Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Дара из Јасеновца” и анатомија једне критике

Уочи америчке дистрибуције филма „Дара из Јасеновца”, од критике Џеја Вајсберга у „Варајетију” направљен је случај, док домаћи филмски критичари ћуте, јер филм нису гледали
Из филма „Дара из Јасеновца” (Фото: Александар Летић)

У ишчекивању дистрибуције српског филма „Дара из Јасеновца” Предрага Антонијевића у САД, чији почетак је најављен за 5. фебруар, амерички сајтови увелико дају своје критике о филму и тематици којом се филм бави, али једна, негативна, објављена у утицајном „Варајетију”, чији је аутор Џеј Вајсберг, узбуркала је овдашњу јавност и изазвала бројна реаговања, док су неки медији известили да су због српског кандидата за награду „Оскар”, Срби и Хрвати заратили на друштвеним мрежама.

Пошто Србима и Хрватима уопште није тешко да зарате на друштвеним мрежама и пошто то раде готово свакодневно кад је реч о многим темама, питање је колико све то треба озбиљно схватити, тим пре што филм овде још нико такорећи није ни видео (изузимајући оне који су присуствовали за сада јединој пројекцији у Грачаници), јер је премијера у Београду заказана за 22. април након чега би филм требало да се приказује и у биоскопима широм Србије.

Упркос томе, Вајсбергова критика, у којој се каже да употреба Јасеновца од стране српских националиста претвара филм у пропаганду, одмах је овде подигла све на ноге. Огласио се министар унутрашњих послова Србије, огласила се и министаска културе и информисања. Први је, како су пренели медији, успут извређао филмског критичара Вајсберга, називајући га „лошим човеком, вредним презира”, друга је здушно тврдила да филм није пропаганда, оцењујући да напади на филм и „покушај његове дискредитације, кроз потпуно непримерене, неутемељене и неистините политичке оцене и оптужбе, не представљају критику филма већ покушај оспоравања права да се говори о Јасеновцу као месту страдања српског народа”. А у информацијама за медије коју је послао продуцент „Мегаком филм”, даје се на знање да Џеј Вајсберг заправо „шурује” са Хрватима, јер је, како је написано, познат по јавним мастерклас радионицама за младе хрватске филмске критичаре.

У медијима се огласио и редитељ филма који је Вајсбергов текст назвао памфлетом, док је компанија „101 студио”, амерички дистрибутер „Даре из Јасеновца”, најавила одговор на критике „Варајетија” у виду получасовног филма који представља помен страдалима у логору Јасеновац, а који ће бити доступан на платформи „Епл трејлерс”, коју дневно посети више милиона гледалаца из читавог света. А на друштвенима мрежама полемика је, као што се и може претпоставити, жестока и пристрасна, подсећајући на ону која се води измећу антиваксера и оних који су за вакцинацију.

У свом подужем тексту Вајсберг наводи да се филмом о Холокаусту са сумњивим намерама цинично користи Холокауст како би се прогурао забрињавајући нацистички план. Он констатује да је крајње време да се поведе дискусија о томе откуд толико филмова о Холокаусту и додаје:

‒ Несумњиво је да неки од њих одговарају на изазов да не треба заборавити, али превише их је ту само зато што је тржиште показало да ова тема има публику. Филмови који спадају у ову категорију банализују док сензационализују.

Упркос томе што је смањио број жртава и почињене злочине од стране Независне Државе Хрватске током Другог светског рата, Вајсберг свакако признаје да није спорно да је Јасеновац био логор смрти.

‒ Комплекс Јасеновца био је на гласу међу логорима смрти по окрутности својих заповедника и њихових подређених. Отприлике 80.000 затвореника, углавном Срба, тамо је убијено између 1941. и 1945. године, и иако Јасеновац заузима значајно место у српској психи, очигледно никада није био у фокусу играног филма ‒ каже овај филмски критичар, кога су на друштвеним мрежама многи Срби већ почастили епитетом „нациста”.

Истине ради треба рећи да је на бројним другим филмским сајтовима, не тако утицајним додуше, тематика филма поздрављена. На сајту LRMonline.com може се прочитати: „Невероватно је да 80 година касније и даље слушамо приче из Холокауста. И сваку од њих је шокантно чути. Надам се да прича о Јасеновцу доприноси затварању тог мрачног поглавља у историји”. За Movieroar.net ова прича је, како се наводи, један од највише занемарених делова историје у ком Немци не воде Јасеновац већ фашистичке усташе управљају комплексом, па додаје: „Зверски су убијани Јевреји, Срби, Роми, међу којима је било и много жена и деце”. На сајту „Кит енд д мувиз” констатује се да је главни фокус филма на Јасеновцу, ланцу најзлоглашенијих хрватских концентрационих логора, које су неки историчари назвали „балканским Аушвицом”. Додаје се да је шокантно да је „њихова неизрециво брутална репутација била таква да су чак и нацисти били застрашени њиховим дивљањем”. „Дроп д спотлајт” од могућих 10 даје филму највишу оцену.

Истог дана када је објављена Вајсбергова критика филм је добио неколико лоших коментара на IMDb-у уз најнижу оцену тих корисника (једниницу). Када су информације о томе почеле да се деле на друштвеним мрежама, неки Срби су закључили да Хрвати намерно руше оцену филма, па су почели да позивају своје сународнике да филму дају што већу оцену, после чега су уследиле десетке. Тако се убрзо стигло до оцене изнад девет за непогледани филм.

