Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Влага начела Спомен-кућу Степе Степановића

На споменику културе од великог значаја попуцали зидови, отпадају делови фасаде, дрвене стубове напао жижак. – Кућа је обнављана 2014. године, али на новонастало стање највише је утицала појава клизишта
И кућа и амбар су смештени на низбрдици на којој се јавило клизиште (Фото А. Васиљевић)

Испуцали зидови, са неких делова фасаде куће отпао креч, у дрвеним гредама жижак, а влага се увукла у унутрашњост соба. Тако сада изгледа споменик културе од великог значаја и родна кућа једног од најистакнутијих српских воjсковођа – Степе Степановића. У бољем стању није ни амбар који је такође на овом плацу у Врчинској улици број 1 у Кумодражу. Пукотине на зиду видљиве су по средини овог помоћног објекта. Кућа и амбар од земље и дрвених греда, зидани у такозваном бондручном систему градње, обновљени су 2014. године, али упркос томе оштећења на објектима су се увелико појавила. Узрок је, највероватније, појава клизишта у том делу Кумодража.

До пре неколико месеци Степина кућа била је у надлежности општине Вождовац на чијој се територији и налази. Али је због свог значаја, како каже Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда, прешла у руке музеја.

– Кућа је у стању које захтева детаљна и темељна испитивања. Првенствено мора да се утврди у каквом је стању земљиште на коме се она налази. И кућа и амбар су смештени на низбрдици која води ка оближњем потоку, а управо на том делу се јавило клизиште. Због тога се у подруму појавила влага. Она се увукла у дрвене стубове и греде, а преко њих и у земљане подове и зидове у горњем делу куће. Неки од тих стубова јесу замењени приликом обнове 2014. године, али без обзира на то они су сада начети влагом – објашњава Медаковићева.

Прво што упада у очи када се кућа погледа изблиза јесу одваљени делови креча и пукотине на зидовима. То јесте највише видно, али је најмање штетно. Ово није највећи проблем и он се да брзо поправити. Битно је да се открије прави узрок и нађе решење за њега.

– Због тога се реконструкција и санација могу урадити тек када се процени каква је активност земљишта, односно када се уради детаљна техничка документација. Након тога кренуће се у обнову, али по условима које пропише Завод за заштиту споменика културе града Београда. Ово јесте дужи пут, али се надамо да ћемо на крају наћи право решење како бисмо овај објекат сачували од даљег пропадања и за будуће генерације – рекла је Медаковићева.

Да би се колико-толико ситуација сада држала под контролом, у просторије куће убачени су специјални уређаји за одвлаживање ваздуха.

Кућа војводе Степе јесте прешла у надлежност музеја, али је недавно општина Вождовац у свом буџету определила средства за овај објекат у износу од 220.000 динара. Средства ће, како је речено у општини, бити употребљена у техничко опремање канцеларије кустоса и увођење видео-надзора, а све у договору са Музејом града.

Влага се увукла у дрвене стубове и греде, а преко њих и у подове и зидове (Фото А. Васиљевић)

Упркос свим невољама, Спомен-кућа Степе Степановића отворена је сваког дана, осим понедељком, од 10 до 16 часова. У кући посетиоци могу да обиђу три просторије. У њима се налази мини-поставка, а међу експонатима је и кофер за који се претпоставља да је припадао Степи Степановићу. О историји куће и животу нашег славног војводе посетиоце упознаје водич.

– Надамо се да ћемо у сарадњи са свим релевантним институцијама наћи заједничко решење за Спомен-кућу Степе Степановића – рекла је Медаковићева.

Велики архитектонски значај куће

Кућа у којој се родио Степа Степановић подигнута је средином 19. века. По својим градитељским карактеристикама припада типу старије моравске куће, какве се средином 19. века веома често подижу у селима београдске околине. Као примерак народне архитектуре, родна кућа војводе Степе има архитектонске и етнографске вредности чији значај расте, с обзиром на мали број очуваних кућа овога типа у ближој околини Београда, кажу у Заводу за заштиту споменика културе града Београда.

