четвртак, 13.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 04.02.2021. у 10:27 Јелена Чалија

Светитељи су најсавршенији просветитељи

Кроз веронауку учимо да будемо бољи људи, каже Сања Симић де Граф, наставница енглеског језика која се бави методиком верске наставе и свој предмет повезује са часовима верске наставе
Сања Симић де Граф (Фото лична архива)

Свој позив Сања Симић де Граф сматра благословом, таквим га је описала и на недавном семинару за вероучитеље у Новој Пазови, поручујући им да то што су наставници као и она, треба да схвате као дар од Бога јер прилика да се буде учитељ и васпитач младим генерацијама то и јесте.

Вероучитељи нису „ничији”, они су важан део просветног система, нити је школа „пролазна станица” на путу до парохије и свештеничког позива, подсетила је на семинару Сања Симић де Граф.

Она се бави Методиком верске наставе, била је у најужем избору за наједукатора Србије у организацији удружења „Живојин Мишић”, кандидат је за педагошког саветника у Министарству просвете и наставник – енглеског језика. Ради у основној школи „Вук Караџић” у Лозници и као поборник интегративног приступа настави, односно повезивања градива на различитим часовима, свој предмет повезала је са часовима веронауке. Кроз речи „Молитве Господње” ђаци су учили и енглески језик.  

– Верска настава је изузетан предмет, толико садржајан, слојевит, применљив за све узрасте и увек нов. Јако је захвалан за корелацију са свим школским предметима, погодан је за кооперативну и интегративну наставу, а идеалан за пројектну наставу. Ми имамо нешто што нико други нема, а то су славе. Славе би требало да заузму посебно место као вид пројектне наставе. Зашто не бисмо уврстили сарадњу са бакама, мама, и слично, па да рецимо умесе славски колач или направе жито, или неком занимљивом причом или активношћу да допринесу часу. Зашто не бисмо децу усмерили на то да они буду главни актери наставе, да направе драматизацију тог обичаја, да осмисле презентацију, да истражују обичаје. Деца то воле и ако се то лепо осмисли у договору са наставником, таква знања остају заувек. Један од битних видова унапређења Верске наставе је и истицање свих њених предности кроз добро осмишљене активности при храмовима – напомиње Сања Симић де Граф.

Она истиче да то у којој мери је дата важност веронауци у просветном систему зависи од самих вероучитеља, а као и код свих других просветних радника, има школа где су најбољи наставници управо вероучитељи, али и супротних примера, а ако вероучитељ не даје себе довољно мислећи на парохију, онда он и не треба да буде део просветног система, додаје наша саговорница. За себе каже да по професији јесте професор енглеског језика, али као православни хришћанин има мисију која је изнад сваке професије.

– Та мисија почиње крштењем како нам је сам Господ својим примером дао задатак да ширимо реч Божју. Црква је мој живот и најсрећнија сам била кад се Верска настава поново уврстила у школски систем захваљујући блаженопочившем патријарху Павлу. Како је интегративна настава мој омиљени облик наставе, врло радо сам осмишљавала тематске дане и пројекте у којима је заступљена Верска настава. Желела сам на неки начин да покажем људима да Верску наставу подучавају изузетни људи који су спремни на сарадњу и да то није ,,још један предмет у густом распореду” –каже Симић де Граф.

Свој начин рада са ученицима описује као активно учење: труди се да ђаци што више тога науче на часу, а време код куће да проводе са породицом, а не у решавању обимних домаћих задатака.

– Мотивишем децу да користе све технике које ће им помоћи да брже памте: на пример код компликоване терминологије да прибегну ребусима или укрштеним речима. Мотивишем их да користе веб-алате и смислено да се користе информационим технологијама. Енигматика, асоцијације, осмосмерке су изузетно корисне у учењу. Првенствено их учим да имају целовит приступ учењу – каже ова наставница енглеског језика.

У сусрет Савиндану, описује нам како она гледа на светосавље и модерно образовање...

– Ава Јустин Ћелијски написао је дивну књигу ,,Светосавље као философија живота”, а једно од поглавља названо је ,,Светосавска философија просвете” у којем он каже да је главни циљ просвете усавршити и довршити човека, а даље наводи да су светитељи најсавршенији просветитељи – што светије човек живи, то је бољи васпитач и просветитељ. Мислим да је неопходно да схватимо какав модел дајемо деци било да смо просветни радници, родитељи или друштво у целини. Најсавршенија педагогија је Господња педагогија: то је образац који су подражавали светитељи, који је подражавао Свети Сава и наши преци. Мислим да је крајње време да схватимо да друштво неће напредовати ако не поштујемо ауторитете и ако немамо поверење у њих, ако не поштујемо оца, мајку, учитеље, професоре, наставнике, ако сумњамо у докторе, ако с брвном у оку вадимо трун у очима ближњег. Чему се надамо ако вређамо свештенике и епископе.  Постоје оазе светосавља у савременом образовању. Међутим, ипак смо у пустињи, оптерећени крајње небитним стварима, а само је једно битно: бити човек. Не видим ниједан предмет где се то може боље научити од веронауке – закључује Сања Симић де Граф.

 

Коментари8
52f2c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pozdrav od Dositeja
Dositej Obradović je pre 250 godina rekao "Više knjiga, manje praporaca, braćo", misleći na zvona i crkvene kadionice. Savetovao je Srbe da se manju klanjanja crkvi nego da se posvete savremenoj prosveti, nauci. Naš najveći prosvetitelj je jasno rekao u čemu je problem. Da li je moguće da se vraćamo u mračno doba pre njega u 21. veku? Ne mogu da verujem.
Бориша Радић
Хиљадили се овакви учитељи.
"Ko verse u coveka, gradi kucu na pesku"
Dobro je da je verska nastava vracena. To je izborni predmet, nije obavezan za one okrenute samo "racionalnom svetu nauke". Gubljenje duhovnosti je Srbiju mnogo unazadilo. Danas cela Evropa strada u iskljucivom materijalistickom konceptu. Ako verujemo da je covek dobar ipak smo svesni da i najbolji grese i ponekad su nepouzdani, ljudski zakoni su nesavrseni. Za civilizaciju materijalizma su karijera i novac najvece vrednosti i sigurnost. Ona posle zivota nema nista-naravno.
Аутор и тети
Један велики мислилац, припадник православног руског нама братског народа, још је почетком XX века, у часопису "Нови живот" (бр. 28, 1905. године) рекао да је "религија опијум за народ". Сходно томе, увођење часова катехизиса у јавно образовање пре 20 година представља системски покушај идеолошког опијања деце основношколског и средњошколског узраста. Ко хоће да верује, нека верује, сасвим слободно. Али, деци и адолесцентима пре пунолетства (18) не треба наметати никаву идеологију нити религију.
Ауторитети
@Boris Да ли је могуће да ви уопште немате представу шта је то веронаука? Или се ваш коментар може схватити као ироничан? Веронаука се не бави изучавањем религије, него православног катихизиса, односно учењем да се верује.
Boris
@Аутор и тети Evo ja kao klinac procitah sve anticke mitove i legende i nikad ne povjerovah u Zevsa ili Posejdona. Kao ateista se zalazem za izucavanje religije, jedino bih dao drugi naziv predmetu. Ucenje nije nikakvo nametanje, kada profesor istorije objasnjava mongolska osvajanja djeci, on ne propagira ideologiju Dzingis kana ili slicno...
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља