Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Орашац” виђен за рушење – када, не зна се

Према планском документу из 2001, кафана је предвиђена за уклањање како би на земљишту на којем је подигнута била пробијена Трнска улица
(Фото: Д. Мучибабић)

Шкембићи се пуше из тањира док га редовни гост „Орашца” мерка чекајући да се мало охлади. Он не може да замисли да му неко ускрати уживање у омиљеној кафани. Поготово не багери који су неколико метара даље, на углу Булевара краља Александра и Голсвордијеве сравнили све са земљом припремајући терен за градњу вишеспратнице. Због ње гости „Орашца” не морају да страхују − она неће срушити кафану. Али, кафана је већ 20 година виђена за одстрeл како би на земљишту на коjем одолева времену била просечена траса Трнске улице.

То је предвиђено Планом детаљне регулације (ПДР) за део Булевара краља Александра између Таковске и Синђелићеве. План је израдио Центар за планирање урбаног развоја ЦЕП, усвојен је 2001. године и још важи.

– Трнска улица спојила би Булевар и Хаџи Ђерину. Двосмерна је и са четири траке треба да буде део „трансверзале” која би повезала Рузвелтову улицу са Клиничким центром Србије преко Милешевске, Каленић пијаце, Невесињске, Макензијеве и Булевара ослобођења. Пословни објекат на углу Булевара и Голсвордијеве нема никакве везе са кафаном нити се он гради на плацу који се наслања на „Орашац” –објашњава Вук Ђуровић, директор ЦЕП-а и некадашњи градски секретар за урбанизам.

Тим планом, парцеле на којима је подигнут „Орашац” предвиђене су за јавну површину, односно за саобраћајницу, а у међувремену учињени су и кораци, додуше спори, да им се облик и површина у катастру промене, што је у претходне две деценије напокон и учињено. Али, решавање имовинскоправних односа неопходних за издавање грађевинске дозволе није започето нити има назнака за то када би град, односно Дирекција за грађевинско земљиште, почела експропријацију земљишта за градњу будуће улице.

– У програму Дирекције за ову годину није покретање поступака за решавање имовинскоправних односа за Трнску улицу – потврдили су за „Политику” у том градском јавном предузећу.

И када почне изузимање плацева за будућу саобраћајницу, то неће бити једноставан посао нити ће преко ноћи моћи да се заврши. Чак на први поглед чини се и немогуће пробијање Трнске улице у том блоку јер се она у наставку, између Хаџи Ђерине и Милешевске, драстично изменила у односу на пре 20 година – уместо приземних кућа никле су вишеспратнице и питање је да ли ће се остварити замисао из ПДР-а да постане део планиране „трансферзале”.

Све то иде наруку свим противницима рушења „Орашца”, кафане са традицијом и једне од малобројних преосталих угоститељских институција.

– Док дођу до нас, знате ли колико кућа претходно треба да раселе и поруше? Познат нам је план од пре две деценије који то предвиђа, али нико нас о рушењу није обавестио нити смо добили било какав документ да треба да се иселимо. Зар неко има срца да руши ресторан са тако дугом традицијом – пита Милоје Трајковић, менаџер „Орашца”.

Срца можда и нису, али интереса да руше старе кафане имали су многи, користећи њихове ексклузивне локације на којима су потом зидали или их претварали у савремене пословне објекте.

„Орашац” који је пословао у оквиру приватизовaног угоститељског предузећа „Три грозда”, транзиција ипак није уништила.

– Од 2015. имамо двојицу власника, угоститељи, фини људи – уверава Трајковић, али не открива њихова имена.

Са власницима је „Орашац” изгледа имао среће, али не и са Заводом за заштиту споменика културе. Многи би рекли да ова кафана јесте део културног идентитета Београда. Међутим, очигледно да нема вредне архитектонске атрибуте, тако да јој Завод за, шест деценија колико постоји, није доделио статус заштићеног објекта, чиме би забранио њено рушење.

