Четвртак, 16.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
СЛОВО О ЈЕЗИКУ

Нови том Речника српскога језика

Предлог Уређивачког одбора јесте да се Речник српског књижевног и народног језика САНУ ради у дигиталној верзији, на основу припремних радњи које су обављене, а да Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ настави да се израђује по досадашњој концепцији
21. књига Речника српскохрватског књижевног и народног језика

Прошле године изашла је из штампе 21. књига Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, коју сам, с разлогом, овде насловила као Речник српскога језика. Њена појава, као и свих претходних, представља празник у српској, и уопште словенској, култури и науци.

Овај том доноси нешто више од 7.600 обрађених речи (од погдекад(а) до покупити), са мноштвом значења, подзначења, значењских нијанси и бројних устаљених обрта и израза. Заједно са речима обрађеним у претходних двадесет томова, Речник САНУ досад броји готово 250.000 одредница. Када буде завршен, то ће бити најобухватнији и најобимнији речник те врсте у словенском свету и међу најобимнијима у Европи.

У складу са концепцијом Речника да у њему буде представљено целокупно језичко благо српског језика у последња два века и у овој књизи ће се наћи грађа из писаних извора од Доситеја и Вука, али и Вукових опонената Јована Рајића, Павла Соларића, Милована Видаковића, Јована Хаџића и др. па све до савремених стваралаца најновијег времена. Међу изворима Речника од првог тома се налазе и имена вишедеценијских изгнаника из српске културе, некада „неподобних“ и непожељних – Григорија Божовића, Драгише Васића, Слободана Јовановића, Јустина Поповића, Николаја Велимировића и других.

 И овај том доноси архаичне речи попут погрузити и подвоумити, али и творенице 21. века, као што је подкаст. Доноси и велики број добро познатих речи као, нпр., подићи и подлога, али међу чијим значењима ће бити много непознаница (прва од њих има чак 63 значења). Добар део књиге заузимају речи из народних говора (подруг ’муж’, подвучигрм ’змија’), као и изрази попут подбрусити језик, подвити руке, сачувати се злог погледа. Изненадиће нас реч Покрижак, у чијој основи је лексема криж, а говори се у Јадру, Рађевини и Љештанском. Обрадоваће се борци за језик родне равноправности кад прочитају да су још у 19. веку забележене речи као поглаварка и подзакупница. Сазнаћемо и шта је правилно, а шта није са становишта књижевнојезичке норме.

Оно што се често превиђа када се говори о овом речнику јесте чињеница да се у њему налазе праве мале научне студије, у којима се решавају језички проблеми који до тог тренутка уопште нису били проучени, а понекад ни примећени. Многа лингвистичка решења су забележена прво на страницама овог речника, а тек потом су се нашла у граматикама, уџбеницима и другим речницима и приручницима.

Пет томова у лексикографској бази

Речник САНУ стоји у темељима модерне српске лексикографије. С ослонцем на њега урађени су шестотомни и једнотомни речник Матице српске, готово сви дијалекатски речници, неколико фразеолошких, затим речници језика писаца, а ради се и Речник славеносрпског језика. О Речнику САНУ убедљиво сведоче речи академика Павла Ивића да је то „најсавесније рађен речник тога типа код Словена“.

Иницирајући овај велики подухват давне 1888. године знаменити Стојан Новаковић истакао је чињеницу да су све европске академије у први план стављале бригу о језику и изради речника. Та брига о језику као о најпречем националном задатку постојала је и у Српској краљевској академији и, када су се стекли услови, она је резултирала капиталним лексикографским остварењем, које је означило нову епоху у српској лексикографији.

Нажалост, настајање овог монументалног дела непрестано је спутавано свим кризама и несрећама које су наш народ задесиле у двадесетом столе­ћу. То је био један од најкрупнијих разлога због којих је од Новаковићевог предлога да се отпочне са прикупљањем грађе за Академијин речник па до почетка реализације овог великог пројекта прошло више од седам деценија. То је, између осталог, разлог и зашто су од првог до двадесет првог тома прошле 62 године. У међувремену је наш језик прошао кроз фазу српско-хрватске језичке заједнице, па од српског постао српскохрватски, да би се деведесетих година прошлог века вратио свом првобитном имену.

