Напад на Вазуру, убиство на шинама и веза са „кавачким кланом”

Вељко Беливук (36), пажњу јавности привукао је 2016. године када је са Дарком Ристићем, испред стадиона Партизана напао Милоша Вазуру, директора фудбалског клуба и припаднике његовог обезбеђења. Беливук је признао да је учествовао у инциденту, па је са тужилаштвом закључио споразум о признању на основу којег је осуђен на годину дана кућног затвора. Према незваничним информацијама, казну никада није издржао.

Беливук је 2017. ухапшен због сумње да је учествовао у убиству Властимира Милошевића 30. јануара те године. Иако се наредбом о спровођењу истраге теретио да је директни извршилац, током процеса је дело преквалификовано, па је оптужен само за помагање непознатом извршиоцу, односно да је са једног аутомобила скинуо таблице и ставио их на возило које је коришћено током ликвидације. После судског поступка, ослобођен је.

Против Беливука је била поднета и кривична пријава због сумње да је учествовао у демолирању кафића Александра Вавића, једног од вођа Партизанове навијачке групе „Алкатраз”, иначе супарничке оној коју је Беливук предводио. Истрага фактички није ни почела, када је тужилаштво одбацило кривичну пријаву коју је полиција поднела.

Против Беливука вођен је поступак и због наношења тешких повреда, односно да је пиштољем ударао Б. М. у главу. Као и у случају „убиства на шинама”, током истраге је дошло до преквалификације дела. Иако је тужилаштво ово дело квалификовало као покушај убиства, он за то није одговарао. Правоснажно је осуђен једино због напада на двојицу малолетника на сплаву „Блејвоч” у октобру 2007. године. После 11 година од покретања поступка, изречена му је правоснажна пресуда од пет месеци и 15 дана затвора.

Био је пријатељ и најближи сарадник Александра Станковића званог Сале Мутави који је убијен у октобру 2016. године. Станковић је, иначе, био осуђен као вођа групе која се бавила трговином дрогом.

Име Веље Невоље помињало се и крајем 2018., када је група наоружаних хулигана упала у клуб „Комитет” у Бетон хали у центру Београда, претукла обезбеђење, а потом палицама тукла госте и ломила инвентар. Недуго после инцидента, откривено је да је „Комитет” изломљен зато што се власник овог клуба сукобио са Беливуком.

После инцидента у „Комитету”, утицај Веље Невоље је растао. Јавно се говорило да су чланови његове групе задужени за обезбеђење готово свих већих локала у престоници, а убрзо после тога, према незваничним информацијама, Беливук је започео сарадњу са „кавачким кланом”.

Према сазнањима из полиције, има индиција и о Беливуковој умешаности у ликвидације припадника „шкаљарског клана” Игора Дедића и Стевана Стаматовића у Атини и Алана Кожара и Дамира Хаџића на Крфу. Према незваничним информацијама, Беливук је неколико сати после двоструког убиства у Атини лоциран у Солуну. Уз богат ватромет на стадиону Војводине у Новом Саду славио је ликвидацију Кожара и Хаџића. Према незваничним, али поузданим сазнањима, само неколико тренутака после убиства Кожара и Хаџића на Беливуков мобилни телефон стигао је снимак двојице ликвидираних „шкаљараца”. Он је овај видео-запис, показивао пријатељима који су били са њим у друштву у војвођанској престоници.

Како је „Политика” прва објавила, Беливук је на околности у вези с ликвидацијама у Грчкој саслушаван у српској полицији. После испитивања је пуштен, а хвалио се да је „у полицији био туристички”.

Према оперативним сазнањима полиције, он је формирао криминалну групу чији чланови се, како се сумња, доводе у везу са нестанцима Лазара Вукићевића (31) и Горана Величковића (33) и са ликвидацијом Љубомира Марковића Киће (37).

Последњи пут, на страницама црне хронике, Беливуково, али и име његовог блиског пријатеља и сарадника Марка Миљковића, помињано је пре недељу дана када су са београдског аеродрома „Никола Тесла” одведени у полицију на информативни разговор. Приведени су непосредно по слетању авиона из Тивта, након што су у Црној Гори били гости Радоја Звицера, једног од вођа „кавачког клана”. На информативном разговору је, наводно, Беливук испитиван о покушају његове ликвидације у Црној Гори.