– Кафана није заштићена као појединачни објекат нити је била под претходном заштитом као део неке целине. Тај део града припада античком Сингидунуму, што значи да, када се буде градила улица, уколико инвеститор нађе археолошке налазе, дужан је да нас обавести о томе – кажу у градском Заводу за заштиту споменика културе.

Пословна зграда са осам спратова

Пословна зграда на углу Голсвордијеве и Булевара краља Александра гради се на основу ПДР-а из 2001. године. На тој парцели урбанисти су тада предвидели објекат са пет спратова и једним повученим, док ће нова зграда према идејном решењу које потписује пројектни биро „Забриски” имати приземље, осам спратова и повучени спрат, односно биће висока 32 метра. Наручилац тог пројекта и инвеститор је компанија „Гранит инвест”.

– Већа спратност дозвољена је планским документом вишег реда, планом Генералне регулације који за планове усвојене до 2003. предвиђа могућност њиховог преиспитивања зато што су стари. Преиспитивање је могуће једино кроз строго регулисану процедуру коју смо испунили: за ту локацију израдили смо урбанистички пројекат који је био августа прошле године на јавном увиду, а потом га је усвојила градска Комисијa за планове без иједне примедбе. Између новог пословног објекта и кафане „Орашац” према важећем ПДР-у предвиђени су зелена површина, сквер, и други објекти – каже Милка Гњато, креативна директорка „Забриски” студија.

 

Коментари35
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miroslav Cvijović - Miki
Po priči mojih roditelja koji su se družili sa Carevcem i Mikom Petrovićem "Alasom", oba su u Orašcu često zajedno svirali da bi pred zoru Mika govorio: "Izvinite gospodo, mora da idem da radim", spakovao svoju violinu i odlazio u svoju sobicu u blizini kada su nastajale matematičke teoreme koje se i danas nalaze u svim ozbiljnijim udžbenicima u svetu... Pored velikih, postoje i mali "hramovi" u Beogradu pa bi ih trebalo sačuvati...
jovan
У Београду има пуно локација где се могу направити пословни и стамбени објекти. Рецимо добра локација је место где кафана "?", па кафане у скадарлији. Коме оне уопште требају.Тако вероватно размишљају они који воде град. По њима Београд треба да изгледа европски, значи што више стаклених кула.
Јован К.
Дошло време да ће некима да засмета и Скадарлија. И кафана код Тошиног Бунара.
Pikac
Dođoši kroje novu istoriju ...
Milan Gagić
Najbolje da sve sravne,koga briga za kafanu 150god. staru.U normalnoj državi bila bi zaštićena zakonom!
SLOBODAN MIKAVICA
Moji dragi prijatelji nostalgicari. Zar ne vidite da je u zivotu sve evolucija.Rusiti danas neku kafanu iako stara30 ili vise godina ne znaci da je vredna postojanja. Danasnji nostalgicari su vremesni , vec su tu nove generacije koje vas ne razumiju. Plakati za nekom kafanom a koja nema nikakvu arhitektonsku vrijednost ne razunijem. Ali kad je u pitanju recimo neki objek od istor. vaznosti OK. Pustite taj posao strucnoj komisiji Beograda, mada to ne znaci da i ona ponekad poresi.
Ćira
Gosp. Mikavica,ne znam koliko imate godina,da li ste ikada videli Orašac, pojeli obrok,a pogotovo leti u bašti.Ne verujem., a da jeste ne biste pominjali evoluciju.Za ove mlade generacije vrh je pica, pasta,suši..
Minja
E, Slobodane, pričate a ne znate o čemu govorite. Jeste da za nas starije ovakve kafane imaju posebno mesto, ne iz neke nostalgije nego jer one čine nešto što se zove duh jednog grada. Srećom, pa i naša deca to umeju da cene jer su tu sa roditeljima išli na roštilj. Oni su takođe mlada generacija, ali znaju da cene stvari. I kad stranci dođu ovde idu tamo gde ima neka autentična atmosfera a ne u jedan od 1000 bezličnih kafića ili restorana kao bilo gde u svetu.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.