Социјална карта значајна за поштенију расподелу

Влада Србије усвојила је Предлог закона о социјалној карти, а сада је на народним посланицима да у скупштинској расправи подрже предложени закон, будући да је његов циљ унапређење контроле социјалних давања, што треба да резултира бољом и поштенијом расподелом тог новца.

Доношење овог закона, на који се чека годинама, један је од приоритета Владе Србије и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Све српске владе последњих 20 година покушавале су да направе социјалну карту која би садржала преглед свих грађана којима је потребна помоћ државе. Тада би на минимум била сведена могућност да социјалне повластице уживају и они који живе далеко изнад просечног српског стандарда, а да, са друге стране, прави социјални случајеви, људи који једва састављају крај с крајем – буду препуштени на милост и немилост. Социјална карта не решава све али бар објективно показује коме је најпотребнија помоћ. Увођење овог система, незванично, коштаће државу око две милијарде  динара. Информације из будућег пописа, одложеног од априла за октобар ове године, због короне, биће један од темеља утврђивања чињеничног стања.

Више од четвртине становника Србије током прошле године живело је у ризику од сиромаштва, показују подаци Републичког завода за статистику. Актуелна пандемија ће, предвиђају социолози, додатно покварити ову статистику, пошто су многи изгубили посао, што их је сместило у ризичну групу и повећало шансу да постану сиромашни. Насупрот томе, богати су још богатији.

Сиромаштво је релативна ствар а зависи од тога где живите. Сиромаштво у Бриселу се разликује од сиромаштва у Букурешту или Београду. Сиромаштво је грешка и грех економије, нуспродукт трке у гомилању богатства. Неко има а самим тим неко нема. Ако је немати грех, онда је много грешних на планети.

Међународне организације као што су ОЕЦД или ЕУ развиле су заједнички стандард сиромаштва: свако ко има мање од 60 процената просечног нето прихода, сматра се сиромашним. Чак и у земљи на самом врху листе високог стандарда – Данској, скоро 14 процената деце угрожено је сиромаштвом, постаје јасно с каквим се проблемом суочавају чак и богате земље. У Немачкој четворочлана породица се сматра сиромашном, ако у зависности од узраста деце – има између 1.978 и 2.355 евра.

Свуда у свету па и код нас домаћинствима чији носилац је незапослен повећане су шансе за сиромаштво чак три пута.

Додатни фактор који утиче на ризик од сиромаштва јесте и образовање, конкретно – уколико неко нема завршену основну школу. Недавни податак да у Србији око 850.000 грађана нема завршену основну школу речитије говори од многих других процена. Такође, ризик од сиромаштва је више него дупло већи на селу у односу на град.

На светском нивоу, сматра се да су испод границе сиромаштва они који не могу да обезбеде један до два евра дневно што је, процењује се, неопходно за основну храну која би обезбедила минимум физичке снаге.

Циљ успостављања регистра Социјалне карте је постојање јединствене и централизоване евиденције у електронском облику, која садржи тачне и ажуриране податке о социјално-економском статусу појединаца и са њим повезаних лица и која омогућава корисницима података да обављају послове обраде података ради утврђивања чињеница неопходних за остваривање права и услуга из области социјалне заштите.

Указано је да ће увођењем овог система бити омогућено да грађани који су у најтежем економском положају буду „видљивији” у систему, како би благовремено и ефективно остварили права на потребну подршку.

Ако је неко „у ризику од сиромаштва”, то значи да је његово домаћинство, како је појашњено на сајту Републичког завода за статистику, „изразито материјално ускраћено”, односно има месечни приход испод „прага ризика од сиромаштва”.

Нису сви чак ни у сиромаштву једнаки. Имате оне који су испод те ивице сиромаштва и немају шансу да изађу из таквог положаја. То су најчешће они који немају образовање, старија лица, они из ризичних група попут мањинских, они из руралних средина. И углавном, у традиционалним друштвима као што је наше, угроженија су женска деца у односу на мушку.

Излаз из сиромаштва свакако треба да створи држава, и то бољим условима за образовање што ширим друштвеним групама, лакшим добијањем послова… а социјалне карте да послуже као конкретан увид у стање угрожених грађана. Данас сте без посла, сутра га добијете, после три месеца опет сте на бироу. Данас сте здрави, сутра се разболите, доживите несрећу на послу, добијете дете, изгубите стан, имате земљу а не можете да је обрађујете, преко ноћи постанете самохрани родитељ... Дакле, неопходно је дневно ажурирати те податке.