Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Отворена прва српска школа у Аустралији

Колеџ Светог Саве у Варовилу, под окриљем СПЦ, почео је с радом на Савиндан, а његова прва генерација ђака броји 32 ученика
Митрополит Силуан и премијерка Новог Јужног Велса Гледис Береџиклијан с директорком, учитељицама и ђацима на свечаном отварању школе (Фото Митрополија аустралијско-новозеландска)

Између жеље аустралијских Срба да отворе своју школу на далеком од матице Петом континенту и њеног остварења испречила се читава једна историја у коју су стали ратови у отаџбини, велика светска економска криза и на крају пандемија какву свет није видео у последњих сто година, да набројимо само оне најкрупније догађаје. Идеја наглас изговорена 1992, када је почео рад на пројекту градње школе, своју реализацију доживела је на Савиндан ове године. Зграду Колеџа Светог Саве, под окриљем Митрополије аустралијско-новозеландске Српске православне цркве, свечано је отворио, заједно с гостима државним званичницима, митрополит аустралијско-новозеландски Силуан. Тиме је довршио напоре у којима је учествовао и његов духовни отац и претходник на трону аустралијских митрополита, блаженопочивши владика Милутин. Он је био надлежни архијереј СПЦ на Петом континенту у време када је школски плац купљен и освештан, чин који је обавио 2004. патријарх Павле.

Ради се о 78 хектара великом имању окруженом шумом и природом, које је Митрополија аустралијско-новозеландска купила у предграђу Сиднеја, Варовилу, тада још неизграђеном, а данас врло пожељном и лепом месту за живот. Тако га, барем, у разговору за „Политику” описује протојереј-ставрофор Раде Радан, који је од 2002. укључен у градњу Колеџа Светог Саве и члан је школског одбора. Градњу школе помагали су многи, већином Срби, али било је донација и од Руса, Грка... Помоћ је стизала и у волонтерском раду. Отац Раде напомиње да је огроман део грађевинских радова обављен бесплатно, градња је можда ишла полако, али је зато школа почела с радом без дуговања и сада могу да се у потпуности посвете квалитету наставе и образовања. Под кровом светосавског колеџа је шест учионица, са школском кантином и пратећим просторијама, канцеларијама за администрацију.

– Имамо огромно двориште и по томе је школа јединствена у Аустралији. Ђаци су изоловани од градске буке, њихово окружење нису ауто-путеви, тржни центри, пумпе, већ шума и цвркут птица. Простор нам даје могућност да организујемо бројне спортске и друге активности на отвореном, а чим мало станемо на ноге, планирамо да направимо малу фарму где би ђаци могли да узгајају поврће, на пример. Да се мало одморе од технологије и врате природи, науче да кромпир не расте у супермаркету већ у земљи – каже отац Раде Радан.

У лепим тамноплавим школским униформама, с грбом колеџа на којем је крст са четири оцила и слоган „Пут у живот” (Path to life), свечаном отварању школе присуствовала је и прва генерација ђака Колеџа Светог Саве. Њих је 32 и похађају предшколско и први и други разред.

– Можда се неком то чини као скроман број, али почетак свих независних школа је сличан. Све ово је до пре два месеца изгледало као једно велико градилиште, али како смо отворили врата школе, тако се интересовање распламсало и већ имамо оне који желе да наредну школску годину похађају у овој школи. Садашњи ђаци већином су из српске заједнице, али има и оних који су из мешовитих аустралијско-српских бракова, из египатске заједнице православних Копта, а за нашу школу интересују се и они из румунске и македонске заједнице – прича нам отац Раде Радан.

На конкурсу за избор директора школе одлучено је да на челу прве српске школе у Аустралији буде Гркиња Ана Николау, за коју наш саговорник каже да има богато искуство и одличне референце будући да је годинама радила у најеминентнијим и најбољим школама. Такође, у колеџу, за сада, раде две учитељице, настава је на енглеском језику, али ће се учити и српски, као што ће ђаци кроз различите предмете имати прилике да се упознају са српском националном историјом, књижевношћу, музиком, уметношћу...

– Садашњи ученици имају различит ниво познавања српског језика: од оних који га одлично говоре, најчешће деце чији су се родитељи доселили у Аустралију, до оних који не знају ниједну реч и који су трећа или четврта генерација досељеника. Имаће прилике да овде уче језик својих предака, али треба да нагласимо да смо ми образовна установа која функционише у образовном систему Аустралије, нисмо школа језика. Наши ђаци морају да имају одређен ниво постигнућа и знања, чије стандарде постављају и проверавају тестовима државне комисије. С друге стране, желимо да се они упознају и са српским језиком, да остану у додиру с прелепом и богатом традицијом својих предака, да живе у нашој православној вери – каже протојереј-ставрофор Раде Радан.