Основа јој је правоугаона, димензија 10 са 8 метара, и састоји се од три просторије: „куће”, собе и собице. Зидана је у бондручној конструкцији са испуном од чатме, док су темељи од ломљеног камена. Кров је четворосливан, првобитно покривен шиндром коју данас замењује цреп. Кућа је обележена спомен-плочом.

Војсковођа и победник

Војвода Степа Степановић (1856–1929) био је један од најистакнутијих српских војсковођа. Родио се 11. марта у породици Радојке и Ивана Степановића у Кумодражу. Како је био крхке грађе и слабашан, у породици је одлучено да би га требало послати на школе. Уписао је гимназију, а потом и Артиљеријску школу. Исказао се у српско-турским ратовима и одатле је кренула његова успешна војна каријера. Чин војводе стекао је војничким вештинама које је исказао у ратовима од 1876. до 1918. године. У два наврата био је и министар војске. После Радомира Путника, у највећој мери је заслужан за утврђивање и спровођење организационе основе српских оружаних снага. Највећи војни успех војводе Степе био је пробој Солунског фронта, што га је уврстило у ред највећих војсковођа Првог светског рата. Био је командант славне Друге српске армије, војсковођа и победник са Једрена, Цера, Колубаре, Пусте Реке и Солунског фронта. Годину дана по завршетку рата повукао се из активне службе.

Испратила га Вила

Степа Степановић био је познат по својој скромности. Никада није јурио за привилегијама, иако је за своју храброст и пожртвованост добио тридесетак одличја. Сматрао је да се отаџбини мора дати све, а од ње не сме узети ништа. Када је, како нам је причала његова унука др Ивана Лучић, одлазио у пензију из активне службе, тражио је само да му допусте да са собом поведе остарелу кобилу Вилу. Жеља му је испуњена.

Вила га је, како стоји у неким историјским списима, надживела и кола са његовим ковчегом вукла до гробља.

Умро је у Чачку 27. априла 1929. године. Сахрањен је у гробници која гледа на Цер, а његовој сахрани присуствовао је и краљ Александар Карађорђевић.  

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

B. Novakovic
Ako je Vojvoda Stepa Stepanovic sahranjen na cacnskom groblju, onda njegov grob moze jedino gledati na obliznju planinu Jelicu a ne na Cer. Cacanske vlasti ? su Vojovidi Stepi podigle spomenik na prometnom mestu u gradu Cacku na kome jedino pise: Stepa. A zasto se na spomeniku ne napise: Vojvoda Stepa Stepanovic (1856-1929). Svakodnevni prolaznici pored spomenika znaju ko je Stepa a mi slucajni turisti ne znamo. Zato odgovorni ispravite ovaj mali propust prema zasluznom vojskovodji. Hvala.
Патас
Ваљда ће се наћи неке паре да се то санира и доведе у ред. И не само то, о оваквим људима треба да се више пише и прича, а не да се промовишу у медијима свакојаки људи који исмијавају своју земљу и стиде се свога поријекла.
Darko
Poznat je vojvodin stav prema visini penzije koju je prvobitno odredila drzava.Naravno, trazio je da se smanji.Pogledajte u kakvoj prostojnoj,rekao bih skromnoj kuci u Cacku, je proveo poslednje godine svog zivota. Da je" viteski kralj Aleksandar "(ne znam u cemu je njegova zasluga u vojnickom smislu,povodom bilo koje znacajnije bitke ) barem pokusao da sledi njegov primer-on sebi, u zemlji izmucenoj strahotama i ratom, povecava apanazu! Delo vojvode Stepe neka sluzi za primer-slava mu !
Саша Микић
@Danijela Када сте тако добро образовани (едуковани) онда лепо допишите све до краја. Како се је ''витешки'' краљ односио према тим истим саборцима после рата. Како је пензионисао српске официре, а на њихово место довео бивше аустроугарске.
Danijela
Da ste se malo više edukovali, zasigurno bi ste znali zašto je kralj Aleksandar nazivan "viteškim". Vojnici su ga gledali kao Boga, padali su pred njim ničice. Delio je sa njima i dobro i zlo na frontu, dan nije prošao da ih ne obiđe, obodri i pomogne.
Limun Zut
Sramota da je svakog Srbina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.