Логор, башта, резерват природе

„Лидо” сваког лета запљусне бујица купача, али мало ко од њих залази у унутрашњост Великог ратног острва и истражујецелокупно подручје овог бившег војног упоришта и некада највеће градске баште. После покушаја приватника да га узму у дугогодишњи закуп иподигну велелепне хотеле, острво су власти заштитиле као предео изузетних одлика пре три године, али не успевају да га промовишу као природни резерват погодан за излете Београђана и еколошки туризам посетилаца из далека. Што није ни чудно нити нужно лоше јер острву тек предстоји опоравак после деценија претераног искоришћавања и небриге за добробит природне средине.

Насупрот људској немарности, острво је било добро према Београђанима јер је поврће узгајано у овдашњим баштама отхранило многе породице за време Другог светског рата. Желећи да прошири производњу, Пољопривредни комбинат Београд је увозионајбоље светске врсте, али се међу њиховим семеном скривало и семе инвазивних биљних култура које су потискивале домаће врсте. Осим тога, острву су претили још хитнији проблеми.

– Острво се шири таложењем муља, паје неопходно повремено црпљење муља како се не би спојило са Земуном. Гомила ђубрета је однетана депоније, очистили смо канал „Галијаш” и омогућили доток свеже воде за мрестилиште риба, највеће у овом делу Дунава и Саве – наводи Радован Драшкић, директор „Градског зеленила”, задуженог за старање о острву.

Рибокрадице које су ловиле у „Галијашу” устукнуле су откако су се први пут суочиле са радницима „Зеленила” који патролирају острвом. Један од њих, Предраг Маручић признаје да он и његов колега не могу да држе на оку читаво острво и да се сигурно дешава да им лопови промакну односећи плен. Борба са инвазивним врстама очекује се чим буде усвојена национална и локална стратегија за сузбијање таквих биљака. Инвазивне врсте потискују и биљке којима се хране птице са острва, чија су станишта морала да буду увршћена у најстрожу зону заштите.

– Три зоне заштите ћемо пажљиво надзирати. Како би ово природно благо било корисно и за туризам и за науку, следеће године ћемо на острву успоставити визиторски центар са торњем који ће служити као видиковац, учионицом и опремом за истраживања младих научника – најавио је Драшкић.

Љ. Перовић 
В. Вукасовић