А он из личног искуства најбоље зна колико је то важно. Не само као православни свештеник, већ и као рођени Аустралијанац и Србин који је на Петом континенту од својих родитеља учио и одлично научио језик својих предака: српски.

– Мој је отац, хвала Богу, и даље жив, има 98 година и само једном сам му се обратио на енглеском језику и тада сам добио жестоку грдњу због тога, коју сам добро упамтио. Ипак, треба схватити да је реалност да су деца ван куће највећи део дана, окружена енглеским језиком. Циљ наше школе је и да од њих направимо добре људе, да их образујемо и васпитавамо у духу хришћанских вредности. Дан у школи почињемо молитвом, али бисмо желели да наши ђаци живе своје православље, да буду добри људи, морални, породични, да не траже своју срећу у пролазним стварима, већ да гаје духовне вредности – истиче отац Раде Радан.

И ту негде почиње овај пут у живот, не само прве генерације ђака већ и прве школе у Аустралији: с вером у Бога, надом да ће мали ученици израсти у добре људе и љубављу према језику, историји и традицији завичаја, Србије.

Коментари41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Saša
Poštovani zanima me kako se može stupiti u kontakt sa tom školom. Prosvetni sam radnik bez posla i želeo bih da im pošaljem svoje podatke za eventualno zaposlenje.
srecno
[email protected] Mozete naci telefon i adresu na njihovom sajtu. Ime skole Sveti Sava, mesto Varovil-Sidnej, Australija.Pokusajte!
Никола Лакета
Освануо је најрадоснији дан Св. Сава 27.1. 2021.године,када је почела са радом српска школа,колеџ Св. Сава у Варовилу предграђу Сиднеја. Ово је најважнији дан за српску заједницу у Аустралији,првенствено за град Сиднеј и околину који има скоро 5 милиона становника. То има велику важност за српску заједницу регије Сиднеја. Коначно и Срби ће као остале заједнице имати своји школу у кој ће српска дјеца сицати знања из српског језика,историје и вјеронауке. Мало нас је данс,биће нас сутра више ...
Arandelu
Arandele, bravo! Moja deca, njih desetoro, ni ne znaju da su u Polineziji.
profa
ВЕРУЈЕМ ДА БИ ПЕНЗИОНИСАНИ ПРОФЕСОРИ МА ГДЕ БИЛИ ПОД ОКРИЉЕМ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ДАЛИ ЛИЧНИ ДОПРИНОС РАДУ ОВАКВИХ ШКОЛА. ЦРКВА ЈЕ ВОДИЛА БРИГУ О ДЕЦИ У ВРЕМЕ РАТОВА КАДА ЈЕ ЗЕМЉА БИЛА ПОРОБЉЕНА. ЗАХВАЉУЈУЋИ ЦРКВЕНО ШКОЛСКИМ ОДБОРИМА СПАШЕНО ЈЕ ИЗ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ОД ГЛАДИ 10.000 ДЕЦЕ И ОДВЕДЕНО НА СМЕШТАЈ У ВОЈВОДИНУ 1917. И 1918.
Milena Sovic
Nadam se da se u ovoj skoli nece deca pokatolicavati kao sto se to radi u Sveti Sava Academy u Chicagu. U toj skoli se slavi Sveti Valentin, deca veronauku slusaju na engleskom. Za pravoslavni Bozic se pevaju katolicke pesme. U bordu skole je zena koja je u nekoj Luteranskog crkvi i skoli aktivna. Ujutru se dan ne pocinje sa Oce nas, vec zaklinjanjem americkoj zastavi. (za sve ovo sto sam napisala imam meterijalne dolaze, snimke, slike i emailove).
integracija i asimilacija nije isto
[email protected] Niste razumeli Milenin komentar. Integracija je pozeljna za sve. Za nasu decu rodjenu u SAD je normalna,i neophodna. Ali ne i asimilacija, sto amerikanci odlicno "rade" , znaju da asimiliju emigraciju. Mnogi i ne osete kad su izgubili svoju veru, kulturu i ljubav prema domovini. U Americi je sve jednostavno, lako , moguce "Go and do it" i sve dok se ne dese godine kroz koje smo prosli, i shvatite da nasa zakletva ne vazi kad krenu avijoni, na nasu familiju, prijatelje i nasu zemlju.
Goran
Cenjena Milena! Škola se nalazi u SAD, radi po AMERIČKIM zakonimaZakletva američkoj zastavi je obavezna u svakoj školi u SAD i ja ne vidim u čemu je problem da se deca, koja su u nejavećem broju rođena u SAD, čiji su oni državljani i koja će, najverovatnije, zauvek ostati u SAD, ne zaklinju na vernost državi. Objasnite mi to, molim Vas? Ne postoje katoličke i pravoslavne pesme, postoje hrišćanske peme! Vaš stav dele mnogi "Srbi", nažalost, i to je razlog nazadovanja srpske zajednice u dijaspori!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.