сећања и вода заборава...

– Међутим, воду још више у песмама одређује њена гранична позиција, тако се осим као небеска и подземна, најчешће појављује као земаљска. Она може бити место прелаза из једног света у други: момак преко воде долази девојци, невеста преко воде одлази у нову кућу, преко воде заљубљени траже срећну земљу где ће остварити (забрањену) љубав, ознака је прелаза у онострано, у свет мртвих. С друге стране, вода је део света куће и домаћег култа ‒ бунар, вода у центру града, у природи, недалеко од куће. Она је у лирици граница која се прекорачује и тако спаја свој и туђи свет. На крају, она остаје неухватљива и зато је често и симбол света у покрету и сталне промене – објашњава ауторка ове студије.

Да ли су и песме о води тако флуидне и многозначне, као што је и она сама, и какве емоције изражавају, питање је за нашу саговорницу.

– Усмену лирику посматрам као уметност речи, не смећући с ума њену везу са обредом. Као свака уметност, и усмене лирске песме су многозначне. И да, флуидне су. Оне се, као усмене, мењају током сваког извођења. Слике воде честе су у песмама, јер у својој разноликости пружају могућност да се њима искажу људске жеље, чежње, страхови, надања. Девојка жели да попут птице прелети преко мора и Дунава и изабере за себе драгог. Нада се да ће јој се преко мора вратити драги, боји се да пређе преко воде, на њој се зауставља и не може је прећи без помоћи, или пак има на води моћ и помаже момку при преласку. Када се на води догађају еротски сустрети, она је простор остварења жеље. Утопијски је простор када преко ње прогоњена девојка тражи уточиште бежећи од недрагог. На води се девојка суочава са смрћу, а утапајући се, спаја се са пејзажем и опрашта од живота и својих блиских... Будући да је лирски израз кондензован, пред нама се појављују тек заустаљени тренуци људских живота, обриси емоција – сматра Ана Вукмановић и додаје:

– Мене је занимало како слике воде функционишу у песмама, шта оне значе. Песме понекад описују обреде. На пример, додолске песме сведено упућују на опходе села с циљем изазивања кише, али било ми је занимљивије како оне дају само рефлексе тих обреда, као и митских представа. У лирици је све у наговештају. Када се, о зимском или летњем солистицију пева о коњанику који излази из воде или преко ње прелази, ми не видимо обредни контекст већ једну чудесну слику, која носи слојеве различитих значења. Када девојке на ранилу на води срећу јелена, када на Ивањдан иду иза горе по воду, када мајка одбија да дâ коледарима кћерку коју није за њих „хладном водом заливала”, када о Белој недељи коло игра на реци, пред нама се отвара свет емотивних напетости, егзистенцијалних криза, који нам тек наговештава обредну праксу.

Данас је вода за неке људе индустријски производ, али по речима Ане Вукмановић, постоје и они који су спремни да бране своје реке, водоизворишта... Она запажа да о сталној људској фасцијацији водом говори и савремена књижевност. Дунав је својеврсна митска река Средње Европе, Медитеран вечита инспирација уметницима који на његовим обалама живе, ка пределима залеђене воде крећу експедиције у „Ужасима леда и мрака” Кристофа Рансмајера, једно језеро обележило је живот јунака романа „Ми различити” Веселина Марковића, случајно или не, Комо је место егзистенцијалне кризе јунака истоименог романа Срђана Ваљаревића... Затим, закључује да на крају није важно да ли у води видимо биће, станиште вила, улаз у други свет, одуховљени елемент већ да је важно да знамо њену вредност и да смо спремни да је бранимо.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.