Новаковићева замисао о Речнику књижевнога народног језика српског преточена је у фази заједништва у идеју о Речнику српскохрватског књижевног и народног језика, који се под тим називом израђује до данас. Мада је првобитна грађа допуњена делима хрватских писаца, речник није постао мање речник српског језика, јер је остао веран првобитној замисли да се у њему презентује књижевни језик вуковског типа и српски дијалекти са целокупног штокавског говорног подручја. Кајкавска и чакавска лексика, која је углавном бележена у делима неког хрватског писца, више је него занемарљива. За потребе овог чланка прегледала сам десет томова Речника, који имају преко сто хиљада речи, и у њима сам уочила осам кајкавских и две чакавске одреднице. Занемарљиве су одреднице потврђене само хрватским изворима, а и за њих се у постојећој грађи могу наћи друге потврде. Када се говори о изворима, треба имати у виду да су у њима незаобилазни, нпр., Маретићева Граматика и Рјечник Ивана Броза и Фрање Ивековића, који су написани на основу Вукових и Даничићевих сабраних дела, затим дела М. Ђ. Милићевића, М. Шапчанина, М. Љубибратића и свега неколико Хрвата, што довољно говори о њиховом језику.

У процесу осавремењивања и убрзавања израде Речника САНУ, ауторски колектив Речника приступио је 2016. године његовој дигитализацији, али и дигитализацији изузетно вредне и обимне грађе на основу које он настаје и која, осим тога, представља и изванредан извор за један, временски и просторно, свеобухватан корпус српског језика екавског и ијекавског изговора, како књижевног језика у последња два века, тако и српских народних говора бележених широм штокавског наречја од средине 19. века до данас. Тај посао је приведен крају, као и већина припремних послова за дигитализовану верзију Речника. У сарадњи са информатичким тимом осмишљен је концепт развоја електронског издања, који подразумева лексикографску базу у коју се похрањују речнички чланци, затим анотирани корпус, као и веб-апликацију за прегледање похрањених и израду нових речничких чланака. Засад је рашчитано и у лексикографску базу смештено пет томова Речника.

Четворогодишњи рад колектива

Речник и грађа у дигитализованом облику омогућиће брзу израду и других речника у електронском или папирном облику, како савременог књижевног језика, тако и појединих народних говора, затим школских речника, терминолошких речника, речника за мобилне телефоне итд.

До свих наведених резултата дошло се четворогодишњим радом ауторског колектива Речника САНУ, што сведочи да колектив има снаге да планирано заврши у предвиђеном року, нимало не заостајући у својим основним задацима – ауторски колектив је 21. том папирне верзије израдио за две године, што је брже од онога на шта га обавезује Министарство просвете и науке.

Доступна двовековна грађа из бројних извора, исписана на милионима листића, лакше прегледање досад објављених томова, савремено ексцерпирање нове грађе, као и рад на електронском издању, омогућили су ауторском колективу Речника САНУ да приступи осмишљавању Речника српског књижевног и народног језика САНУ. После детаљне анализе садржаја и одабира извора, урађена је, и фебруара прошле године предата, Огледна свеска, у којој се, поред извора, на 230 страна доносе речи од А до академски. Садржај је обогаћен новом лексичком грађом, новим, савременим изворима и примерима и усклађен са савременим правописом. Предлог Уређивачког одбора јесте да се Речник српског књижевног и народног језика САНУ ради у дигиталној верзији, на основу припремних радњи које су обављене, а да Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ настави да се израђује по досадашњој концепцији и са досадашњом грађом (осавремењаваном свакако) у папирној верзији. Овим би се помирили супротстављени ставови – један, да речник започет под једним именом треба под тим именом и завршити, поготово кад је пређен већи део пута, и други, да се треба вратити изворном Новаковићевом називу речника. Коначан суд о свему треба да дају меродавни. Колектив је спреман. Чека сагласност и обећану помоћ.

