Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бајден за преговоре са Ираном, Израел враћа војну опцију

Дао сам инструкције армији да, сем постојећих, уради више оперативних планова напада на Иран, изјавио начелник израелског Генералштаба
Куповина на базару у Техерану (Фото EPA-EFE/ABEDIN TAHERKENAREH)

Израел ризикује да већ у првим данима због Ирана уђе у клинч са новом америчком администрацијом.

Док Џо Бајден планира обнову дипломатске активности како би се САД вратиле у нуклеарни споразум који је његов претходник једнострано раскинуо, израелска власт не само да отворено страхује од нових преговора, већ актуелизује опцију војног удара на иранска нуклеарна постројења уверена да Техеран није одустао од амбиције да произведе атомску бомбу.

Начелник Генералштаба израелске армије, генерал Авив Кочави, процењује да је грешка што се САД враћају бечком споразуму и да војна акција „мора да буде на столу”. „Уколико се нуклеарни споразум из 2015. материјализује, Иран добија бомбу.”

„Дао сам инструкције Израелским одбрамбеним снагама да, сем постојећих, ураде више оперативних планова на којима марљиво радимо и развићемо их до краја године”, изјавио је генерал.

Такву опцију подржава и бивши начелник Савета националне безбедности и блиски Нетанијахуов сарадник, генерал Јаков Амидрор: „У ситуацији у којој се САД враћају старом нуклеарном споразуму са Ираном, Израел нема другог избора већ да војно дејствује против Ирана како би га спречио да произведе нуклеарно оружје.”

Израелска армија је после склапања споразума променила приоритете и планове ваздушних напада на нуклеарна постројења у Ирану, земљи „трећег круга” којe не деле границу са Израелом, заменила дејствима на иранске базе по Сирији. Стари планови сада се реактивирају.

Коначна одлука о војним ударима је на политичарима. Значи на премијеру Бенјамину Нетанијахуу, уколико успе да задржи своју деценијску власт после избора 23. марта. Лидер десничарског Ликуда није крио склоност војног разрачуна са режимом у Техерану који описује као „егзистенцијалну претњу” Израелу.

Пре више од једне деценије, премијер се сукобио са армијским врхом који је упозоравао на опасности једностраног израелског војног удара на Иран. Сада га начелник Генералштаба охрабрује на корак који носи непредвидљиве блискоисточне ризике, али и сукоб са најближим савезником – Америком.

„Повратак нуклеарном споразуму, чак и сличном договору уз нека побољшања, је лош и погрешан”, неуобичајено је директна генералова порука Бајдену и његовој намери да склопи нови споразум који би заменио првобитни из кога се Доналд Трамп повукао 2018.

Кочавијев претходник, генерал Гади Еисенкот, изазвао је пре три године премијеров бес изјавом да нема знакова да Иран крши одредбе споразума. Нетанијахуу су потребни сигнали заоштравања, а не смиривања.

Премијер је огорчени противник споразума чије је усвајање 2015. покушао да спречи страственим говором пред оба дома америчког Конгреса, што је довело до знатног захлађења односа са председником Бараком Обамом који нуклеарни договор између Ирана и САД, Британије, Француске, Немачке, Русије и Кине сматра највећим достигнућем своје спољне политике.

Нетанијаху међутим жели да верује да Иран планира атомску бомбу, што Техеран годинама демантује тврдећи да нема те амбиције и да је нуклеарни програм искључиво у мирнодопске сврхе. Израелски премијер не слуша ни аналитичаре који су уверени да – чак и да Иран жели нуклеарно оружје – онда је то за заштиту, а не за офанзивне акције. Ирански званичници су свесни каквом би разарању била изложена њихова земља.

Да ли сада следи нова фаза захлађење у односима са стратешким партнером од кога Израел сваке године добија 3,8 милијарди долара војне помоћи?

Шеф дипломатије и још један бивши начелник Генералштаба, Габи Ашкенази, „апсолутно не препоручује” политику супротстављања Американцима, али премијер делује задовољно.

Пред америчком администрацијом је озбиљан изазов. Иран је, после борбе са пандемијом и за оживљавање привреде, Бајденов приоритет. Председник ће морати да калкулише са интересима Израела и арапских савезника у Заливу и да их консултује, али не намерава да допусти да они диктирају америчку политику.

Нетанијаху је порушио многе мостове према демократама, али је и даље у позицији да буде питан. Што мање важи за саудијског престолонаследника Мохамеда бин Салмана чија је позиција ослабљена економским проблемима, кршењима људских права и оптужбама за умешаност у убиство новинара Џамала Кашогија.

Неће бити лако ни са Ираном који несумњиво жели повратак споразума, али упозорава Американце да неће унедоглед да чека. Бајден тражи да у нови споразум буду унете клаузуле испуштене у првом: ограничења иранског ракетног програма и лимити ономе што се назива субверзивна активност Исламске Републике по Блиском истоку.

Пре шест година Техеран је морао да испуни све пре него што је добио поступно укидање санкција. У протекле четири године обновљен је висок степен неповерења и Иран сада неће лако прихватати уступке који се од њега очекују.

Тражиће хитно укидање Трампових разорних санкција, чврсте америчке гаранције да неће, попут Трампа, блокирати зајам ММФ-а од пет милијарди долара за борбу против ковида 19, да ће олакшати притисак на нафтни и банкарски сектор, да ће Јужној Кореји допустити да одмрзне седам милијарди долара иранског новца. Тек тада би Техеран у постројењима Фордо зауставио обогаћивање уранијума на 20 процената.

Нетанијаху чека да Американци прецизирају своју позицију или до иранске Нове године, у марту, или пре почетка кампање за председничке изборе, у јуну. Поруке Вашингтону да Израел жели да сачува право на сопствене одлуке и слободу акције, садржане у претњама војном интервенцијом у функцији су политичког притиска. За сада.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mustafa Aga
Izrael ide sa vojnom opcijom...Ta njihova opcija jeste da prvi ispale metak a onda naravno da Amerika nastavi...Pa neche valjda majushni Izrael da se nosi sa drzavom od 80 miliona stanovnika...
сивошевић
па знамо ми ко управља Америком.
Car sloba
Nekoliko puta je Izrael imao pogrešne procene, npr tokom zajedničkog napada na Egipat sa engleskom i francuskom. Postoji mogućnost da se i sada desi slično.
branislav
Igra dobrog i lošeg policajca da bi se žrtva naterala na poslušnost...uobičajeno za nasilnike..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.