Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тренд филмова са националном тематиком

И Лордан Зафрановић најавио жесток филм о Јасеновцу (Фото З. Кршљанин)

Док је „Дара из Јасеновца” редитеља Предрага Антонијевића увелико узбуркала светску, пре свега америчку јавност темом коју обрађује, о злогласном логору смрти у НДХ за време Другог светског рата, тренутно се снима или припрема још неколико остварења са важном националном тематиком, подсећа Танјуг.

Познат је велики пројекат „Кошаре” као филм и ТВ серија који режира Балша Ђого, америчко-српска копродукција „Жетва” на тему „жуте куће” о трговини људским органима на Косову, „Деца Козаре” Лордана Зафрановића, „Хероји Халијарда” Радоша Бајића, и филмови који се баве темама из новије историје као што су „Олуја” и НАТО бомбардовање.

Доста се причало и писало о снимању амбициозног ратног филма „Кошаре”, што је касније отишло у другу крајност, јер је снимање обустављено услед несугласица између продуцената куће „Омега” и редитеља, што је истиснуло главни циљ да се ода почаст жртвама ‒ српским борцима. Битка на Кошарама која се одиграла пре више од две деценије био је драматичан сукоб припадника Војске Југославие и тзв. ослободилачке војске Косова, коју су подржавали НАТО авијација и Војска Албаније, током 1999. године, подсећа Танјуг.

Иста продукција „Омега” у сарадњи са „Телекомом” планира да креира својеврсну ратну трилогију, где ће се у наредним пројектима студиозно бавити периодима злокобне „Олује”, као и НАТО бомбардовањем. Други део филма и серије, биће заснован на судбине појединих официра који се враћају у прошлост, пре свега у време хрватске војне акције „Олуја”, а на исти начин ће бити забележено и бомбардовање 1999. године. Ипак, ти пројекти су у раној фази припреме, односно тек се пишу сценарија.

Док се чека премијера филма „Дара из Јасеновца”, ново дело домаће кинематографије „Деца Козаре” обрађује тематику тог миљеа, комплексна ратна драма значајног редитеља Лордана Зафрановића. Још пре 40 година чувени режисер, аутор „Окупације у 26 слика”, причао је да је о логору у Јасеновцу и страдању деце Козаре неопходно направити добар дугометражни играни филм. Филм је на конкурсу Филмског центра Србије био одбијен више пута, и недавно је коначно прошао комисију, чиме су обезбеђена значајна средства, тако да је снимање извесно у блиској будућности.

Предстоји склапање комплетне финансијске конструкције за филм са осталим републикама бивше Југославије које ову тему могу да подрже, као и европски фонд „Еуроимаж” и Чешка Република, где Зафрановић живи и ради. За сада се не зна о глумачкој подели, осим да би редитељ за једну од највећих улога волео да види Николу Која, а бирао би децу из подручја Козаре јер жели аутентичност у сваком смислу, па тако и у језику. Којо би одиграо ролу усташе, који поседује извесне црте хуманизма, где се у његовој личности меша добро са злом. Његов лик усваја једно од деце са Козаре и постаје му отац, што показује да има неке људскости у њему, али више превагне зло.

Како је најавио, Зафрановић се спрема за један врло жесток филм, веома провокативно остварење које ће изазвати бурне полемике, и по њему је веома потребно да се овај филм сними ударно и снажно, да изазове дискусију о томе што се то десило од 1941. до 19945. у Хрватској у логорима смрти. Продуцент филма је Миша Могоровић, испред куће „Art and Popcorn”, који је после добијања средстава на конкурсу ФЦС истакао да је у питању јака антифашистичка и хуманистичка идеја сценарија с важном националном темом, што је данас веома потребно и корисно. Могоровић је открио раније да је ово најбољи и најузбудљивији сценарио који је у каријери прочитао и сигуран је да ће редитељско умеће и уметнички сензибилитет великог редитеља обогатити српску кинематографију за још један велики и важан филм.

Редитељ, сценариста, глумац и продуцент Радош Бајић је такође прошао на конкурсу ФЦС са пројектом „Хероји Халијарда” о спасавању савезничких пилота 1944. године оборених над Србијом које је спасила Југословенска војска у отаџбини. Од тог биоскопског филма о Другом светском рату биће изведена и ТВ серија за РТС радног назива „Ваздушни мост” о операцији „Халијард”, током које су припадници Равногорског покрета, како су још називали војнике Југословенске војске у отаџбини, спасили око пет стотина савезничких пилота, оборених немачким противваздушним оруђем изнад територије окупиране Србије.

И за сада последњи филм који се бави националном тематиком јесте америчко-српска копродукција „Жетва” редитеља из САД Пола Кампфа, за који је ФЦС одвојио 40 милиона динара. Филм је фокусиран на тему о трговини органима и злогласној „жутој кући”, рађеном према познатом роману Веселина Джелетовића „Српско срце Јоханово”. Комисија је радила у саставу: Биљана Србљановић (председница), Предраг Антонијевић, Иван Карл, Југослав Пантелић и Игор Бојовић.

Обезбеђено је учешће и страних глумаца као што су Харви Кајтел и Маја Моргенштерн („Страдање Исусово”) из Румуније, а управо њих двоје су у Србији снимали филм „Одисејев поглед” Теа Ангелопулоса (1995). Једну од важних улога тумачиће Милош Биковић, костиме ће реализовати светски тражена уметница Бојана Никитовић, за сценографију је задужен Аљоша Спајић, док ће специјалне ефекте радити оскаровац Скот Андерсон.

Захтевна радња, рађена из угла главног лика, странца који долази у село на Косову у жељи да упозна породицу свог донатора, актуелизује интригантну и никада до краја истражену причу о „жутој кући” и наводној нелегалној трговини људским органима.

Снимање филма „Жетва” планирано је у првим месецима текуће године.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marko Bruno
" и наводној нелегалној трговини људским органима." Autor teksta iznosi sumnje da je bilo trgovine organima otetih i ubijenih Srba?
Pera
Mir nije opcija, trajni rat je korist a njega nema bez stvaranja razlika, podela i sukoba.
Miloš
Želim svu sreću Lordanu u realizaciji svog filma, koja mu je bila dugogodišnja strast. Vreme je da počnemo snimati filmove koji su bitni za našu povest, a ne kako Dragan Markovina :"propagandu, jer je Srbi snimaju."
Čitatelj iz Hrvatske
Lordanu je trebalo 40 godina da snimi film u kojem ustaša nije prikazan kao Jigsaw Killer, duševni bolesnik iz kultnog horor filma već je ipak obrađen višedimenzionalno. Bravo. To je prvi korak da se shvati suština holokausta u raznim evropskim zemljama u II. svjetskom ratu. Holokaust naime nisu sproveli duševni bolesnici koji nisu znali razliku između dobra i zla, nego naizgled normalni ljudi koji su privatno bili dobri muževi i očevi. Tu je sadržana sva dijabolika.
Иван
Одлично запажање. Монструозност Јасеновца је управо рационализам злочина, којим су се водили његови творци. Тиме савршено одговара логици цивилизованог, оправданог злочина колонијалистичког, расистичког, геноцидног обрасца Западне цивилизације.
SLOBODAN MIKAVICA
Pa zar se treba ustrucavati ili imati obzira sbog susedni odnosa ( ranije bratskih) da se pokaze,obelodani zalosna tragedija srpskog zivlja Banije,Korduna,Krajine. Srbi, Srbi vi to dugujete prije svega nasim mrtvim, sve ostalo nema nikakve vaznosti

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.