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pajo Patak
Da vidim hoće li biti objavljen novi komentar starog teksta, sa zakašnjenjem. Gospođa Stijović je izrazila stajalište srpskih lingvista o genezi srpskoga jezika. No, stajalište hrvatskih, i većine svjetskih lingvista je drugačije.Na dijalekatskoj razini, hrvatski je jezik čakavski, kajkavski i zapadnoštokavski; srpski je istočnoštokavski i torlački. Srpski je standardiziran u 19. st., a hrvatski standard počinje u 16. i 17. st. (Kašić, Mikalja, ) i proces je dovršen u 19. ( Gaj, Šulek, Broz).
Rada Stijović
Да наставим госп. Збиљићу. Да ли мислите да би било који Србин с ове или с оне стране Дрине изговорио: Дај, сједи се; Позвали су Ивана јести; Ми смо си рекли? Ако унесете хрв. говорнике, онда морате бити спремени и на овај тип синтаксе (на књ. јез. увек утичу локални дијалекти), без обзира на то што је у осн. хрв. књ. јез. српски дијалекат. Речник ће, уз све његове евентуалне мане, остати највредније што је српска наука овог времена изнедрила.
Lazar
Podrzavam stav SANU ! Srbi, Crnogorci, Bosnjaci i Hrvati su isti narod, govore istim jezikom, imaju iste obicaje, iste borbe, iste uspehe i stradanja. I podjednako zele mirnu buducnosti. Dokle ce politicari deliti i huskati narod da bi zadrzali vlast i privilegije ?
Миле Р
Види се да су српски лингвисти жељни правца којим су они хрватски кренули давне 1992. године. Можда је и то еволуција струке, не знам, али, опрез: варају се они који мисле да тиме лингвистика неће постати мање то што јесте, а више политика. Ко зна, можда се устоличи нова професија: политлингвиста! (или лингвиста-политичар)
Драгољуб Збиљић
Стицајем свих околности, српски језик је у веома незавидним ситуацијама. Српски језик је разбијен у четири, плус четири колоне (осам колона): Прве четири колоне направили су други: хрватски, бошњачки, црногорски и, неизбежно српски, без воље српских лингвиста. А онда ссу српски лингвсити својом вољом устоличили сами четири колоне учевног језика: 1. српски екавски на ћирилици, 2. српски екавски на латиници, па 3. (и)јекавски на ћирилици, па 4. (и)јекавски на латиници. То не обједињава Србе.
Миле Р
@Драгољуб Збиљић: Са неколико ретких изузетака (од којих већина и није у Хрватској) нико данас, због те деведесет и друге, и још неких година, не узима за озбиљно хрватске лингвисте. Имају доста шаренила, лепих пројеката, да. Али код њих је политика ако не баш појела, а оно чврсто пригрлила и мобилисала струку. Читајте Сњежану Кордић ако мени не верујете. А како то изгледа "на терену", то питајте оне који, у хуманистици, покушавају да буду Срби у Хрватској.
Прикажи још одговора
Zeljko
Mislim da je potpuno u redu da izlazi Rečnih srpskohrvatskog jezika jer su Srbi sa one strane Drine govorili i govore jezikom koji se ne sreće u Šumadiji. To možda nisu reči tipične za naš narod ali ga svakako, kao i sve različitosti, oplemenjuje i zaista hvala SANU da će to završiti. Bilo bi značajno da se onda uradi štampa svih tomova i da se to može u papiru kupiti.
Zeljko
@DM Sibičnčanin. Ja mislim da svakako nije to sjajno što se hrvatski lingvisti trude da imaju čist jezik u nacionalnom smislu, kao što ne mislim da je mudro da se srpskim pismom samo ćirilica zove jer je naša i latinica i da je sreće da ima još pisama. Mišljenja sam da je jezik usled višedecenijskog mešanja ljudi zaista policentričan sa jakom srpskom osnovom odnosno hrvatskom sa one strane Drine. A svakako jedan jezik koji svi razumemo.
Д. Мирсин Сибничанин
Ако сте први пут мислили да у језику Срба има различитих народних говора, различитих дијалеката, у праву сте, јер нема ниједног језика без дијалеката. Али српски језик еј -- српски ма колико имао дијалеката. Али, сви руги језици имају лингвисте који професионално језички у стандардном језику обједињују свој народ. А само српски лингвисти разједињују Србе у књижевном језику и по изговору и по писму. То раде само српски лингвисти. Хрватски и сви други лингвисти обједињују свој народ у стандарду.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.