Али ту није крај. После Вајсбергове критике, амерички „Варајети” је објавио листу својих фаворита за „Оскара” у категорији за најбољи страни филм, на којој српског филма нема ни у првих 20, док је на високом другом месту, иза данског филма, победника на 33. додели Европскох филмских награда, остварење „Кво вадис Аида” о злочинима у Сребреници. „Дара из Јасеновца” је на 21. месту. Тим поводом у медијима се огласио редитељ Предраг Антонијевић и рекао да је хајка на његов филм  почела у Београду када су Срдан Голубовић и његова супруга тврдили да „Дара из Јасеновца” не испуњава услове и тиме покушали да филм дисквалификују за српског кандидата за „Оскара” и да је та хајка сада попримила међународне размере. Голубовић му је одговорио у истом медију да је та тврдња лаж, да је „Варајети” најзначајнији и најутицајнији филмски часопис на свету и да је потпуна бесмислица да неко може да утиче на њихово мишљење.

Домаћи филмски критичари за сада о филму ‒ ћуте. Одговор свих је исти – филм нису гледали!

Коментари39
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stvari od pre 80 i 20-30 god.?!
Verovatno ne možemo imati 1 spomenik srpskim žrtvama kroz istoriju jer je i okupacija bilo-više . Npr Bg je u svojoj istoriji bombardovan više nego bilo koji grad u Evropi.Centar za turski period je ipak- "Ćele kula ". Nemamo logor - Spomenik na Sajmištu sa medijskom vezom sa svetom i preko jevrejskih žrtava ali uz otklanjanje narativa da je"Nedićeva država" -srp .država već ."PODRUČIJE VOJNOG ZAPOVEDNIKA U SRBIJI". Nedostaje i ozbiljan spomenik "žrtvama i braniocima ratova 90-99.
Nikola
@Čitatelj iz Hrvatske Jevreje u Srbiji nisu pobili Srbi vec okupatori, Nemci i Hrvati. U NDH Jevreje pobise Hrvati svojim rukama. Dakle pokusaj izjednacavanja Nedica i genocidne NDH nije na mestu, iz prostog razloga jer Nedicevci nisu imali ni jedan logor niti su se bavili Jevrejima. Njima je sudjeno zbog saradje sa okupatorom u borbi protiv Partizana. U muzeju holokausta Jad Vasem necete cuti nista o navodnom Nedicevom umesanosti u Holokaust, ali cete zato cuti mnogo sto sta o Hrvatima.
Čitatelj iz Hrvatske
Ne možete vi arbitrarno pisati povijest. Kako biste vi ispričili priču o Srbiji u 2. svjetskom ratu bez učešća Komesarske uprave M. Aćimovića i Vlade narodnog spasa M. Nedića? Naravno da holokausta u Srbiji ne bilo da nije bilo njemačke invazije i njezinog osvajanja, ali isto tako ne može se poreći uloga i pomoć Nedićeve vlasti i njezinih organa u holokaustu nad Židovima. No, to ne znači da imam pravo cijeli srpski narod optužiti za antisemitizam pošto Nedić nije imao narodni legitimitet.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Хрвати и Хрватска су се припремили за овај филм, то им се мора признати. Дочекали су овај филм искусно - на НОЖ.
Мирослав Пантић
.. Свака част маестро. Одавно не прочитах бриткију реплику. Капа доле. Сажео си сто година у две реченице.
Хронологија
1945 - авнојске границе, 1948 - штампан Магнум кримен, 1950 - употреба Голог Отока, 1953 - кула-споменик на Газиместану... 1989 - Милошевић на Газиместану, 1991 - Карађорђево, 1992 - Музеј геноцида и Дан сећања... 1992 - Д. Ћосић бележи у дневник: "Милошевић је натоциљао несрећне и неуке Србе из Книна да мени и Панићу одузму мандат за преговоре са Хрватима и заступање њихових права" (14.10.1992, Пишчеви записи).
vox ex populi
Uz sav pijetet prema žrtvama ustaških monstruma, ja sigurno neću gledati taj film. Ne mogu. I dalje smatram da NDH NIJE suđena kao država za te zločine, i zbog toga se ponovio zločin 1995. pod okriljem "međunarodne zajednice". I dalje nema jedinstvenog spomen obilježja Srbima žrtvama brojnih zločina, od turske okupacije do NATO zločina. Ovakvim filmovima nećemo puno postići, jer ih malo ko, osim Srba gleda; to je krvavi horor.
Jovan Popov
Nije tačno da ga naši novinari nisu gledali. Jesu i to u Kombank Areni. Pozitivne kritike su napisali Ranko Pivljanin iz Nove i nepotpisani novinar Tanjuga. Novinar portala noizz je napisao da mu se film ne dopada zato što mu je bilo muka posle gledanja jer se osećao kao da je bio u logoru i da ako je to bio cilj, film je uspeo.Što se tiče stranih kritika, ako izuzmemo politički pamflet Džeja Vajsberga i još jedan isti američkog kritičara na Letterboxd, sve ostale su pozitivne(uglavnom ocena 4)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.