Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОНЗИЛИЈУМ

Један од 150 заражених вирусом Западног Нила има тешку форму болести

Инфекција за већину оболелих протиче без симптома, док петина њих може да има повишену температуру, главобољу, мучнину, малаксалост, болове у мишићима и зглобовима…
Др Драган Делић (Фото Д. Јевремовић)

Вирусу Западног Нила протеклих година се није придавало много пажње, да би ова болест избила у први план када се сазнало да је позната глумица Мира Фурлан преминула од последица овог обољења. Професор др Драган Делић, инфектолог, истиче да је овај РНК вирус доказан далеке 1937. године у крви једне болеснице која је живела у долини Западног Нила (Уганда). Каснијим истраживањима доказано је да је то примарно болест животиња (зооноза) и да је утврђена код више од 300 различитих птица, слепих мишева, мачака, паса, коња, коза, говеда, зечева, ракуна, веверица, јелена, лама, камила, жаба, алигатора...

Ова инфекција, посебно код птица, најчешће је асимптоматског и дуготрајног тока што омогућује комарцима, а много ређе крпељима, да сисањем крви преносе  инфекцију на људе. Интерхумани пренос вируса је могућ, али је изузетно редак: трансплантацијом органа, трансфузијама крви, трансплацентарно, дојењем или лабораторијским акцидентом.

– У другој половини 20. века, овај вирус је препознат као узрочник ендемске и повремене епидемијске болести у Африци и на Блиском истоку. Прва епидемија доказана је у Израелу 1957. године. Последњих деценија описане су бројне епидемије у Јужној Африци, Тунису, Алжиру, Русији, Румунији, Италији, Грчкој, САД, Канади... Доказивањем специфичних антитела ИгГ класе у серуму на вирус Западног Нила, доказано је да је 55 одсто становништва Африке прележало ову инфекцију, пет-шест одсто становништва Блиског истока и 2,6 одсто становништва САД – напомиње др Делић.

Инфекција је први пут доказана код наших болесника у јуну 2012. године, када је Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак” набавио вирусолошке тестове. Предуслови за ову вирусну инфекцију постојали су и раније: присуство миграторних птица, постојање водених површина, бројност комараца и постојање хумане популације без имунитета против ове вирусне инфекције. У прилог овом ставу, говори и податак да су наши истраживачи код 12 одсто тестираних коња у Србији доказали присуство антитела на овај вирус.

– Болест се у нашој средини јавља током лета и ране јесени, и повезана је са периодом изражене активности комараца. Инкубација износи од три до 14 дана. Инфекција код 80 одсто заражених протиче без симптома, док 20 одсто има манифестну форму болести са бројним али не и обавезним тегобама и знацима као што су повишена температура, главобоља, губитак апетита, мучнина, повраћање, пролив, малаксалост, болови у мишићима и зглобовима, увећане лимфне жлезде, конјунктивитис и такозвана макулопапулозна оспа. Болест је самоограничавајућег тока и обично траје од три до шест дана – истиче наш саговорник.

Само један од 150 заражених болесника има најтежу, неуроинвазивну форму болести са развојем  менингитиса (запаљењем можданица), енцефалитиса (запаљењем мозга) или полиомијелитиса (акутном млитавом парализом).

– У Клиници за инфективне и тропске болести КЦС-а највећи број болесника (182) са овом најтежом формом, лечили смо 2013. године, што је индиректно говорило да је тада на територији Београда било заражено преко 27.000 становника. Доказани фактори ризика за ову тешку форму су узраст преко 60 година, хроничне болести као што су дијабетес мелитус или артеријска хипертензија, као и имунокомпромитујућа стања (на пример болесници са трансплантираним органом или ткивом) – каже др Делић.

Нуроинвазивну форму карактеришу нагли почетак болести („из пуног здравља”) са повишеном температуром, јаком главобољом, поремећајем свести, испадом кранијалних нерава (дупло виђење предмета, разрокост, невољни трзаји очних јабучица, парализа седмог кранијалног нерва…), слабост или одузетост мишића, тремор, некоординисаност мишића. Респираторна недовољност се виђа код 30 одсто болесника, што захтева вишедневну или вишенедељну механичку вентилацију. Смртност се креће око 15 одсто.

– Изузетно ретко се код инфекције овог вируса јавља миокардитис (запаљење срчаног мишића), панкреатитис ( запаљење гуштераче), фулминантни хепатитис (тешко запаљење јетре) или ретинитис (запаљење мрежњаче). Учесталост и озбиљност последица, као и њихово трајање, после прележаног енцефалитиса још нису у потпуности дефинисани. Недавни извештаји указују да више од половине болесника има когнитивне поремећаје, смањену моторичку брзину и спретност – напомиње др Делић.

Антивирусна терапија не постоји за ову вирусну инфекцију. Симптоматска и помажућа терапија где спадају антипиретици, рехидратација, респираторна потпора, лечење можданог едема се подразумева. Вакцине, које садрже жив-атенуиран вирус су у различитим фазама клиничких испитивања.

Превентивне мере се своде на прекид трансмисије овог вируса, односно на елиминацију најслабије карике, а то су комарци. Индивидуална заштита се своди на употребу репелената, адекватно облачење, избегавање боравка напољу у време највеће активности комараца, исушивање мањих стајаћих вода, постављење мрежица на прозорима...

Требало би имати на уму да је до сада око 3.500 вируса прешло из животињског света у хуману популацију „прескочивши” баријеру врсте, и да у овом тренутку у том свету има преко 320.000 различитих вируса који су на „листи чекања”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.